П. Даромадлар ва тузатувчи казм алар п мавзу. Даромадлар ва тузатувчи утказмалар



Download 10,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/177
Sana24.02.2022
Hajmi10,8 Mb.
#190902
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   177
Bog'liq
fin uchot

3. 
Шубхали карзларни бахолаш
К^айси хисобвараклар туланмаслигини олдиндан билиш мумкин эмаслиги муносабати билан
молиявий хисоботни тузиш вактида кутилаётган зарарларга эх'гимолий равишда мувофик булган 
суммаларни хисоблаш лозим. Шубхали карзларни бахолаш буйича икки умумий усул мавжуд:
- соф кредитга сотишдан фоиз усули (фойда ва зарарлар тугрисидаги хисобот);
- тулов муддати буйича дебиторлик карзларни хисобга олиш усули (бухгалтерия баланси).
Биринчи усулнинг максади шубхали дебиторлик карзлари натижасида пайдо буладиган
харажатларни аник улчаш хисобланади. Иккинчи усулни максади булиб дебиторлик карзларни соф 
кийматини улчаш хисобланади.
3.1. Соф кредитга сотишдан фоиз усули
Авватги йилларнинг маълумотларига асосланиб соф кредитга сотиш ва шубхали карзлардан 
олинган хакикий зарарларни уртача фоизи хисобланади. Сунгра шубхали карзлар кийматини 
аниклаш максадида ушбу фоиз хисобот давридаги хакикий соф сотиш кийматига кулланилади.
Куйида “Хаас” фирмасининг 2004 йил охирига хисобвараклардаги маълумотлар келтирилган:
___________ Сотиш___________ 
Сотилган товарларнинг кайтарилиши
| 645,000 
40,000 j
Сотишдан чегирмалар 
Шубхали карзлар буйича резерв
5ДЮ0 | 
[ 3,600 4 4 1 .
Фараз килайлик, шубхали карзлар буйича зарарлар охирги уч йил ичида куйидагиларни ташкил этди:
Йил
Сотиш
Шубхали карзлар буйича зарарлар
Фоиз
2001
520,000
10,200
1.96
2002
595,000
13,900
2.34
2003
585.000
9.900
L69
Жами
1,700,000
34,000
2.00
Компаниянинг рахбарияти, сотишдаги шубхали карзларнинг улуши 2 % булишини тахмин килади. 
Шундай килиб, 2004 йилга шубхали карзларни суммаси куйидагича хисобланади:
0,02 х (645,000 - 5,000 - 40,000) = 0,02 х 600,000 = 12,000 
Хисобнинг натижалари куйидагича ёзилади:
2004 йил 31 декабр
Дт Шубхали царзлар буйича харажатлар 12,000
Кт Шубхали царзлар резерви 
12,000
Шундай килиб, “Шубхали карзлар резерви” хисобвараги буйича колдик 15,600 ш.б.ни ташкил этади.


Бу ракам 2004 йил товарлар сотишдан туланмаган хисобвараклар буйича тахмин этилган карзларни 
ташкил этган. 12,000 ш.б.дан ва утган йилларнинг 3,600 ш.б.лик туланмаган хисобваракларидан 
•з5орат булади. Охирги сумма утган йиллар шубхали карзларига мувофик келтирилмаган.
Кредитга сотиш усули молиявий - хужалик фаолият натижалари тугрисидаги хисоботга таянади. 
Ушбу усул буйича дебиторлик карзларнинг соф таннархини доимо хисоблаб булмайди. Ушбу усул ни 
стенептуал асоси булиб мувофиклик тамойили хисобланади, чунки шубхали карз сотишга 
лсссланган булади. У ишлатишда оддий ва тежамлидир. Кредитга сотишга кулланиладиган фоиз 
тг: -тазам равишда янгиланиб туриши керак.

Download 10,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish