A k s iy a d o r L ik k o m paniyasi bosh t a h r ir iy a t I t o s h k e n t

***+ + *< .  I I I
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

ganlari...  N ihoyat,  eshikni  qars  yopib,  ostonadan  haydab 
vuborganini  esladi-yu,  “ M urosam iz  to ‘g‘ri  kelm adi. 
M enga  bolam ni  qaytarsa  b ldi” ,  deganday  javob  qilib 
joyiga  o ‘tirdi.
Keyin  M uqaddam   o ‘rnidan  turdi.
U  ham   eng  a w a lo   ilk  bora  A lim ardonning  uyiga  kirib 
borgani,  to ‘y  b lgani,  uning  m ana  shu  qaysar  sochlari- 
ni  silaganini  o ‘yladi.  Keyin  Shavkat  ko‘z  o ‘ngiga  keldi. 
U,  shahardan  senga  uch  g‘ildirakli  velosiped  olib  ke- 
lam an,  deb  uydan  chiqqan  edi.  Keyin  la in  M ardon 
akasi  bilan  kechirgan  kunlarini  esladi.  Oxiri  ko‘z  o ‘ngida 
o ‘zining  to ‘shagida  o ‘tirgan  yarim -y alang ‘och  xotin 
paydo  b o ‘ldi-yu,  bir  og‘iz  “yo‘q,  birga  yasholm aym an” , 
deb javob  berdi.
Sudya  bilan  m aslahatchi  xotin  uzoq  nasihat  qilishdi. 
A m m o  natija  chiqm adi.  Oxiri  sud  u lam i  ajratishga, 
bolani  onasida  qoldirishga  qaror qildi.  Z um   o ‘tm ay  xona 
bo ‘m -b o ‘sh  b o ‘lib  qoldi.
A lim ardon  qizil  baxmal  yopilgan  stol,  shoyi  darparda 
tutilgan  pastak  derazadan  ko‘z  uzm ay  uzoq  o ‘tirdi. 
Keyin  birdan  sakrab  o ‘rnidan  turib  ketdi.  Yuragi  gursil- 
lab  urgancha  ikkinchi  qavatdan  o ‘qdek  otilib  tushib, 
ko‘chaga  chiqdi.  Y o‘ika  chekkasidagi  xonaki  archa 
orqasiga  o ‘tib  ketayotgan  M uqaddam ning  q ora  atlas 
ko‘ylagini  ko‘rib  qoldi-yu,  sem ent  ariqchadan  hatlab 
o ‘tib  ketidan  yugurdi.
—  T o ‘xtang...  —  U   aw algidek  “ M u q ad ”  dem oqchi 
b ldi-yu,  nafasi  qisilib  takrorladi:  —  T o ‘xtang,  M uqad- 
damxon!
M uqaddam   yarim   o ‘girilib  qaradi,  “N im a  gap?” 
degandek  kiprik larin i  p irp ira tib ,  q o sh ini  ch im ird i. 
A lim ardon  ikki  q adam cha  berida  to ‘xtadi
—  Shavkat  qani?  —  dedi  u  nafasini  rostlab  ololm ay.
M uqaddam   unga  m a’nosiz  qarab  q o ‘ydi.
—  U yda,  qishloqda...
—  Q achon  ko‘ram an,  qachon?!  —  A lim ardon  o ‘zi~ 
ning  o ‘tin ch   ohangda  gapirganini  payqab,  g ‘ijinib  ket- 
di.  —  0 ‘g ‘lim ni  berkitishga  haqqingiz  yo‘q!  —  dedi  ovozi 
titrab.  —  M en  uning  otasim an.
M uqaddam   unga  yana  m a’nosiz  bir  nazar  tashladi.
—  Siz  unga  ota  b o ‘lolm adingiz!  —  U  keskin  burildi- 
da,  bekatga  kelib  to ‘xtagan  trolleybus  tom onga  yugurdi.
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

AJimardon  yetib  borguncha  trolleybus  yurib  ketdi.  U 
g'azab  bilan  orqasiga  qaytdi.  Sud  binosi  oldida  turgan 
m ashinasiga  o ‘tird i-d a,  trolleybusning  ketidan  shiddat 
bilan  quva  boshladi.  Z um   o ‘tm ay  yetib  oldi.
A lim ardon  trolleybusning  katta-k atta  derazalariga 
qarab  o ‘tdi-yu,  keyin  birdan  hafsalasi  pir  bo ‘ldi.
“Q ayoqqa  boradi?  M uqaddam ning  uyigami?  N im a 
uchun?  Xor  bo‘lish,  haydalish  uchunm i?!”
U  gazni  b osg an ch a  sh id d at  bilan  yelib  ketdi. 
R estoran  eshigiga  kelganidan  keyingina  hushini  t plab 
oldi.  Bir  lahza  ikkilanib  turdi-yu,  ichkari  kirdi.
*  *  *
U ch  oydan  keyin  u  M uqaddam ning  erga  tekkanini 
eshitdi.  K onservatoriyada  birga  o ‘qigan  kursdoshi  shu 
xabam i  topib  keldi.  O ynatog‘ga  borganida  M uqad- 
dam ning  o ‘zini  ko ‘rm abdi-yu,  bittasidan  eshitganm ish. 
O lsha  yerlik  Kabir  degan  bir  o ‘rm onchi  agronom   qayta- 
qayta  sovchi  qo  yaverganm ish.  M u qad d am ,  yolg‘iz 
bolam ning  birovning  qosh-qovog‘iga  qaratib  q o ‘ym ay- 
m an,  deb  rozi  b o im ag an m ish .  Yigit  b o ‘lsa  yugura-yugu- 
ra  oxiri  M uqaddarnni  ko ‘ndirganm ish.
Ajab,  A lim ardonning  k o ‘ngli  endi  taskin  topgandek 
b o ‘ldi.  G o ‘yo  xuddi  shu  xabam i  ko ‘pdan  buyon  kutib 
yurganday  edi.  Faqat  o ‘sha  kundan  boshlab  ko ‘nglida 
tubsiz  rashk  uyg‘ondi.  Q albining  eng  ch u q u r  yarasi  — 
o ‘g‘li  qoldirgan  yara  chidab  b o ‘lmas  azob  berib  achishib 
ketdi.  U  Shavkaining  boshqa  bir  odam ni  ota  deb 
chaqirishiga  toqat  qilolmas,  aslo,  aslo  chidolm as  edi!  Bu 
yara  kun  sayin  chuqurlashib  borar,  A lim ardon  kechalari 
mijja  qoqm ay  to ‘ilg‘anib  chiqar,  o ‘g‘lini  qanday  qilib 
bag‘riga  qaytarish  y o ‘lini  o ‘ylar,  lekin  topolm as  edi.  U 
kechalari  turli  rejalar  tuzib  chiqar,  tong  otishi  bilan  bu 
rejalarn in g  
ham rnasi  b e m a ’ni 
e k an in i, 
raqibining 
ostonasiga  bosh  cgib  borishi  m ushkul  ekanini  bilar, 
o ‘g‘Iini  qaytarish  uchun   yana  yangi  rejalarni  izlar  edi. 
U nga  sayin  qalbining yarasi  ta g in   ham   chuqurlashar,  o ‘z 
xunini  kundan  k u r  qattiqroq  talab  qilardi.
N ih o y a t, 
sh u n d ay  
kun 
yetib 
keldi. 
N ih o y a t, 
O ynatog‘ga  borishga  bah ona  topildi.
K echqurun  A lim ardon  har  safargiday  “ T o sh kent” 
restoraniga  kirdi.  O fitsantkalar  uni  tanib  qolishgan,
113 & " * * * '
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

yoliz  o ‘zi  o ‘tirishni  yoqtirishini  bilishar,  kirishi  bilan 
oldiga  konyak  keltirib  q o ‘yishardi.
U chinchi  qadahdan  keyin  uning  fikri  tiniqlashib, 
atrofga  razm   soldi.  Bugun  restoranda  odam   siyrak, 
am m o  zal  odatdagidek  shov-shuvga  to ‘liq  edi.  Z alning 
to ‘ridagi  supachada  orkestr  jaz  chalar,  quvnoq  sadolar 
dunyo  tashvishlarini  unutishga,  bir  nafas  m ast  b o ‘lishga 
undayotganday  hayqirardi.
A lim ardon  yana  ikki  qadah  ichdi.  Lim on  bilan 
tam addi  qildi.  Endi  uning  quloqlari  guvullab,  shirin, 
m astona  kayfiyatga  berildi.  S upachada  kim dir  rubob 
chalib,  ashula  ayta  boshladi.  A lim ardon  xonandaning 
b o ‘g‘iq  ovozidan  g‘ijinib,  boshini  ko‘tarib  qaradi.
Qizil  sviter kiygan  gavdali  yigit  m ikrofon  oldiga  kelib, 
oyoqlarini  juftlaganicha  qaqqayib  turar,  rubob  chalib 
allaqanday  sh o ‘x  ashulani  aytar  edi.
“ K onservatoriyadan  qochgan  so ‘tak lard an   b o ‘lsa 
kerak!”  A lim ardon  jahl  bilan  aftini  bujm aytirib,  yana 
qadahni  toMatdi.  Ikki  m arta  ketm a-ket  ichdi.
B irdan 
m astona 
sh o v -sh u v lar 
orasid an  
un ing  
qulogMga  juda  tanish,  ju d a   aziz  bir  ohang  eshitila  bosh- 
ladi.  Bu  kuy  qayerdadir  jud a  olis  joylarda  qolib  ketgan, 
yuragidan  izi  o ‘ch a  boshlagan  shirin  bir  tuyg‘uni  qitiqla- 
di-yu,  lekin  qayerda  eshitganini  eslay  olmadi.
T o ‘satdan  u  o ‘rnidan  turib  ketdi.  Axir,  bu   zining 
kuyi-ku!  0 ‘zining  ashulasi  —  “Yigit  q o ‘shig‘i”ku!
A lim ardon  ashulachiga  bir  qarab  q o ‘ydi-yu,  holsiz- 
langandek joyiga  o ‘tirdi.  Endi  yigitning  ovozi  b o ‘g‘iqligi 
ham   bilinm as,  A lim ardon  boshini  quyi  solgancha  diqqat 
bilan  eshitar,  qo‘shiqning  h ar  bir so‘zi  unga ju d a  uzoq  — 
qaytib  kelm as  m anzillarga  ketib  qolgan  d am larin i 
eslatardi.  Q o‘shiq  sadolari  uning  qulog‘i  tagida  borgan 
sayin  qattiqroq  jaranglar,  dunyodagi  h am m a  narsani  — 
mayni  ham ,  pulni  ham ,  tashvishlarni  ham   unutishga, 
o ‘tm ishni,  shirin   tm ishni  eslashga  m ajbur  qila  boshla- 
di.