O‘zbеkiston rеspublikasi oliy va o‘rta maxsus ta’lim vazirligi



Download 5,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/98
Sana17.04.2022
Hajmi5,37 Mb.
#558788
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   98
Bog'liq
ToirovO

2.3.
 
Шамолнинг энергетик тавсифлари 
Аксарият, турбулентлик бўлмаган вазиятда бир вақт бирли-
гида шамол тезлиги векторига перпендикуляр бўлган бирлик 
юза 
А
дан ўтаѐтган ҳаво ҳажми, маълум ифода билан 
аниқланадиган кинетик энергияга тенг. Вақт бирлигидаги 
энергия ҳақида сўз юритилаѐтганлиги учун, ушбу катталик 
қувват бўлади ва қуйидагича аниқланади: 
,
2
/
2
0
mV
P

(1.20) 


47 
бунда 
m
– ҳаво массаси, асосининг юзаси А ва узунлиги V 
тезликка тенг бўлган цилиндр ѐки паралелепипед ҳажми билан 
аниқланади. Ҳавонинг зичлиги ρ ни эътиборга олиб, оний 
қувватни аниқлаймиз 
],
[
)
2
/
1
(
3
0
Вт
V
А
P





(1.21) 
Маълум вақт (масалан, йил) даврида ўртача солиштирма 
қувват, тезликнинг градацияга тақсимлашини эътиборга олиб, 
қуйидаги ифода билан аниқланиши мумкин 
 
.
)
2
/
1
(
1
3
1
t
V
P
P
n
i
n
i
xti
vi










(1.22) 
Солиштирма энергия
T
P
E
SOL
SOL

. (1.23) 
Шамолнинг энергетик тавсифлари давлатимизнинг ялпи, 
техник ва иқтисодий ресурси ѐки потенциали ҳисобланади. 
 
2.3.1. Ялпи потенциал 
Ҳудуднинг (давлат, континентнинг) шамол энергияси ялпи 
(назарий) потенциали - йил мобайнида ишлатиш мумкин бўл-
ган ҳудуднинг майдонида ўртача йиллик шамол энергиясининг 
бир қисмидир. 
Кўрилаѐтган регион учаткалар ѐки зоналар мажмуаси деб 
ҳисобланиб, уларнинг ҳар бир участкаси, зонасида шамол 
энергиясининг солиштирма қуввати ҳамда географик, иқлимий 
ва об-ҳаво шароитлари бир турда деб ҳисобланади. Аксарият, 
участкалар метеорологик станциялар жойлашганига мос 
бўлиши зарур. Зонанинг ялпи потенциали 
W
V
[
kWt·s/yil
] зоналар 
ялпи потенциалининг йиғиндисига тенг. 
Зона шамол энергиясининг солиштирма ялпи потенциали 
шамол оқимининг ўртача солиштирма қуввати (
Р
) [
kWt/m
2

орқали аниқланади. 
,
20
/
)
(
T
P
W
SV


(1.24) 
бунда 
T
=8760 
soat/yil

ШЭС ларининг барча энергетик тавсифларини аниқлашда 
(1.24) ифода муҳим аҳамиятли бўлгани учун, унинг тўғри 
эканлигига иқрор бўлиш учун келтириб чиқарилишини 


48 
кўрайлик. Ялпи потенциални аниқлашда шундай соддалаш-
тириш қабул қилган эди: шамол йўлидаги 
Н
баландликдаги 
тўсиқ (тўғон)дан шамол «сирпаниб» ўтишида «туғѐнланган» 
(деформацияланган) шамол оқими 20Н масофадан сўнг ўзининг 
дастлабки ҳолатига қайтади. 
У ҳолда шамол энергиясининг ялпи потенциалини аниқлаш 
модели, шамол йўналишига перпендикуляр ва Ернинг текис 
юзасида бир-биридан 20Н масофада жойлашган, баландлиги Н 
бўлган «ҳаво тўғони» тизимидан иборат бўлади. 
Томонлари 
a
ва 
b
бўлган ҳар бир тўғри бурчакли (
S=ab
) юза 
ва шу юзадан ўтаѐтган маълум солиштирма энергия 
(
,
SOL
E
kWt·s/m
2
) ли ҳаво массаси учун ялпи потенциални 
аниқлаш, ҳаво оқимлари билан кесишаѐтган юзалар сони ва шу 
майдондаги (рамка) лар сонини аниқлашдан иборат бўлади. Шу 
айтилган фикрлар 1.5-расмда тушунтирилади. 
Маълумки, «рамка» ларнинг юзаси қуйидагига тенг: 
H
a
A


Майдончада рамкалар сони қуйидагига тенг: 
.
20
H
b
n
R

Ҳаво оқими кесиб ўтиѐтган умумий юза 
,
20
20
S
H
b
H
a
n
A
S
R
R






бунда 
.
b
a
S


(1.26) 

Download 5,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   98




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish