O`zbеkiston rеspublikаsi oliy vа o`rtа mаxsus tа`lim vаzirligi islom karimov nomidagi toshkent davlat texnika universiteti


-жадвал А ва В коэффициентларини газни намлик сақлаш тенгламасидаги қийматлари



Download 3,25 Mb.
bet10/17
Sana20.06.2022
Hajmi3,25 Mb.
#682280
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   17
Bog'liq
2 5454080489885275886

18-жадвал
А ва В коэффициентларини газни намлик сақлаш тенгламасидаги қийматлари



Ҳарорат, 0С

А

В

Ҳарорат, 0С

А

В

Ҳарорат, 0С

А

В

1

2

3

4

5

6

7

8

9

-40

0,145

0,00347

8

8,200

0,0630

56

126,0

0,487

-38

0,178

0,00402

10

9,390

0,0696

58

138,0

0,521

-36

0,219

0,00465

12

10,72

0,7670

60

152,0

0,562

-34

0,267

0,00538

14

12,39

0,0855

62

166,5

0,599

-32

0,323

0,00623

16

13,94

0,0930

64

183,3

0,645

-30

0,393

0,00710

18

15,75

0,1020

66

200,5

0,691

-28

0,471

0,00806

20

17,87

0,1120

68

219,0

0,741

-26

0,566

0,00921

22

20,15

0,1227

70

238,5

0,793

-24

0,677

0,01043

24

22,80

0,1343

72

260,0

0,841

-22

0,809

0,01168

26

25,50

0,1453

74

283,0

0,902

-20

0,960

0,01340

28

28,70

0,1595

76

306,0

0,965

-18

1,144

0,01510

30

32,30

0,1740

78

335,0

1,023

-16

1,350

0,01705

32

36,1

0,189

80

363,0

1,083

-14

1,590

0,01927

34

40,5

0,207

82

394,0

1,148

-12

1,868

0,02115

36

45,2

0,224

84

427,0

1,205

-10

2,188

0,02290

38

50,8

0,242

86

462,0

1,250

1

2

3

4

5

6

7

8

9

-8

2,550

0,02710

40

56,2

0,263

88

501,0

1,290

-6

2,990

0,30350

42

62,7

0,285

90

537,5

1,327

-4

3,480

0,03380

44

69,2

0,310

92

582,5

1,327

-2

4,030

0,03770

46

76,7

0,335

94

624,0

1,405

0

4,670

0,04180

48

85,3

0,363

96

672,0

1,445

2

5,400

0,04640

50

94,0

0,391

98

725,0

1,487

4

6,225

0,0515

52

103,0

0,422

100

776,0

1,530

6

7,150

0,0571

54

114,0

0,454

110

1093,0

2,620




8.4-г расм. Тўйинган гликол оқими энергиясидан фойдаланиб вакуум регенерлаш қурилмаси.


19-жадвал



Кўрсаткичлар

ДЭГ ОН(СН2)ОH H(СН2)2ОН

ТЭГ ОН(СН2)2ОH H(СН2)2ОH H(СН2)2ОН

1

2

3

Нисбий молекуляр масса

106,12

150,17

Зичлик, г/см3
200С
150С

1,118
1,119



-
1,127



Қайнаш ҳарорати, 0С босимда, Па:
101325
6665
1333



245
164


128

285
198


162

1

2

3

Ҳарорат, 0С да
парчаланиши
қайнаши
ҳавода алангаланиши

164,5
-8


350,5

206
-7,6


173,9

Буғ ҳосил бўлишининг бекик иссиқлиги (ДЖ/кг) босим 0,1 МПа бўлганда

0,628

0,418

Сирт таранглиги, Н/м, ҳарорат 0С:
25
20
Қайнаш

0,0485
-


0,026

-
0452


0,224

Қовушқоқлик (Нс/м2) ҳарорат 200С

0,0357

0,0478




8.4-д расм. Гликолни буғлатувчи колонна ёрдамида регенирлаш қурилмаси:
1-иссиқлик алмашув аппарати; 2-ректификация колоннаси; 3-вентиль; 4-иситгич; 5-парлатгич; 6-буғлатувчи колонна; 7-регенирланган гликол учун резервуар; 8-насос.



8.4-ж расм. ДЭГ ва ТЭГ ни ҳар-хил ҳароратда қуритилган газ билан регенирлаш:


1-ДЭГ; 2-ТЭГ.



8.4-е расм. ДЭГ ва ТЭГ ни регенерация даражасини парлатувчи газни солиштирма сарфига ҳар-хил ҳароратларда боғлиқлиги.




ГАЗЛАРНИ АЖРАТИШ.
ГАЗ АРАЛАШМАЛАРИНИ АЖРАТИШ УСУЛЛАРИ

Газларни ажратиш усуллари уларнинг индивидуал углеводородларга компонентларга ёки қайта ишлашга яроқли техник фракцияларга ажратишга асосланган.


Углеводородларни қайнаш ҳарорати турлича, масалан:



СН4 = -161,50С
С3Н6 = -47,70С
С4Н10 = -11,70С

С2Н4 = -103,70С
С2Н6 = -88,60С
С3Н8 = -42,10С

Бутилен – 1 = -6,3 Изобутелен = -6,9
Дивинил = -4,4 Н-бутан = -0,5
Компонентларни ажратиш учун қуйидаги жараёнлар қўлланилади. Конденсация, компресция, абсорбция, ректификация ва адсорбция. Газни фракциялаш қурилмасида (ГФҲ)-бу усуллар ҳар-хил вариантларда комбинатциялаб ишлатилади.
Конденсация – газларни ажратишнинг биринчи босқичи. Конденсация ёрдамида газ икки фазали системага айлантирилади ва уларни кейин газ ва суюқликка механик усулда ажратилади. Конденсация вақтида совитувчи агент сифатида аввало сув ёки ҳаво ишлатилади. Бу жараёнда конденсация ҳарорати 35-400С бўлади. Кондерсирланаётган моддаларни миқдорини кўпайтириш учун конденсирлаш ҳароратини пасайтириш керак бўлади.
Бу эса парланадиган NH3 – аммиак, фреон ёки углеводород газлар: – пропан ва этан ёрдамида амалга оширилади. Совутиш агенти сифатида пропан ва аммиак қўлланилганда конденсация ҳарорати –400С ни беради. Этан ишлатилганда эса – 800С гача пасаяди.
Компрессия – газ ажратиш схемаларида конденсация билан бирга қўлланилади. Газлар босими оширилганда углеводородларнинг конденсирланиши учун қулай шароит вужудга келади. Сиқилган газдан биринчи навбатда оғир углеводородлар конденcирланади.
Абсорбция – бу газнинг алоҳида компонентларини газ билан контактда бўладиган суюқлик томонидан ютилиш жараёнидир. Абсорбциянинг эффективлиги ҳароратга, босимга, олиб борилаётган жараён газнинг физик – химик хусусиятларига, ишлатилаётган абсорбентнинг тозалигига, абсорбентнинг миқдорига ва берилаётган газнинг тезлигига боғлиқ. Бундан ташқари ютилган компонентларнинг миқдори вақтга, суюқ ва газ фазаларининг контакт юзаларига боғлиқ. Босимнинг абсорбцияга таьсири Генри қонунига бўйсунади. Бу қонунга биноан газнинг суюқликда эриши унинг парларини суюқлик устидаги парциал босимига пропорционалдир. Демак, ҳароратни ўзгартирмасдан эритма устидаги газ босими оширилса у ҳолда суюқликка газнинг янги қисми ўтади. Босимнинг ошиши абсорбцияни яхшилайди. Ҳарорат кўтарилганда газларнинг суюқликда эриши ёмонлашади ва умуман тўхтайди. Абсорбент танлаш ютиладиган газнинг хоссасига боғлиқ. Углеводородли газлар ўзларининг тузилишига ва молекуляр массасига яқин бўлган енгил бензинда яхши ютилади. Енгил бензин парларининг босими юқори бўлганлиги учун у газлар билан қисман олиб кетилади. Одатда абсорбция қурилмаларида 2 босқичли абсорбция ишлатилади. 1 – босқичда асосий абсорбент бензин бўлса, 2 – босқичда оғирроқ фракция таркибига эга бўлган керосин ёки газойл фракцияси газдан бензинни ушлаб қолиш учун ишлатилади. Газни суюқликда ютилиши иссиқлик чиқиши билан боради. Бунда абсорбция шароитлари ўзгармаслиги учун технологик қурилмаларда бир қатор усуллар қўлланилади. Мақсадда кўзланган компонентларни чиқишини кўпайтирадиган усуллардан бири бу абсорбент ва газни абсорберга беришдан олдин ишчи ҳароратдан пастроқ ҳароратгача совутишдир. Абсорбция жараёнида чиқадиган иссиқлик аппаратнинг ташқарига ўрнатилган холодилникларда совутилади. Тўйинган абсорбент юқори тарелкадан олиниб холодилникда совутилиб пастки тарелкага берилади. Хом ашёни ва циркуляция қилаётган абсорбентни совутиш учун пропан ёки аммиак қўлланилади. Абсорбция жараёнида ютилган газ абсорбентдан десорбер колоннасида юқори ҳароратда ва паст босимда ажралади.
Ректификация – газ аралашмаларининг ажратишни охирги босқичидир. Бу жараён юқори сифатли тоза индивидуал компонентларни олиш учун ишлатилади. Газларни компонентларга ажратиш қийин бўлганлиги учун ректификацияга газдан конденсация, компрессия ёки абсорбция усули билан олинган суюқлик берилади. Суюлтирилган газларни ректификациялашни нефть фракцияларини ректификациялашдан фарқи шуки, бунда қайнаш ҳароратлари бир-бирига яқин бўлган компонентлар ажралади. Суюлтирилган газларнинг ректификацияси юқори босим остида 8-10 МПа да олиб борилади.



Download 3,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish