O’zr fa astronomiya instituti O’zmu fisika fakulteti



Download 2,73 Mb.
bet1/3
Sana19.02.2022
Hajmi2,73 Mb.
#459047
  1   2   3
Bog'liq
Экзосайёралар ША 04.11

O’zR FA Astronomiya instituti

O’zMU fisika fakulteti

Quyosh tizimining fizikasi va ekzosayyoralar 

f.-m.f.d. Egamberdiev Sh.A.

5-Мavzu

Ekzosayyoralar

( ta’rifi, ochilish tarixi, soni, turlari)

  • Одамлар қадим-қадимдан осмонни кузатишган.
  • Адашган юлдузлар (Меркурий, Венера, Марс, Юпитер ва Сатурн).
  • Геоцентрик тизим (Птолемей, эрамизнинг II асри)
  • Гелиоцентрик тизим (Николай Коперник (1473-1543)
  • Коперник тизимининг тариғботчилари Галилео Галилей, Жордано Бруно

Экзосайёралар таърифи

Экзосайёралар (қадимги юнончадан ехō - "ташқарида", "ташқи") бу Қуёш тизимидан ташқаридаги сайёра. Узоқ вақт давомида бошқа юлдузлар яқинидаги сайёраларни аниқлаш масаласи ҳал қилинмаган эди, чунки сайёралар юлдузлар билан таққослаганда жуда кичкина ва хира. Бундан ташқари юлдузлар Қуёшдан жуда узоқда жойлашишган (энг яқин юлдус 4,24 ёруғлик йили масофасида жойлашган).

Ҳозирда бундай сайёралар такомиллаштирилган усуллар юрдамида топила бошланди. 2020 йил 18 октябрь ҳолатига кўра 3223 сайёра тизимида 4362 та сайёралар мавжудлиги ишончли тасдиқланди, шулардан 714 тасида бир нечта сайёралар бор. Экзосайёралар сафига қўшилиш учун номзодлар сони анча кўп. Масалан, Кеплер лойиҳасига кўра, 2020 йил январ ҳолатига кўра яна 2420 номзод бор. ТЕSS лойиҳасига кўра эса, 2020 йил январь ҳолатига 1082 номзод мавжуд. Aммо улар экзосайёра мақомини олиши учун уларни Ердаги обсерваториялардан қайта кашф этилиш керак

Kepler kosmik observatoriyasi

«Кеплер» - бу НAСAнинг космик обсерваторияси, Ерга ўҳшаш экзопланеталарни қидириш учун махсус ишлаб чиқилган, ўта сезгир фотометрга эга орбитал телескоп. Бу шу мақсадда қурилган биринчи космик кемадир.

Кеплер 2009 йил 6 мартда учирилган ва 3,5 йилга мўлжалланган эди. 2013 йил 12 майда Кеплер телескопи ишламай қолди; орбитал расадхона космосдаги ориентациясини йўқотди.

Кеплер космик телескопи


Кеплер телескопи томонидан ўрганилган самовий соҳа. Буржлар номлари: Cygnus – Оққуш, Lyra - Лира, Aquila – Бургут.
Кеплер телескопи олган биринчи тасвир. У бир вақтнинг ўзида 100 мингдан ортиқ юлдузларни кузатиши мумкин. Юлдуз яқинида сайёра борлиги, сайёранинг юлдуз олдидан ўтиши натижасида юлдузнинг ёрқинлигининг даврий ўзгариши орқали билинади.

Download 2,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish