П. Даромадлар ва тузатувчи казм алар п мавзу. Даромадлар ва тузатувчи утказмалар


XXL Валюта алмаштириш курси узгариши натижаларининг хисоби 3-мисол



Download 10,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet158/177
Sana24.02.2022
Hajmi10,8 Mb.
#190902
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   177
Bog'liq
fin uchot

169


XXL Валюта алмаштириш курси узгариши натижаларининг хисоби
3-мисол.
Америка компаниясининг Англияда жойлашган шуъба корхонаси чет эл корхонаси каби 
туркумланади. Куйида турли сана холатига валюта алмашиш курслари келтирилган:
2001 йил 31 декабр 1 фунт стерлингов 
1.60 АКД1 доллари
2001 буйича ургача курс 
1.40 АЩЛ доллари
оддий акциялар чикарилган санага курс 
2.00 АКДЛ доллари
таксимланмаган фойда учун олдинги уртача курс 
1.80 АЩП доллари
2001 йил буйича фунт стерлингдаги молиявий хисобот куйидагича кайта хисобланади:
ФОЙДА ВА ЗАРАРЛАР ТУГРИСИДАГИ Х ИСО БОТ
Фунт
стерлинг
Валюта
алмаштириш
курси
АКД1
доллари
Сотишдан олинган даромад
100,000
1.40
140,000
Харажатлар
Г40.000)
1.40
('56.000')
Соф фойда
60.000
84.000
ТАКСИМ ЛАНМ АГАН ФОЙДА ТУГРИСИДАГИ Х И СО БО Г
Фунт
стерлинг
Валюта
алмаштириш
курси
АЦШ
доллари
Йил бошига таксимланмаган фойда
200,000
1.80
360,000
Миллий валютага утказилган соф фойда
60.000
1.40
84.000
Йил охирига таксимланмаган фойда
260.000
444.000
БУХ ГА ЛТЕРИЯ БАЛАНСИ
АКТИВЛАР
Фунт
стерлинг
Валюта
алмаштириш
курси
АКД1
доллари
Пул маблаглари
20,000
1.60
32,000
Дебиторлик карзи
100,000
1.60
160,000
Жихозлар
300.000
1.60
480.000
Жами:
420.000
672.000
М АЖ БУРИЯТЛАР ВА КАПИТАЛ
Кредиторлик карзи
150,000
1.60
240,000
Оддий акциялар
10,000
2.00
20,000
Таксимланмаган фойда
260,000
Юкорига
каранг
444,000
Кушилган капитал (курс фаркини тузатиш)
-
баланс
чикарамиз
(32.000)
Жами:
420.000
672.000


XXI. Валюта алмаштириш курси узгариши натижаларининг хясоби
Чет эл хамкорининг чикиб кетиши
Чет эл корхонаси чикиб кетгандан кейин муддати узайтирилган ва ушбу корхона билан боглик 
булган жами курс фаркларининг суммасини чикиб кетишдан олинган фойда ёки зарарлар тан олинган 
хисобот даврида даромадлар ёки харажатлар деб тан олиш лозим.
Корхона чет эл корхонасидаги уз улушидан акциядорлик капиталини сотиш, тугатиш, кайтариш 
ёки корхонанинг фаолиятини умуман ёхуд бир кисмини тугатиш йули билан кутилнши мумкин. 
Дивидендларни тулаш факат инвестицияларни кайтариш тарзида булгандагина у чикиб кетаётган 
кисмини ташкил этади. Кисман чикиб кетиш холатида фойда ёки зарарга жами мавжуд булган курс 
фаркининг факатгина мутаносиб кисми киритилади. Чет эл корхонасининг баланс киймати кисман 
хисоб дан чикарилиши кисман чикарилиш дегании эмас. Тегишли равишда, курс фаркидан олинган 
муддати узайтирилган фойда ёки зарарнинг хеч кандай кисми хисобдан чикариш пайтида тан 
олинмайди.
3. Ёритиш
Молиявий хисоботда:
(а) хисобот даври буйича соф фойда ёки зарар хисобига киритилган курс фаркларининг
суммасини;
(б) хусусий капиталнинг алохида таркибий кисми тарзида туркумланадиган соф курс фаркларини 
хамда хисобот даврининг бошида ва охирида ушбу курс фаркларининг келишилган 
суммаларини;
(в) йул куйилган мукобил усулга мувофик активнинг баланс кийматига киритиладиган ва хисобот 
даврида вужудга келадиган курс фаркларининг суммасини акс эттириш лозим.
Чет эл корхонаси туркумланишида узгаришлар вужудга келган холатларда куйидагилар 
ёритилади:
(а) туркумланиш узгаришининг мохияти;
(б) узгартириш сабаби;
(в) туркумланиш узгартирилишининг акциядорлик капиталига таъсири;
(г) агар туркумланишдаги узгартириш энг олдинги такдим этилган даврда содир этилганидек каби 
караган холда унинг такдим этилган хар бир олдинги хисобот даври буйича соф фойда ёки 
зарарга таъсири.
Субъект чет эл корхонасини сотиб олишда вужудга келадиган гудвилл ва хакикий кийматининг 
тузатишларини кайта хисоблашни амалга оширишга ёрдам берадиган усулни ёритиши лозим.
Субъект чет эл валютасида ифодаланган пул маблаглари моддаларига ва чет эл корхонасининг 
молиявий хисоботларига таъсир курсатадиган баланс санасидан кейин содир этилган валюта 
алмашиш курсидаги узгаришлар окибатини, агар ушбу узгариш шунчалик мухимки, ёритмаслик 
молиявий хисоботдан фойдаланувчиларнинг тугри бахо бериш ва карорлар кабул килиш кобилиятига 
салбий таъсир этса, ёритади. Ёритиш, шунингдек субъектнинг чет эл валютаси билан операцияларни 
амалга оширишда таваккалчиликни олдини олиш буйича сиёсати билан куллаб кувватланади.

Download 10,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish