F I z I k a o’quv qo’llanma


  Dispersiyaning elektron nazariyasi



Download 10,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet207/303
Sana06.08.2021
Hajmi10,16 Mb.
#140212
1   ...   203   204   205   206   207   208   209   210   ...   303
Bog'liq
FIZIKA (Oquv qollanma)

 

 24.2  Dispersiyaning elektron nazariyasi 

 

Yorug’likning  modda  bilan  o’zaro  ta’sirini  to’la  izohlash  uchun  moddadagi 



elektronlarning  to’lqin  xususiyatlarini  va  yorug’likning  kvant  xususiyatlarini 

hisobga  olish  kerak.  Lekin  dispersiya  hodisasini  tushuntirish  uchun  yorug’likni 

elektromagnit  to’lqin  deb,  modda  tuzilishini  esa  elektron  nazariya  asosida tasavvur 

qilish  yetarli.  Modda  tuzilishining  elektron  nazariyasiga  asosan,  jism  elektronlar  va 

ionlardan  tashkil  topgan.  Ular  elektromagnit  to’lqin  ta’sirida  to’lqin  tebranishlariga 

monand  ravishda  tebranma  harakatga  keladi.  Yorug’lik  to’lqinlarning  tebranishlari 

(10

14

10



15

)  Hz  intervalda  sodir  bo’ladi.  Elektromagnit  maydonning  bunchalik  tez 

o’zgarishini  massalari  etarlicha  kichik  bo’lgan  elektronlargina  sezishga  ulguradi. 

Shuning  uchun  yorug’lik  to’lqinlarning  jismga  ta’sirini  hisoblashda  yorug’likning 

elektronga  ta’sirini  hisoblash bilan  chegaralanilsa  bo’ladi.  

 

Jismdan  elektromagnit  to’lqin  o’tayotganda  –e  zaryadli  har  bir  elektronga 



elektr  kuch (F

el

=-eE) va Lorents kuchi (F

l

=-e[vB]) ta’sir qiladi: 

                                              F=F

el

+F

l

=-eE-e[vB]                                       (24.2) 

Hisoblarning  ko’rsatishicha,  Lorents  kuchi  elektr  kuchdan  ming  martacha 

kichik.  Shuning  uchun  (24.2)  dagi  ikkinchi  hadni  hisobga  olmasa  ham  bo’ladi. 

Natijada  elektromagnit  to’lqinning  elektronga  ta’sir etuvchi kuchini 




 

340 


                 F=-eE=-eE

0

cos t                                              (24.3) 

shaklida  ifodalash  mumkin.  Bunda  E

0

  –  elektromagnit  maydon  kuchlanganligi  E 



ning  amplituda  qiymati, 

  -  to’lqinning  siklik  chastotasi.  Birinchi  yaqinlashisha 

(3.3)  kuch  atom  bilan  nihoyat  zaif  bog’langan  eng  chetki elektronlarni siljitadi, deb 

hisoblash  mumkin.  Lekin  bu elektron bilan atomning kolgan qismi orasidagi o’zaro 

ta’sirlashuvchi  kvazielastik  kuch  ham  mavjudki,  u  elektronni  oldingi  vaziyatga 

qaytarishga  harakat qiladi.  Bu kuch x siljishga  proporsional: 



F

qayt

=-kx 

Natijada  massasi m, zaryadi –e bo’lgan elektronning  tebranishini 

                                             

t

eE

rx

dt

x

d

m

cos


0

2

2



                               (24.4) 

tenglama  bilan  ifodalash mumkin.  Bu tenglamani  m ga bo’lib va tebranishning 

xususiy chastotasi uchun 

2

0



k

m

belgilashdan  foydalanib  (24.4) ni quyidagi 

shaklga  keltiramiz: 

                                                



t

E

m

e

x

dt

x

d

m

cos


0

2

0



2

2

                     (24.5) 



Bu tenglamaning  echimi 

                                                               x=x

0

 cos t                                          (24.6) 

ko’rinishda  bo’ladi.  Bunda  x

–  maksimal  siljish.  (24.6)  ni  (24.5)  ga  kuyib  x



0

  ning 


qiymati  uchun  

                                                       

2

2

0



0

0

E



m

e

x

                                           (24.7) 

ifodani  hosil  qilamiz.  Ikkinchi  tomondan,  elektromagnit  to’lqin  ta’siridagi 

elektronning  siljishi  tufayli  vujudga  kelgan  atom  sistemasini  elektr  dipol  deb 

tasavvur  qilish  mumkin.  Bu  dipolning  elkasi  x  siljishga  teng.  U  holda  maksimal 

siljish  sodir bo’lgan ondagi dipolning  elektr  momenti  r



e

=-ex

0

 ga teng. 

Moddaning  birlik  hajmidagi  atomlar  sonini  N  deb  belgilasak,  qutblanish 

vektori  R ning qiymati 




 

341 


                                   

2

2



0

0

2



э

E

m

Ne

p

N

P

                                     (24.8) 

Kuchlanganligi  E

0

  bo’lgan  elektr  maydondagi  modda  uchun  R  ning  qiymati 



mazkur 

moddaning 

dielektrik 

qabo’l 


qiluvchanligi 

x

e



 

yoki 


dielektrik 

singdiruvchanligi    (ular  orasidagi  =1+x

e

  bog’lanish  mavjud)  orqali  quyidagicha 



ifodalanadi: 

                 Р = x

e  0 

E



= (  - 1) 



E

0     

                                        (24.9) 

(24.8) va (24.9) ifodalarni  solishtirsak, 

                                  

2

2

0



0

2

0



1

E

m

e

N

                                                  (24.10) 

munosabatni hosil qilamiz.   

Maksvell  nazariyasiga  asosan,  dielektrik  singdiruvchanligi 

,  magnit 

singdiruvchanligi   bo’lgan muhitda elektromagnit  to’lqinning  tarqalish  tezligi 




Download 10,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   203   204   205   206   207   208   209   210   ...   303




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish