Пайвандлаш ишлари


) нормал тезликда силжитиш; / —кумир электрод;  2—х



Download 7,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet55/133
Sana13.07.2022
Hajmi7,91 Mb.
#792729
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   133
6)
нормал тезликда силжитиш;
/ —кумир электрод; 
2—х
,аво окими; 
3
—ишлов берилаётган металл; 
4—
пластина юзасидаги тусик.
109


Бинобарин, бунда диаметри 6 мм. дан ортик электродлардан фойда­
ланиш максадга мувофик эмас, чунки арикчалар кенг булса, кейин- 
чалик уларни пайвандлаб тулдиришга х,ам электрод сарфлашга т>три 
келади.
Талабаларнинг машкларини куйидаги режа асосида утказиш тав­
сия этилади: юзада хаво-ёй ёрдамида арикчалар уйиш; юзадаги нук- 
сонли пайванд чокларини хаво-ёй ёрдамида эритиб йукотиш.
Юзада хаво-ёй ёрдамида арикчалар уйиш мапщлари 20 мм 
калинликдаги пластиналарда бажарилади. Талабалар пластинага бур 
билан бир-биридан 30—40 мм ораликда чизикдар чизиб, улар буйича 
8—18 мм чукурликда арикчалар уядилар. Керакли электрод диа- 
метрини ва ток кучини шу ерда 
о с и е л и к
жадваллардан мустакил 
танлайдилар.
Иш уринларини айланиб чикишда талабалар электродни кияла- 
тиб ушлашларини, тугри силжитишларини, шунингдек, кисилган 
Хаво босими нормал булишини кузатиб бориш лозим.
Назорат намунасида талабалар чукурлиги ва эни кенгайиб бора- 
диган 5—6 та арикча уйишлари керак.Юзадаги нуксонли пайванд 
чокларини эритиб, текислаб юбориш машкини бажариш учун улар 
илгари учма-уч пайвандлаб бириктирилган пластиналардан фойдала- 
нишлари мумкин. Кесиш режимини эса талабалар укитувчи белгилаб 
берган арикча чукурлигига караб, жадвалдан мустакил аниклашади.
Назорат машки сифатида талабаларга учма-уч пайванд чок уза­
гини пайвандлаб тулдириш учун арикча уйишни таклиф этиш мум­
кин.
Якунловчи сухбатда пайкалган камчиликлар курсатилиб, икки- 
уч талабадан кесиш техникаси суралади, сунгра уйга топширик бе- 
рилади. Юзада арикчалар уйишни зангламайдиган пулат ёки жез- 
латунда курсатиш максадга мувофикдир (машклар бундай металлар- 
да утказилмайди). Дарзларни пайвандлаб бекитишни ва парчин мих- 
ларни кесиб ташлашни намойиш этиш хам мумкин.

Download 7,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish