O‘zbekiston respublikasi oliy va o‘rta maxsus ta’lim vazirligi toshkent davlat sharqshunoslik universiteti


»  tarjimasi  “Tashqi ochiqlik siyosati



Download 1,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/105
Sana13.01.2022
Hajmi1,78 Mb.
#355336
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   105
Bog'liq
Yosh-tarjimashunos-V

» 
tarjimasi 
“Tashqi ochiqlik siyosati
 
 yanada ochiq bo‘ladi”. 
Shuningdek,  “Xitoy  modeliga  muvofiq  modernizatsiya”  atamasini 
tarjimasi 
«

zhōng

guó

shì

d e

xiàn

dài

huà
» 

Xitoy xususiyatlari bilan sotsializm”
«

zhōng

guó

t è

s è

d e

shè

huì

zhǔ

y ì
» 
Diplomatik 
hujjatlardan 
misol 
keltiramiz: 
“Islohotlar va ochiqlik siyosati” 
«
改革开放政策
»
路子走对了,政策不会变。(邓小平。一九八三年六月十
八日)我们搞的现代化,是中国式的现代化。我们
 
建设的社会主义,是有中国
特色的社会主义。我们主要是根据自己的实际情况和自己的条
 
件,以自力更生
为主。我们现在的路子走对了,人民高兴,我们也
 
有信心。我们的政策不会变
。要变的话,只会
 
变的更好。对外开放政策只会变的更加开放。路子不会越走
越窄,只会越走越宽。路子走窄
 
的苦头,我们吃得太多了。
 
Ushbu murojatnomada so‘nggi satrlarning 
«

l ù

z i

zǒu

zhǎi

d e

k ǔ

tóu
,我


men

chī

d é

t à i

duō

l e
»
 tarjimasi: «Biz tor yo‘llarning og‘riqini keragidan ham ko‘p 
boshdan  kechirdik»  Shu  nuqtai  nazardan, 

chī



tóu
 
iborasi  “toqat  qilmoq, 
qiyinchiliklarga sabr qilmoq” degan ma’noni beradi. Bu yerda fe’l tarki-
biy qismini ob’ektdan ajratib olishga imkon beradigan fe’l-ob’yekt tuzi-
lishi  bo‘lsa
88
,  bunday  hujjatni  tarjima  qilish  uchun  tarjimon  mamlakat-
ning  tarixiy  va  siyosiy  vaziyatidan  xabardor  bo‘lishi  kerak,  aks  holda 
tarjimon tarjima jarayonida juda qo‘pol xatoga yo‘l qo‘yishi mumkin. 
Tarjima  qiyinchiliklarining  keying  jihati  o’rganilayotgan  tilning 
grammatik  va  fonetik  xususiyatlari.  Grammatika  -  bu  tilning  rasmiy 
 
87
 Алексева И.С. Учеб. пособие для студ. филол. и лингв фак. высш. учеб. заведений. – СПб.: 
Филологический факультет СПбГУ; М.: Изд. центр «Академия», 2004. –  70 с.
 
88
 Щичко В.Ф., Яковлев Г.Ю., 2012. Китайский язык, Полный курс перевода 2003 – 43 c
 


 
69 
tuzilishi (so’z tuzilishi, morfologiya va sintaksis) bo’lib u fonetika va 
lug’at bilan birgalikda uning ajralmas tuzilishini tashkil etadi. Gram-
matikaning  asosiy  elementlari  morfologik  sintaksisdir  va  aynan  shu 
yerda til tizimlari o’rtasidagi asosiy farqlar mavjud bo’lib, ular tarjima-
da muayyan qiyinchiliklar keltirib chiqaradi. 
Tilning  grammatik  tuzilishi  uning  sistemasidagi  umumiy  muhim 
jixatdir. Affikslar, grammatik qo'shimchalar va so'z yasalishi, sintaktik 
modellar, so'z tartibi, yordamchi so'zlar va h.k. kabi tilning grammatik 
tuzilish elementlari grammatik yoki shakliy ma'noni, leksik ma'nolar-
ning aniq shaklini ko'rsatishga xizmat qiladi. Tarjima qilish jarayonida 
bu ma'nolami ifodalash muhim muammodir. Turli xil 
tillarning gram-
matik  shakllari  juda  kam  hollarda  ularning  ma'no  va  vazifasiga  mos 
keladi. Qoida sifatida faqatgina qisman ekvivalentlikka ega, bu esa gram-
matik  ma'nolar  grammatik  shakllar  orqali  ifodalanishidir,  shunga  qara-
masdan  ikki  til  o'zaro  o'xshashdek  ko'rinadi,  faqatgina  ularning  ma'no-
laridagi ba'zi qismlari mos keladi va o'xshash ma'nolar o'zaro farq qiladi. 
Misol uchun: otlardagi son kategoriyasi ingliz tili, rus tili, o'zbek tilida 
ham bir-biriga mos keladigandek ko'rinadi, aslida esa juda ko'p kelishik 
qo'shimchalarining  qo'llanishida  bir-biriga  mos  kelmaydi.  Xitoy  va 
o’zbek tillar misolida esa butunlay farq qiladi. 

Download 1,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish