Dilorom qosimova menejment nazariyasi

Ilm iy   m en ejm en t  (1 8 8 5 —1 9 2 0 ). 
Ilmiy  m e n e jm e n t  F.U. 
Teylor,  Frenk  va  Liliya  Gilbret  ham da  Genri  G a n tt  ishlari  bilan 
cham barchas  bog'liq.  Bu  ilmiy  m enejm ent  m aktabining  ijodkorlari 
k u z a ti s h ,  o 'l c h a s h la r ,  m a n t iq   va  tahlil  ish latib   k o 'p   ta rm o q li 
o p e r a t s iy a la r n i  m u k a m m a l a s h t ir i s h   m u m k in   deb  h iso b lash g an , 
shuningdek,  ularni  samarali  bajarishga  erishishga  harakat  qilgan- 
lar.  Ilmiy  m enejm en tn in g   birinchi  uslubiy  davri  -   ish  mazm unini 
tahlil  qilish  va  uning  asosiy  komponentlarini  aniqlashdir.  Masalan, 
Teylor  irison  turli  o'lchovli  belkurakda  qancha  te m ir  ruda  yoki 
ko'm irni  k o 'ta ra   olishini  g 'o y a t  sinchkovlik  bilan  o'lchagan.  Gil- 
b re tla r  esa  m ik ro x ro n o m etrn i  ixtiro  qildi.  Ular  uni  k inokam era 
bilan  birga  ishlatib,  aniq  operatsiyalarda  qanday  harakatlar  bajarili- 
shini  va  buning  uchun  qancha  vaqt  sarflanishini  aniq  bildilar.  Olin- 
g an   m a ’lum o tlarg a  asoslanib  ular  ortiqcha  h arakatlarni  bartaraf 
qilish  uchun  ish  operatsiyalarini  o'z gartirgan  va  stan d art  protse- 
duralar  va  jihozlarni  ishlatib  ish  samaradorligini  oshirishga  intil- 
gan.  Masalan,  Teylor  shuni  aniqladi-ki,  agar  ishchilar  21  funt  (8,6  kg 
atrofida)  sig'imli  belkurak-kurakchalardan  foydalansa,  tem ir  ruda 
va  ko'm irning  maksimal  miqdori  oshirilishi  mumkin.  Oldingi  tizim- 
ga  nisbatan  bu  fenomenal  yutuqni  berdi.
Ilmiy  m enejm ent  insoniy  omilni  e ’tiborsiz  qoldirmasdi.  Ishlab 
chiqarish  sam aradorligini  va  ishlab  chiqarish  hajmini  oshirishda 
ishchilarni  qiziqtirish  maqsadida  rag'batlantirishdan  muntazam  ravish­
da  foydalanish  shu  m aktabning  muhim  hissasi  bo'ldi.  Shuningdek, 
ishlab  chiqarishda  qisqacha  dam  olishlar  va  m u q arrar  tanaffuslar
29

---

imkoniyati  ham   ko‘zda  tutilgan  edi,  shu  sababli,  belgilangan  top- 
shiriqlarni  bajarishga  ajratilgan  vaqt  miqdori  realistik  va  adolatli 
belgilangan  edi.  Bu  ra h b a riy a tg a   ishlab  chiqarishning  bajarilishi 
mum kin  bo'lgan  m e ’yorlarni  belgilashga  imkoniyat  bergan  va  kim 
belgilangan  m in im u m d an   o sh g a n   bo'lsa,  ularga  qo'sh im ch a  haq 
to'lanardi.  Bu  yondashuvda  m uhim   elem ent  shuki,  kim  ko'p  ishlab 
chiqarsa,  o 's h a   ko'p  taqdirlanardi.  Ilmiy  m e n e jm e n tg a   oid  ishlar 
mualiiflari  ham   o'zlari  bajarayotgan  ishlarga  jismoniy  va  m a ’naviy 
jihatdan  mos  keladigan  insonlarni  ta n lashning  muhimligini  tan  olar- 
dilar  va  ular,  shuningdek,  yo'qotishning  ulkan  ahamiyatini  t a ’kidlab 
o'tganlar.
Ilmiy  m enejm ent,  shuningdek,  rejalashtirish  va  chuqur  m ulo­
haza  qilish  funksiyalarini  ishlarni  haqiqatan  bajarishdan  ajratishni 
himoya  qilgan.  Teylor  va  un in g   zamondoshlari  m enejm ent  bo'yicha 
ish  -   bu  aniq  m utaxassislik  va  agar  har  bir  ishchilar  guruhi  o'zi 
muvaffaqiyatli  qiladigan  n a r s a g a   e ’tiborini  m u jas sam   e tsa,  unda 
tashkilot  u m u m a n   yutuqqa  erishishini  tan  olganlar.  Bu  yondashuv 
ishchilar  o'z  ishlarini  o'zlari  rejalashtiradigan  eski  tizimga  keskin 
qaram a-qarshi  edi.
Ilmiy  m en ejm en t  konsepsiyasi  keskin  burilish  bosqichi  bo'lib 
qoldi,  shu  tufayli  m enejm ent  ilmiy  tadqiqotlarning  m ustaqil  sohasi 
kabi  k eng  tan  olindi.  Birinchi  bor  omilkor  rahbarlar  va  olimlar  ilm- 
fan  va  texnikada  foydalaniladigan  usullar  va  yondashuvlar  tashki­
lot  m a q s a d la rig a   e rish ish   am aliy o tid a  h am   sa m a ra li  ishlatilishi 
mumkinligini  ko'rdilar.