18-жадвал
А ва В коэффициентларини газни намлик сақлаш тенгламасидаги қийматлари
Ҳарорат, 0С
|
А
|
В
|
Ҳарорат, 0С
|
А
|
В
|
Ҳарорат, 0С
|
А
|
В
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
-40
|
0,145
|
0,00347
|
8
|
8,200
|
0,0630
|
56
|
126,0
|
0,487
|
-38
|
0,178
|
0,00402
|
10
|
9,390
|
0,0696
|
58
|
138,0
|
0,521
|
-36
|
0,219
|
0,00465
|
12
|
10,72
|
0,7670
|
60
|
152,0
|
0,562
|
-34
|
0,267
|
0,00538
|
14
|
12,39
|
0,0855
|
62
|
166,5
|
0,599
|
-32
|
0,323
|
0,00623
|
16
|
13,94
|
0,0930
|
64
|
183,3
|
0,645
|
-30
|
0,393
|
0,00710
|
18
|
15,75
|
0,1020
|
66
|
200,5
|
0,691
|
-28
|
0,471
|
0,00806
|
20
|
17,87
|
0,1120
|
68
|
219,0
|
0,741
|
-26
|
0,566
|
0,00921
|
22
|
20,15
|
0,1227
|
70
|
238,5
|
0,793
|
-24
|
0,677
|
0,01043
|
24
|
22,80
|
0,1343
|
72
|
260,0
|
0,841
|
-22
|
0,809
|
0,01168
|
26
|
25,50
|
0,1453
|
74
|
283,0
|
0,902
|
-20
|
0,960
|
0,01340
|
28
|
28,70
|
0,1595
|
76
|
306,0
|
0,965
|
-18
|
1,144
|
0,01510
|
30
|
32,30
|
0,1740
|
78
|
335,0
|
1,023
|
-16
|
1,350
|
0,01705
|
32
|
36,1
|
0,189
|
80
|
363,0
|
1,083
|
-14
|
1,590
|
0,01927
|
34
|
40,5
|
0,207
|
82
|
394,0
|
1,148
|
-12
|
1,868
|
0,02115
|
36
|
45,2
|
0,224
|
84
|
427,0
|
1,205
|
-10
|
2,188
|
0,02290
|
38
|
50,8
|
0,242
|
86
|
462,0
|
1,250
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
-8
|
2,550
|
0,02710
|
40
|
56,2
|
0,263
|
88
|
501,0
|
1,290
|
-6
|
2,990
|
0,30350
|
42
|
62,7
|
0,285
|
90
|
537,5
|
1,327
|
-4
|
3,480
|
0,03380
|
44
|
69,2
|
0,310
|
92
|
582,5
|
1,327
|
-2
|
4,030
|
0,03770
|
46
|
76,7
|
0,335
|
94
|
624,0
|
1,405
|
0
|
4,670
|
0,04180
|
48
|
85,3
|
0,363
|
96
|
672,0
|
1,445
|
2
|
5,400
|
0,04640
|
50
|
94,0
|
0,391
|
98
|
725,0
|
1,487
|
4
|
6,225
|
0,0515
|
52
|
103,0
|
0,422
|
100
|
776,0
|
1,530
|
6
|
7,150
|
0,0571
|
54
|
114,0
|
0,454
|
110
|
1093,0
|
2,620
|
8.4-г расм. Тўйинган гликол оқими энергиясидан фойдаланиб вакуум регенерлаш қурилмаси.
19-жадвал
Кўрсаткичлар
|
ДЭГ ОН(СН2)ОH H(СН2)2ОН
|
ТЭГ ОН(СН2)2ОH H(СН2)2ОH H(СН2)2ОН
|
1
|
2
|
3
|
Нисбий молекуляр масса
|
106,12
|
150,17
|
Зичлик, г/см3
200С
150С
|
1,118
1,119
|
-
1,127
|
Қайнаш ҳарорати, 0С босимда, Па:
101325
6665
1333
|
245
164
128
|
285
198
162
|
1
|
2
|
3
|
Ҳарорат, 0С да
парчаланиши
қайнаши
ҳавода алангаланиши
|
164,5
-8
350,5
|
206
-7,6
173,9
|
Буғ ҳосил бўлишининг бекик иссиқлиги (ДЖ/кг) босим 0,1 МПа бўлганда
|
0,628
|
0,418
|
Сирт таранглиги, Н/м, ҳарорат 0С:
25
20
Қайнаш
|
0,0485
-
0,026
|
-
0452
0,224
|
Қовушқоқлик (Нс/м2) ҳарорат 200С
|
0,0357
|
0,0478
|
8.4-д расм. Гликолни буғлатувчи колонна ёрдамида регенирлаш қурилмаси:
1-иссиқлик алмашув аппарати; 2-ректификация колоннаси; 3-вентиль; 4-иситгич; 5-парлатгич; 6-буғлатувчи колонна; 7-регенирланган гликол учун резервуар; 8-насос.
8.4-ж расм. ДЭГ ва ТЭГ ни ҳар-хил ҳароратда қуритилган газ билан регенирлаш:
1-ДЭГ; 2-ТЭГ.
8.4-е расм. ДЭГ ва ТЭГ ни регенерация даражасини парлатувчи газни солиштирма сарфига ҳар-хил ҳароратларда боғлиқлиги.
ГАЗЛАРНИ АЖРАТИШ.
ГАЗ АРАЛАШМАЛАРИНИ АЖРАТИШ УСУЛЛАРИ
Газларни ажратиш усуллари уларнинг индивидуал углеводородларга компонентларга ёки қайта ишлашга яроқли техник фракцияларга ажратишга асосланган.
Углеводородларни қайнаш ҳарорати турлича, масалан:
-
СН4 = -161,50С
С3Н6 = -47,70С
С4Н10 = -11,70С
|
С2Н4 = -103,70С
С2Н6 = -88,60С
С3Н8 = -42,10С
|
Бутилен – 1 = -6,3 Изобутелен = -6,9
Дивинил = -4,4 Н-бутан = -0,5
Компонентларни ажратиш учун қуйидаги жараёнлар қўлланилади. Конденсация, компресция, абсорбция, ректификация ва адсорбция. Газни фракциялаш қурилмасида (ГФҲ)-бу усуллар ҳар-хил вариантларда комбинатциялаб ишлатилади.
Конденсация – газларни ажратишнинг биринчи босқичи. Конденсация ёрдамида газ икки фазали системага айлантирилади ва уларни кейин газ ва суюқликка механик усулда ажратилади. Конденсация вақтида совитувчи агент сифатида аввало сув ёки ҳаво ишлатилади. Бу жараёнда конденсация ҳарорати 35-400С бўлади. Кондерсирланаётган моддаларни миқдорини кўпайтириш учун конденсирлаш ҳароратини пасайтириш керак бўлади.
Бу эса парланадиган NH3 – аммиак, фреон ёки углеводород газлар: – пропан ва этан ёрдамида амалга оширилади. Совутиш агенти сифатида пропан ва аммиак қўлланилганда конденсация ҳарорати –400С ни беради. Этан ишлатилганда эса – 800С гача пасаяди.
Компрессия – газ ажратиш схемаларида конденсация билан бирга қўлланилади. Газлар босими оширилганда углеводородларнинг конденсирланиши учун қулай шароит вужудга келади. Сиқилган газдан биринчи навбатда оғир углеводородлар конденcирланади.
Абсорбция – бу газнинг алоҳида компонентларини газ билан контактда бўладиган суюқлик томонидан ютилиш жараёнидир. Абсорбциянинг эффективлиги ҳароратга, босимга, олиб борилаётган жараён газнинг физик – химик хусусиятларига, ишлатилаётган абсорбентнинг тозалигига, абсорбентнинг миқдорига ва берилаётган газнинг тезлигига боғлиқ. Бундан ташқари ютилган компонентларнинг миқдори вақтга, суюқ ва газ фазаларининг контакт юзаларига боғлиқ. Босимнинг абсорбцияга таьсири Генри қонунига бўйсунади. Бу қонунга биноан газнинг суюқликда эриши унинг парларини суюқлик устидаги парциал босимига пропорционалдир. Демак, ҳароратни ўзгартирмасдан эритма устидаги газ босими оширилса у ҳолда суюқликка газнинг янги қисми ўтади. Босимнинг ошиши абсорбцияни яхшилайди. Ҳарорат кўтарилганда газларнинг суюқликда эриши ёмонлашади ва умуман тўхтайди. Абсорбент танлаш ютиладиган газнинг хоссасига боғлиқ. Углеводородли газлар ўзларининг тузилишига ва молекуляр массасига яқин бўлган енгил бензинда яхши ютилади. Енгил бензин парларининг босими юқори бўлганлиги учун у газлар билан қисман олиб кетилади. Одатда абсорбция қурилмаларида 2 босқичли абсорбция ишлатилади. 1 – босқичда асосий абсорбент бензин бўлса, 2 – босқичда оғирроқ фракция таркибига эга бўлган керосин ёки газойл фракцияси газдан бензинни ушлаб қолиш учун ишлатилади. Газни суюқликда ютилиши иссиқлик чиқиши билан боради. Бунда абсорбция шароитлари ўзгармаслиги учун технологик қурилмаларда бир қатор усуллар қўлланилади. Мақсадда кўзланган компонентларни чиқишини кўпайтирадиган усуллардан бири бу абсорбент ва газни абсорберга беришдан олдин ишчи ҳароратдан пастроқ ҳароратгача совутишдир. Абсорбция жараёнида чиқадиган иссиқлик аппаратнинг ташқарига ўрнатилган холодилникларда совутилади. Тўйинган абсорбент юқори тарелкадан олиниб холодилникда совутилиб пастки тарелкага берилади. Хом ашёни ва циркуляция қилаётган абсорбентни совутиш учун пропан ёки аммиак қўлланилади. Абсорбция жараёнида ютилган газ абсорбентдан десорбер колоннасида юқори ҳароратда ва паст босимда ажралади.
Ректификация – газ аралашмаларининг ажратишни охирги босқичидир. Бу жараён юқори сифатли тоза индивидуал компонентларни олиш учун ишлатилади. Газларни компонентларга ажратиш қийин бўлганлиги учун ректификацияга газдан конденсация, компрессия ёки абсорбция усули билан олинган суюқлик берилади. Суюлтирилган газларни ректификациялашни нефть фракцияларини ректификациялашдан фарқи шуки, бунда қайнаш ҳароратлари бир-бирига яқин бўлган компонентлар ажралади. Суюлтирилган газларнинг ректификацияси юқори босим остида 8-10 МПа да олиб борилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |