Toshkent moliya instituti zulxumor toirovna abdalova zulxumor nazarovna tojiyeva

3.2.  Iqtisodiyotni  modernizatsiya  qilish  sharoitida,
0 ‘zbekistonning  tabiiy  resurs  salohiyati,  ulardan  oqilona
foydalanish
Reja:
1.  Iqtisodiy  geografik  о ‘m i.  Tabiiy  sharoiti,  iqlimi,  relyef 
xususiyatlari
2.  S u v  resurslari,  о ‘sim lik va  hayvonot  dunyosi
3.  M ineral-xom ashyo  resurslari
4.  Yoqilg‘i-energetika  resurslari
L  Iqtisodiy geografik  о mi.  Tabiiy  sharoiti,  iqlimi,  relyef 
xususiyatlari
0 ‘zbekiston  Respublikasi  Y evroosiyoning  m arkazida  jo y ­
lashgan.  H u d u d i  shim oli-g‘arbda  O rol  dengizi  h am d a  U styurt 
platosidan,  ja n u b d a  Afg‘o n isto n   bilan  tabiiy  chegara  vazifasi ni 
bajarayotgan  A m udaryogacha,  sharqiy  va  ja n u b i-sh arq iy   to - 
m onlarda  T yanshan  h am d a  H isor-O loy  tog‘larigacha  b o ‘lgan 
yerlam i  egallagan  h o ld a,  g‘arb d an -sharq qa  14235  km   ga, 
shim oldan—janubga  esa  930  km   ga  m aydoni  c h o ‘zilgan  bo*lib, 
jam i  davlat  chegaralarining  u m um iy   uzunligi  6221  k m   ga  teng.
H ud u d n in g   eng  m uh im  jih atlarid an   biri  sh u n d an   iboratki, 
bu  yerda  qorli  c h o ‘qqilar  va  balan d  tog ‘  m uzliklari,  u lkan 
vodiylar  va  keng  vo halar  bilan  birga  bam isoli  cheksiz  c h o ‘llar 
va  plato lar  m avjud.  Jum lad an,  0 ‘zbekiston  h u d u d in in g   70 
foizi  c h o ‘llardan,  30  foizi  tekislik,  to g ‘  va  to g ‘  oldi  yerlaridan 
iborat.  T og6lar  asosan  «respublikaning  sharqiy,  ja n u b iy -  
sharqiy  qism ini  egallagan.  0 ‘zbekistonning  T yanshon  va 
H isor-O loy  tog*  tizm alari  tarkibiga  kiruvchi  a n a   shu  to g ‘li 
o ‘lkalari  Tojikiston  va  Q irg‘iziston  hududidagi  to g ‘liklar  bilan
96

---

tutashgan;  0 ‘zbekistonga  kirib  keladigan  U gom ,  Pskom , 
C h otqo l,  T u rkiston,  Z arafsho n  to g ‘  tizm alari  shim o li-g ‘arb  va 
ja n u b i-g ‘arb  to m o n   asta-sekin  pasaya  boradi  va  tekisliklarga 
q o ‘shilib  k etad i1.
H u d u d n in g   katta  qism ida  m o ‘tadil  iqlim   hu km ron .  Iqlim i 
keskin  ko ntin ental,  yozi  issiq  va  quruq,  qishi  sovuq  va  kam  
qorli.  B unga  sabab  m in taq a  h ud ud inin g  Osiyo  m arkazida  va 
okean   va  dengizlardan  uzoq da joylashganligi.  Shu  boisdan,  bu 
yerlarda  yozning  h aro rati  iyul-avgust  oylarida  25-45  darajaga, 
qishda  m in us  35-40  darajaga  yetishi  kuzatiladi.  Iqlim ning 
sharoiti  bu  yerda  issiqsevar  o ‘simliklar:  paxta,  kanop,  kunjut, 
zig‘ir  h am d a  shirin-sh akar  u zum   va  m evalar,  sabzavot  va  poliz 
ekinlarini  yetishtirish  u ch u n   nihoyatda  qulaydir. 
Biroq, 
respublika  iqlim ining  serquyoshligi,  issiqligi  tufayli  yog‘inlar 
kam   tushadi,  natijada,  ayrim   ekinlarning  suvga  b o ‘lgan 
ehtiyoji  yetarlicha  qondirilm aydi.  Y og‘in lar  asosan  b ah o r 
h am d a  qish  oylarida  eng  k o ‘p  tushadi.  Y og‘in  m iqdori  200- 
900  m m   gacha  yetadi.  Bu  albatta,  turli  geografik  hud ud larda 
bir-b irid an   keskin  farq  qiladi.  Ju m ladan ,  to g‘li  yerlarda  uning 
darajasi  o ‘rtach a  900-950  m m   b o ls a ,  c h o ‘l  va  tekislik 
hud ud larida  200-300  m m ni  tashkil  etadi.