O’zbеkistоn Rеspublikаsi Оliy vа o’rtа mахsus



Download 7,18 Mb.
bet17/182
Sana29.03.2022
Hajmi7,18 Mb.
#515491
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   182
Bog'liq
portal.guldu.uz-ZOOLOGIYA (umurtqalalilar zoologiyasi)

Илон балиқлар туркуми вакилларининг гавдаси узун илонсимон бў-либ, қорин ва баъзан эса кўкрак сузгич қанотлари бўлмайди, анал, дум ва орқа сузгич қанотлари бир-бири билан қўшилиб кетган. Илон балиқлар-нинг турлари кўп бўлмайди, асосан субтропик ва тропик зона сувларида яшайди. Бу балиқнинг қизиқ томони шуки, у икра ташлаш учун дарёлардан денгизга ўтади ва денгизда уруғланган икрадан чиққан личинка ҳаёти-нинг 3 инчи йилида вояга етиб дарёларга киради.
Чўртансимонлар туркуми турлари кам бўлиб, йиртқич ҳаёт кечириши, ўткир тишли жағларининг кучли тузилганлиги билан характерланади. Дарё ва кўлларда яшайди.
Олабуғасимонлар ёки окунсимонлар туркумининг турлари жуда кўп (6500-га яқин) бўлиб, асосан денгизларда ва баъзилари чучук сувларда яшайди. Бу балиқларнинг сузгич қанотларида учи ўткир ва бўғимларга бўлинмаган шуълалари бўлади, қорин сузгич қанотлари кўкрак сузгич қанотларининг остида ёки сал олдинроқда туради. Окунсимонлар туркумига Қора ва Каспий денгизларида энг кўп овланадиган судак типик вакил ҳисобланади. Скумбрия ва буқа балиқлари ҳам шу туркумга мансуб.
Трескасимонлар туркуми вакиллари ҳамма сузгич қанотлари юмшоқ ва бўғимларга бўлинган шуълалари бўлиши, қорин сузгич қанотлари кўкрак сузгич қанотларидан олдинда жойлашганлиги билан характерланади. Трескасимонларнинг жуда кўп турлари денгизларда яшайди, кўп овланади. Типик вакиллари – треска, пикша ва навагалар Баренц денгизида кўп тутилади.
Кўп қанотлилар катта туркуми тури кўп бўлмаган, лекин ўзига хос чучук сув балиқларидир. Териси йирик, харакатчан, туташган ромбсимон тангачалари билан қопланган. Орқа сузгич қанотлари бир нечта. Кўкрак сузгич қанотларининг асосий палласи гўштдор бўлади. Шуълалари паллага ўрнашган. Ҳозирги вақтда кўп қанотлиларнинг 10 та тури бўлиб, Африканинг тропик қисмида тарқалган.
Чўтка қанотлилар қадимги ва деярли қирилиб кетган ўзига хос белгиларга эга бўлган балиқлар кенжа синфидир. Бу балиқларнинг биринчи вакили 1938 йилда Ҳинд океанида Африканинг Жанубий-Шарқий қир-ғоқларидан тутилган. Бу балиқнинг бўйи 150 см, оғирлиги 57 кг бўлган. Бунга «латимерия» деб ном берилган. Комор ороллари атрофидан латимерия турига мансуб бўлган яна бир нечта балиқлар тутилган. Латимерия йиртқич бўлиб, оғзида ўткир тишлари бор. Жуфт сузгич қанотлари кўп қанотлилардагидек тангачалар билан қопланган, гўштдор асосий палласи бўлади. Чўтка қанотлилар шу билан диққатга сазоворки, булардан сувда ҳам қуруқликда яшовчилар келиб чиққан.

Download 7,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   182




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish