П. Даромадлар ва тузатувчи казм алар п мавзу. Даромадлар ва тузатувчи утказмалар


XVII. Фонда солигининг *исоии



Download 10,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet131/177
Sana24.02.2022
Hajmi10,8 Mb.
#190902
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   177
Bog'liq
fin uchot

144


XVII. Фонда солигининг *исоии
Мисол:
Актив 100 ш.б. баланс кийматига ва 60 ш.б. солик солинадиган базасига эга. Активни сотиш холатида 
20% солик ставкаси кулланилади, бошка даромадларга 30% солик ставкаси к^лланилган булар эди.
Компания муддати узайтирилган солик мажбуриятини агар активни кейинги вактларда 
фойдаланишни к^зда тутмаган холда сотадиган булса 8 ш.б. (40 ш.б. 20 % солик ставкасида), агар 
активни саклашни ва ундан фойдаланиш оркали баланс кийматини коплашни мулжалласа муддати 
узайтирилган солик мажбурияти 12 ш.б. (40 ш.б. 30% ставкасида) тан олади.
Капитал хисобварагига бевосита кредитланадиган ва дебетланадиган моддалар
Туланадиган солик усулидан мажбуриятлар усулига утилганда фаолиятнинг бошланишидан 
бошлаб барча вактинчалик фаркларни кайта хисоблащ керак ва жамгарилган муддати узайтирилган 
соликларни акс эттириш зарур:
Асосий воситаларни ва узоц муддатли инвестицияларнинг цайта бсщоланиши.
Асосий воситаларни ва узок муддатли инвестицияларнинг кайта бахоланишидан вактинчалик 
фарклар вужудга келиши мумкин: солик хисобида инфляция коэффициентлари асосида, бухгалтерия 
хисобида эса бозор нархларида бахолаймиз. Унда фаркни куйидагича акс эттирамиз:
1. Бухгалтерия хисобида
2. Тушунтириш хатида
Масалан: 1998 йил дастлабки киймат 
8,000 ш.б.
Жамгарилган эскириш 
2.000 ш.б.
Баланс киймати 
6,000 ш.б.
Солик хисоби буйича кайта бахолаш: Инфляцияга = 1.1 
6,000 х 1.1 = 6600
Бухгалтерия хисобида:
Ускуна 
4,000
АВ цайта бсцоланиши 
4,000
АВ цайта бахолаш 
1,000
Жамгарилган эскириш 
1,000
1998 йил бухгалтерия хисобида амортизация: (12,000 х 10 %) = 1,200
Солик хисобида: (6,600 х 10 %) = 660
Фарк - 540 вактинчалик фаркдан (800 - 600 = 200) ва доимий фаркдан (400 - 60 = 340) иборат.
Бухгалтерия хисобида 3,000 (4,000-1,000)га, солик хисобида эса 600га купайиши, фарк 2,400 
ташкил этади, даромад солиги буйича эса 720 (2,400 х 30 %).

Download 10,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish