Империя даврига оид тангалар. Нерон даврида (54-68) ауреус 1,45 фунтга тушди. Каракалла даврида эса ауреус 1,50 фунтни ташкил этди. Деоклетиан даврида (285-305 йй) ауреус 1,60 фунтга етди, яъни 5,5 граммни ташкил қилди. Аверсида кўпчилик тангалардаги сингари император портрети, портретнинг айланаси бўйлаб эса унинг исми ва титули ёзиб қўйилган. Реверсида эса (LIBERTAS-озодлик), (CONCORDIA-битим) мамлакат мустақиллигини англатувчи сўзлар ёзилган. Рим олтин тангалари Шарқий Европа давлатларида муомалада бўлмаган, лекин археологик изланишлар натижасида Украинада бир неча Рим олтин тангалари топиб ўрганилган, эрамизнинг I-II асрларда 1 олтин ауреус (тахминан 8 граммга тенг бўлган) 25 кумуш динорга тенг бўлган. Биринчи кумуш динорлар Плиний даврида Рим пайдо бўлгандан кейин эр.ав. 269 йилларда зарб қилина бошлади. Ўша пайтдаги динордаги кумуш фунтнинг 1,40 қисмини ташкил қилган, кейинчалик йиллар ўтган сари камайиб борган. 485 йилда бир кумуш динор – 1 франк 63 сантимага тенг бўлган, 510йилда 87 санитмага, 513-707 йилларда эса 78 санитмага тенг бўлган, қадимги Рим кумуш тангасининг ўнг томонида, яъни аверсида икки юзли Янус, реверсида Юпитернинг от аравадаги тасвири берилган. Эр. ав II асрда динорда аверсида Ромнинг портрети, реверсида эса Диоскурнинг тасвири акс этган.
Нерон (54-68 йй) томонидан зарб қилинган динорнинг оғирлиги 3,14 граммни ташкил этган. Вақт ўтган сари танганинг пробаси тушиб борган.
Нерон динарийси. Кумуш. 19,2 x 20,9 мм
Шундан кейин император Каракалла паст пробали динорларни муомалага чиқарди. Шунингдек Антониан тоза кумушдан танга чиқарди. Антониан – кумуш Рим тангаси бўлиб, император Каракалланинг шарафига номланган. Унинг оғирлиги 4,7 – 5,3 граммга тенг бўлган. Ўша пайтда у икки динорга тенг бўлган. Император Каракалла иқтисодий инқироздан тезроқ чиқиши учун пул ислоҳоти ўтказди ва тоза кумушдан танга зарб қилдирди. Бу ислоҳотгача Римда, яъни II асргача муомалада Рим кумуш динорлари кенг тарқалган. Аврелианнинг ҳукмронлик йилларида Антонианнинг қадри анча кўтарилган, яъни 1 Антониан 20 динорга тенг бўлган.
Ўша пайтлардаги динорларнинг вақти портрет ва император расмига қараб белгиланган. Фақатгина Адриан тангасидагина санага ўхшаш сўз ёзилган: “Римга асос солингандан кейин 848 йил шаҳар манзараси”. Бу танга 120 йилда Римга асос солинганлигининг хотирасига бағишлаб ўтказилган цирк ўйинлари пайтида зарб қилинган.
Эрамизнинг I-II асрларда тангаларнинг қиймати қуйидагича бўлган:
1олтин ауреус (тахминан 8гр)- 25 кумуш динор
1 кумуш динор (тах.4гр)- 4 кумуш сестерция
1 кумуш сестерций (1гр) – 2 дупондий латун
1 дупондий – 2 бронза асс
Римнинг энг машҳур тангаларидан бири солиддир. Солид (лотинча “Solidus” сўзидан олинган бўлиб, “қаттиқ” мустаҳкам деган маънони билдиради) Рим олтин тангаси ҳисобланади. Солид император Константин томонидан 314 йилда ауреус ўрнига жорий қилинган тангадир. Ғарбий Римда солид 324 йилдан бошлаб зарб қилиниб, муомалага киритилди. Солиднинг оғирлиги 1,72 олтин фунтга тенг бўлиб, 4,55 граммни ташкил этган. Мана шу даврдан бошлаб Римнинг пул бирлиги сифатида муомалада бўлган. Кейинроқ эса Византия империясида ҳам асосий пул бирлиги ролини ўтаган.
Солиддан ташқари унинг ярим қийматига эга бўлган семисенслар ва 1,3 қисмини ташкил қилувчи – триенслар зарб қилиниб, муомалага киритила бошлади.
Император Константин (306-337) ўтказган пул ислоҳотидан кейин танга пуллар қуйидаги қийматга эга бўлди.
1 олтин солид (4,5 гр) – 2 семиса ёки 3 триенс
1 олтин солид – 14 кумуш милиарий
1 кумуш милиарий (4,5 гр)- 1,7 кумуш силивка
14 милиарий – 24 силивка
1 кумуш милиарий – 33 мис нуммий
1 мис нуммий – 5 мис динор
РИМ ИМПЕРИЯСИ ТАНГАЛАРИ
Do'stlaringiz bilan baham: |