O`zbekiston respublikasi oliy va o`rta maxsus ta`lim vazirligi toshkent davlat texnika universiteti “Geologiya qidiruv” fаkultеti “Nеft va gazni qayta ishlash ob’ektlari” kаfеdrаsi «korroziyadan himoya qilish»



Download 6,18 Mb.
bet56/181
Sana28.05.2023
Hajmi6,18 Mb.
#945509
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   181
Bog'liq
MAJMUA KORROZIYA 1

7.8. Металларнинг коррозион ёрилиши.
Коррозион ёрилиш (КЁ) – чўзувчи кучланиш ва коррозион муҳитнинг биргаликдаги тасири оқибатида дарзларнинг ҳосил бўлиши ва ривожланиши сабабли металл яхлитлигининг бузилишидир. КЁ металлда пластик деформациянинг умуман йўқлиги билан характерланади.
Коррозион ёрилиш металл бузилишининг хавфли кўринишларидан биридир. Термик ёки механик ишлов беришдан кейин, жиҳозларни йиғиш ва монтаж қилишда, пайвандлашда, юқори босим ва ҳароратда ишлатиш оқибатида юзага келадиган қолдиқ кучланиш ҳосил бўлган кимё саноатидаги конструкцияларда КЁ энг кўп учрайди.
Агрессив муҳитнинг табиати, унинг концентрацияси ва таркиби КЁ нинг вужудга келиши ва ривожланишига катта таъсир кўрсатади. Кучланиш остида юз берадиган КЁ га деярли барча металлар ва қотишмалар дучор бўладилар. Кимё, нефт-газ ва иссиқлик энергетикаси соҳаларида рўй берадиган коррозион емирилишларнинг 20 дан 40 % гачаси коррозион ёрилиш улушига тўғри келади.
Коррозион ёрилиш учун қуйидаги ўзига хосликлар характерлидир:
• металл мўртлигини юзага келтирувчи дарзларнинг ҳосил бўлиши;
• кристаллараро ва транскристалл дарзларнинг ҳосил бўлиши ва тармоқланиши;
• қўйилган чўзувчи кучларнинг қийматига кўра дарзлар ҳосил бўлгунча индукцион давр давомийлиги.
Коррозион ёрилиш таркибида H2S, NH3, CO2, нитратлар, хлоридлар, кислоталар ва ишқорлар бўлган эритмаларда юз беради (7.4-расм). Таркибида
0,2 % углерод бўлган, феррит-перлит ёки перлит структурали углеродли пўлатлар КЁ га камроқ мойилдирлар.
Мартенсит структурали пўлатлар бундай коррозияга анча сезгир ҳисобланади. Мартенсит ҳосил бўлишига олиб келадиган термик қайта ишлашнинг барча режимлари пўлатни КЁ га мойил қилади.
Яримферритли ва ферритли хромланган пўлатлар коррозион ёрилишга аустенит хромникелли пўлатларга нисбатан камроқ мойилдирлар.
Аустенит хромникелли пўлатлардаги КЁ қатор кимёвий ишлаб чиқариш саноатларида кузатилган. Бу ҳодиса зангламайдиган пўлатлардаги аустенитнинг нотурғунлиги билан изоҳланади.
Углеродли пўлатларни легирлаш, турғунлаштирувчи қўшимчаларни киритиш, никел миқдорини ошириш аустенитли пўлатларнинг коррозион ёрилишга бўлган мойиллигини сезиларли ўзгартирмайди.


Download 6,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   181




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish