Toshkent moliya instituti zulxumor toirovna abdalova zulxumor nazarovna tojiyeva



Download 6,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/114
Sana03.08.2021
Hajmi6,69 Mb.
#137685
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   114
Bog'liq
Iqtisodiy geografiya

3.  Mineral,  xomashyo resurslari
0 ‘zbckiston  xilm a-xil  turdagi  m ineral  xom ashyo  resurslari, 
yer  osti  qazilm a  boyliklariga  ega  m am lakatdir.  Bu  o ‘rinda, 
R espublikada,  ayniqsa,  rangli,  n o d ir  va  qim m atbah o  m e tall 
rudalarining 
zaxiralari 
ulkan 
ekanligini 
ta ’kidlab 
o ‘tish 
asoslidir.  «H ozirga  q ad ar  2,7  m ingdan  ziyod  turli  foydali 
qazilm a  konlari  va  m a ’d a n   nam oyo n  b o ‘lgan  istiqbolli  joylar 
aniqlangan.  U lar  100  ga  yaqin  m ineral  —  xom ashyo  turlarini 
o ‘z  ichiga  oladi.  S h un dan  60  d an   ortig ‘i  ishlab  chiqarishga jalb 
etilgan.  900  d a n   ortiq   kon  qidirib  topilgan  b o ‘lib,  ularning 
tasdiqlangan  zaxiralari  970  m illiard  A Q S H   dollarini  tashkil 
etadi.  Shu  bilan  birga,  um um iy  m ineral  xom ashyo  potensial
99


3,3  trillion  A Q SH   dollarid an  ortiqroq  baholanayotganini  ham  
aytib  o ‘tish  kerak».1  M u h im   yer  osti  qazilm a  boyliklariga  rux, 
mis,  q o ‘rg‘osh in,  oltin,  kum ush,  volfram ,  u ran ,  tabiiy  gaz, 
neft,  k o ‘m ir,  allyum iniy  xom ashyosi,  m arm ar,  xar  xil  tuzlar 
kiradi.  B ulardan  eng  qim m atlisi  o ltin   b o ‘lib,  u ning  eng  yirik 
konlari  M arkaziy  Q izilqum   (M u ru n to v   va  K o ‘kpatos)da 
joylashgan. 
M u ru n to v   koni  ruda  tarkibida  oltin  yuqori 
darajada  b o ‘lgan,  dunyodagi  gigant  konlar  jum lasiga  kiradi. 
B undan  tashqari,  A jibugut,  B ulutkon,  B alpantov,  A ritsontov, 
T o ‘rboy,  K o ‘chbuloq,  Z arm ito n   konlaridan  h a m   o ltin   qazib 
olinadi.  0 ‘zbekistonda  oltinning  30  d a n   ortiq  konlari  topilgan 
va  zaxirasi  aniqlangan.  O ltin  zaxiralari  b o ‘yicha  respublika 
dunyoda  4 -o ‘rinda,  un i  qazib  olish  b o ‘yicha  8 -o ‘rin d a  turadi.
K um ush  h am   oltin   singari  q im m atb ah o   hisoblanadi. 
K um ush  asosan  T oshkent,  N avoiy  va  N am an g a n   viloyat- 
laridagi  K osm onachi,  V isokovoltnoe,  Q ‘qjetpes  (Q izilqum )  va 
O qtepa  konlarida  keng  tarqalgan  b o ‘lib,  zaxirasi  50-60  yilga 
yetadi.  O qtep a  koni  kum ush  qazib  chiqarish  b o ‘yicha  eng 
istiqbolli  b o ‘lib,  ch et  el  investitsiyalarini  o ‘ziga  jalb   etadigan 
ko nlard an  
biri. 
B inobarin, 
respublikada 
m is, 
qalayi, 
q o ‘rg ‘oshin,  volfram ,  litiy,  alyum iniy  xom ashyosi,  alunitlar, 
kaolinlar,  stronsiy  va  uran  kabi  rangli  va  n o d ir  m etallarning 
yirik  konlari  h a m   m avjud.  M is  rudasining  yirik  k onlari— 
Q alm m oqqir,  S arichek  va  D alnee  A ng ren -O lm aliq  rayonida 
joylashgan.  Q alm oqqir  koni  noyob  k o nlardan  b o ‘lib,  u  m is- 
m olibden  rudalarini  qazib  chiqarish  b o ‘yicha  ch et  eldagilardan 
an ch a  ustu n   turadi.  Bu  k onning  rudasini  O lm aliq  k o n - 
m etallurgiya  kom binati  qayta  ishlaydi.  D alnee  mis  k onida 
nafaqat  m is,  balki  m is  bilan  birgalikda  m o libd en ,  oltin, 
kum ush,  reniy,  tellur,  selen  va  oltingugurtning  katta  zaxiralari 
mavjud.
Q o ‘rg‘oshin -ru x  rudalarining  ju d a   k atta  zaxiralari  Surxon- 
daryodagi  X ondiza  va  Jizzax  viloyatidagi  U c h q u lo ch   konlarida 
to ‘plangan.  X ondizadagi  ko nd a  q o ‘rg‘oshin  va  rux  bilan  birga 
mis,  kum ush,  kadm iy,  selen,  oltin   va  indiy  qazib  olinada.
1  Каримов  И .A.  Ўзбекистон  XXI  acp  бўсагасида:  хавфсизликка  тахдид,баркарорлик  шартлари  ва 
тараккиёт кафолатлари- Т.: Ўзбекистон, 1997. Б.230.
100


M am lakatim izda  u ran ,  volfram ,  m olibden  va  boshqa  m a ’d an - 
larning  h am   yirik  konlari  ochilgan.  B ulardan,  Sam arqand 
viloyatining  Ingichka,  Jizzax  viloyatidagi  Q o‘ytosh  volfram  
konlari  o ‘zlashtirilgan.
R espublika  qazilm a  boyliklari  orasida  rudali  resurslardan 
oltin,  m is,  kum ush  va  boshqalar  qatori  qora  m etallar  y a ’ni, 
tem ir,  titan ,  m arganets  va  xrom   rudalarining  xalq  x o ‘jaligida 
aham iyati  yuqori.  Ju m lad an ,  te m ir  rudasining  konlari  Orol 
b o ‘yi  regionida,  Q izilqum da,  Jizzax  viloyati  F orish  tum anidagi 
k o nn in g  sano at  aham iyati  katta  b o ‘lib,  u n in g   tarkibida  60% 
atrofida  s o f  te m ir  borligi  qayd  qilingan.  Bu  m am lakat  qora 
m etallurgiya 
istiqbolini 
belgilam oqda. 
Shuningdek, 
0 ‘zbekistonning 
shim oliy 
va 
shim oliy-sharqiy 
qism ida, 
C h otqo l 
to g‘larida, 
Z arafshon, 
Z irabuloq, 
Q oratepa, 
Lolabuloq  va  boshqa  togMarda  m arganetsning  c h o ‘kindi  k o n ­
lari  m avjud.  Q izilqum   F arg ‘o n a  ofiolit  belbog‘ida,  Tomditog* 
va  S ulton-U vays  rayonlarida  xrom   konlari  uchraydi.
M ineral  xom ashyo  resurslarida  m etallard an   tashqari  n o - 
m etall  qazilm a  boyliklari  h am   к о ‘p. 
Bularga  to g ‘-rud a 
xom ashyosi,  to g ‘-kim yo  xom ashyosi,  qurilish  m ateriallari,  yer 
osti  suvlari  kiradi.  T o g ‘-m d a   xom ashyosi  o ‘z  ichiga  erituvchan 
sh pat,  dala  shpati-kvarsli  xom ashyosi,  qoliplaydigan  x o m ­
ashyo,  vollastonit,  asbest  va  bo shqalam i  oladi.  E ruvchan 
sh pat,  dala  shpati  T oshkentoldi  geologiya-iqtisodiy  rayonida, 
N avoiy  viloyatida  topilgan.  T og‘-kim yo  xom ashyosi  hisob- 
langan  fosforitlar,  tabiiy  tuz,  soda,  agrokim yo  xom ashyosi, 
sulfat,  kaliy,  osh  tuzi  konlari  borligi  yirik-yirik  zavodlarning 
ishga  tushishiga  sabab  b o ‘lgan.  M asalan,  Q o ‘n g ‘iro t  soda 
zavodi,  Q ashqadaryodagi  kaliy  o ‘g ‘itlar  ishlab  chiqarish  zavodi 
va  boshqalar.
T og‘-kim yo  xom ashyosi  B oybichakon,  T ubagatan,  O qpat, 
L alm ikon  va  X o ‘jaik o n   kon larid an  qazib  olinadi.  X o‘jaik on , 
B oybichakon,  Borsakelm as.  T ubakat  va  O q qal’a  tosh  tuzi 
konlarida 
taxm in an  
90 
m ilhrad 
to n n a   xom ashyo 
bor. 
Borsakelm as  tuzlarid an   kim yoviy  usulda  kalsiy va  kaustik  soda 
ishlab  chiqarish  m aqsadida  Q o ‘n g ‘irotda  soda  zavodi  qurildi 
va  hozird a  ishlab  turibdi.  Q ashqadaryo  viloyatidagi  T ubakat  va 
S urxondaryo  viloyatidagi  X o ‘ja ik o n   kaliy  tuzi  konlari  100
101


yildan  ko‘proqqa  yetadi.  Tubakat  kaliy  tuzlari  ko ni  negizida 
chet 
ellik 
investorlar 
ishtirokida 
kaliy 
o ‘g‘itlar 
ishlab 
chiqarishni  tashkil  etish  nazard a  tutilm oqda.  K im yoviy  x o m ­
ashyo  resurslari  fosforitlar  (M arkaziy  Q izilqum ),  osh  va  kaliy 
tuzlari  (respublikaning  janubiy,  m arkaziy  va  shim o li-g‘arbiy 
hududlarining)  zaxiralari  esa  deyarU  bitm as-tuganm asdir.

Download 6,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish