58
салбий ҳодиса деб ҳисоблайдилар
67
, чунки у терминологик тизим-
нинг таркибий яхлитлигини бузади, унинг ишлашини қийинлашти-
ради, синоним муносабатларига кирадиган атамалар кўп ҳолларда
кераксиз ҳамда терминологиянинг зарурий шартларини бузиш – ата-
манинг синоним ёзишмалари йўқлиги боис терминологияни ўзлаш-
тиришни қийинлаштириши, шунингдек ахборотни тақдим этишга ва
уни ноаниқ қабул қилишга олиб келади деб қаралади. Бошқа
олимлар хусусан, О.Ахманова
68
, В.Даниленко
69
лар синонимлар
фойдали эканлигини таъкидлайдилар, зеро улар (терминлардаги си-
нонимлар)нинг ҳар бири бу тушунчани турли йўллар билан очиб бе-
ради; терминологик синонимларнинг мавжудлиги умуман термино-
логик тизимнинг семантик ривожланишига ҳисса қўшади, муайян
контсепцияга энг муносиб атамани танлашга ёрдам беради, терми-
нологияда синонимларнинг мавжудлиги материал тақдимотида так-
рорийликни олдини олади ҳамда терминилогик синонимлар фой-
даланувчиларнинг коммуникатив эҳтиёжларини тўлиқ қондиради
70
.
В.Лейчик
71
эса, терминологияда синонимларнинг мавжудлигини
фан ривожланишининг табиий натижаси ва объект ҳақидаги илмий
билимлар ҳажмининг ўсиши деб баҳолайди.
Синонимия одатда, терминологияни шакллантиришнинг бош-
ланғич босқичига хос бўлиб, бир маънони ифодалаш учун бир
қанча вариантларни термин сифатида тавсия этади. Бироқ си-
нонимия терминологияда ўзига хос бир табиатга эга бўлиб, бадиий
тилдаги синонимиядан бажарувчи вазифаси бошқа
72
. Термино-
логияда мутлақ синонимия деганда, дублетлик ҳодисаси тушу-
нилади (мас., потенциал – имконият; капитал – сармоя;
офтальмолог – окулист – кўз шифокори ва ш.к.).
Сиёсий лексиканинг ўзига хосликларидан бири доимий равишда
янги терминларнинг кириб келиши ҳисобига бойиб бориши ва за-
67
Ворона И.И. К вопросу терминологической синонимии // Филологические науки. Вопросы
теории и практики (входит в перечень ВАК). Тамбов: Грамота, 2013. № 3. Ч. 2. стр.,51.
68
Ахманова О.С. Очерки по общей и русской лексикологии. М.: Учпедгиз, 1957. 295 с.
69
Даниленко В.П. Русская терминология: опыт лингвистического описания. М.: Наука, 1977.
246 с.
70
И.И.Ворона. К вопросу терминологической синонимии // Филологические науки. Воп-
росы теории и практики (входит в перечень ВАК). Тамбов: Грамота, 2013. № 3. Ч. 2. стр.,
51
71
Лейчик В.М. Терминоведение:предмет, методы, структура. М.: КомКнига, 2006.256 с.
72
А.Г.Широколобова. Терминологическая синонимия на примере русских
и английских
терминов дамбостроения // Вопросы когнитивной лингв-ки № 3 (036) 2013 г. С.127.
59
рурий сиёсий тушунчаларни тилда ифода этишини белгилашдан
иборат
73
. Сиёсий лексиканинг асосий қатламинининг юзага келиши-
да халқаро, ташқи ва ички сиёсатда глобал миқёсда ёки мамлакат
ичида рўй бераётган сиёсий ҳаётнинг ўзгариши каби омиллар туртки
бўлади. Биз кўриб чиқмоқчи бўлган форс тилининг сиёсий лек-
сикасида ҳам бир мунча ўзгаришлар юз берди. Одатда сиёсий
матнлар қисқа ва аниқ жумла тарзида тузилади ҳамда уларда оғзаки
нуқт шаклини қўллашга йўл қўйилмайди
74
. Терминологияда қуйида-
ги термин-синонимларни кўриш мумкин: 1) нисбий синонимлар; 2)
мутлақ синонимлар; 3) терминологик дублетлар
75
.
Бугунги кунда форс тилида ҳар қандай ўзлашма қатлам ва тер-
минларнинг ўрнига Форс тили ва адабиёти академияси томонидан
уларга муқобил бўлган янгидан-янги сўзларни таклиф этилган ва
этилмоқда. Шу боис ҳозирги замон форс тили одатда ўз ички
бойиш (спонтанлик) йўлидан бормоқда ва бу ҳолат сиёсий
терминологияни ҳам четлаб ўтгани йўқ
76
.
Масалан, تسايس
Do'stlaringiz bilan baham: