O'zbekiston respublikasi oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi namangan muhandislik – texnologiya instituti



Download 0,61 Mb.
bet1/2
Sana20.03.2022
Hajmi0,61 Mb.
#504218
  1   2
Bog'liq
3-MAVZU

O'ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA O'RTA MAXSUS TA'LIM VAZIRLIGI NAMANGAN MUHANDISLIK – TEXNOLOGIYA INSTITUTI

  • “ENERGETIKA” KAFEDRASI
  • “ISSIQLIK VA MASSA ALMASHINUV JARAYONLARI” FANIDAN
  • TAQDIMOTI
  • РЕЖА
  • Иссиқлик алмашиниш аппаратлар
  • Иссиқлик баланси ва иссиқлик узатиш тенгламалари
  • Иссиқлик алмашиниш аппаратлари
  • Иссиқлик элтувчи модда (сув, буғ, ҳаво, антифриз, мойлар ва ш.к. ни иситиш ёки совутишда турли хил қурилма (мосламалар)дан фойдаланилади. Бундай қурилмага радиатор (лот. Radio-нур тарқатаман), конденсатор (лат, Kondenso-зичлайман, суюқлан-тираман), ҳар хил трубалар тўплами ва ш.к лар мисол бўла олади. Иссиқлик ташувчи модданинг иссиқлиги иссиқлик алмашинув асбоблари девори ёки иссиқ модданинг совуқ моддага аралишиши билан иккинчи модда (совутгич)га узатилади. Бунда иссиқлик ташувчининг температураси пасаяди, иссиқлик қабул қилувчи (совуткич)нинг температураси ортади.

Иссиқлик алмашинув аппарати- бу иссиқлик ташувчини иситиш ёки совутиш учун мўнжалланган қурилма. Аксарият ҳолларда бундай аппаратларда иссиқликни бир иссиқлик ташувчидан иккинчисига узатиш орқали иссиқлик алмашинуви амалга оширилади, яъни бир иссиқлик ташувчининг исиши иккинчисининг совуши ҳисобига амалга оширилади. Ички иссиқлик манбаига эга бўлган аппаратлар бундан мустаснодирлар, бундай қурилмаларда аппаратнинг ичида иссиқлик ажралиб чиқади ва иссиқлик ташувчи иситилади. Буларга турли хил электр қиздиргичлар ва реакторлар киради.

  • Иссиқлик алмашинув аппарати- бу иссиқлик ташувчини иситиш ёки совутиш учун мўнжалланган қурилма. Аксарият ҳолларда бундай аппаратларда иссиқликни бир иссиқлик ташувчидан иккинчисига узатиш орқали иссиқлик алмашинуви амалга оширилади, яъни бир иссиқлик ташувчининг исиши иккинчисининг совуши ҳисобига амалга оширилади. Ички иссиқлик манбаига эга бўлган аппаратлар бундан мустаснодирлар, бундай қурилмаларда аппаратнинг ичида иссиқлик ажралиб чиқади ва иссиқлик ташувчи иситилади. Буларга турли хил электр қиздиргичлар ва реакторлар киради.
  • Моддалар орасида иссиқлик алмашинув усулига қараб иссиқлик алмашинув асбоблари қуйидаги турларга бўлинади: аралаштиргичли, рекуперативли, (лат. Rekuperator-қайта олинадиган), регенаративли (лат. Regeneratio-тикланиш) ва оралиқ иссиқлик ташувчили. Аралаштиргичли иссиқлик алмашинув жараёнида иссиқлик ташувчи(элтувчи) модда температураси пастроқ модда билан аралаштирилади. Масалан, қозон қурилмадан чиқадиган юқори температурали бyғ ё сув coвуқ ёки илиқ сув билан аралаштирилади, сўнгра истеъмолчиларга узатилади. Аралаштиргичли иссиқлик алмашинувида асосий агент (иссиқлик ташувчи) сифатида бир - бирига аралашмайдиган модда ва материаллар ишлатилади: бyғ - сув, газ - қаттиқ материал, сув - мoй ва х.к.
  • Рекуператив иссиқлик алмаштиргичда атмосферага чиқиб кетадиган газлар иссиқлигидан фойдаланилади, бунда иссиқлик миқдори совуткичга оралик қаттиқ девор орқали узатилади, иссиқлик ташувчи ва совуткич йўналишига қараб тўғpи, тескари, кесишган, аралаш оқимли ва сиртларнинг геометрик шаклига кўра ясси, юмалоқ, қовурғали рекуператорлар бўлади.
  • Регенератив иссиқлик алмашинувида атмосферага чиқарилиб юбориладиган газ (ёниш махсулоти) таркибидаги иссиқлик миқдоридан янгитдан киритилаётган газ, бyғ, сув, ёқилғи, ёқилғи ва хаво аралашмасини иситишда қўлланилади, бу асбоб регенератор дейилади.
  • Таркибида буғи бўлган газлар
  • Таркибида эриган гази бор совуқ сув
  • Иситиш буғи
  • Газсизланган иссиқ сув
  • Аралаштиргичли иссиқлик алмашинув аппарати

Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish