О’збекистон республикаси олий ва о’рта махсус та’лим вазирлиги тосҳкент кимйо технологийа институти «Саноат екологияси»



Download 6,44 Mb.
bet61/67
Sana23.02.2022
Hajmi6,44 Mb.
#182448
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   67
Bog'liq
ЭКОЛОГИЯ маър. матн кирил., 2011

Биологик ҳовуз. Улар 3-5 пог’онадан иборат каскад ҳовузлари бо’либ, ундан биологик тозаланган сув ёки тиниқлашган сув секинлик билан о’тади. Ҳовузлар биологик тозалаш ва оқова сувларни бошқа тозалаш иншоотлари билан бирга охиригача тозалаш учун мо’лжалланган. Табиий ёки сун’ий аерасияли ҳовузлар ма’лум. Табиий аерасияли ҳовуз 0,5-1 м чуқурликка ега, қуёшда яхши қизийди ва сув организмлари бор бактериялар фотосинтез жараёнида сув о’симликлари томонидан ажралган кислородни, шунингдек, ҳаводаги кислородни ифлосликларни оксидлаш учун қо’лланилади. Сув о’тлари о’з навбатида СО2 исте’мол қилади, у органик моддаларининг биокимёвий парчаланишида ҳосил бо’лади. қиш вақтида ҳовузлар ишламайди.

64-rasm. Kislorodning gaz pufakchalaridan mikroorganizmlarga o’tish sxemasi

А – газ пуфакчаси; Б – микроорганизмларнинг то’планиши: 1-газ томонилан чегараловчи диффузион қатлам (1/г); 2-қисм юзаси; 3-суюқлик томонидан чегараловчи диффузион қатлам (1/с); 4-кислороднинг пуфакчадан микроорганизмга о’тиши; 5-микроорганизмларда суюқлик томонидан чегараловчи қатлам (1/с); 6-кислороднинг ички то’қималарга о’тиши; 7-кислород молекуласи билан фермент орасидаги реаксиялар зонаси.
Оқова сувларни сун’ий тозалаш иншоотида тозалаш
Сун’ий шароитларда тозалаш аеротенк ёки биофилтрларда о’тказилади.
Аеротенкларда тозалаш. Темир бетонли аерасияланадиган резервуар аеротенк дейилади. Аеротенкдан тозалаш жараёни оқова сув ва “фаол ил”нинг аеросияланган аралашмасини о’тиши билан боради. Аерасия сувнинг кислород билан туйиниши ва илни муаллақ ҳолатда ушлаб туриш учун керак.
Оқова сувни тиндиргичга юналтирилади, у ерда муаллақ заррачаларнинг чо’кишини яхшилаш учун ил қо’шилади. Со’нгра тиниқлаштрилган сув предаератор-о’рталаштиргичга тушади, бу ерга иккиламчи тиндиргичдан бир қисм ил тушади. Бу ерда оқова сув қисман аерасияланади – ҳаво билан 15-20 мин. Зарурат буйича предаераторга нейтралловчи қо’шимча ва озиқлантирувчи моддалар киритилади. Урталаштиргичдан оқова сувни аеротенкка берилади.
Аеротенкдаги борадиган биокимёвий жараёнлар 2 босқичга бо’линиши мумкин:
1) органик моддаларнинг фаол илнинг юзасига адсорбсияси ва кислороднинг интенсив исе’молида енгил оксидланувчи моддаларнинг минералланиши.

  1. секин оксидланувчи органик моддаларнинг оксидланишининг охирига етиши ва фаол илнинг регенерасияси

Бу босқичда кислород камроқ исте’мол қилинади.
Аеротенк 2 қисмга: регенератор (25% умумий ҳажмдан) ва асосий тозалаш жараёни кетадиган аеротенкка бо’линади. Аеротенкка тушишдан олдин оқова суюқлик таркиби 150 мг/л дан муаллақ заррача ва 25 мг/л дан ко’п бо’лмаган нефт махсулотлари бо’лиши мумкин. Тозаланадиган сувнинг ҳарорати 6ºC дан паст 30 ºC дан юқори юқори бо’лмаслиги, пҲ и еса 6,5-9 бо’лиши керак.

65-расм. Биологик усул билан оқова сувларни тозалаш схемаси.


1-бирламчи тиндиргич; 2-аератор-олди; 3-аеротенк; 4-регенератор; 5-иккиламчи тиндиргич.
Аеротенк – бу очиқ бассейн, аерасия учун қурилмалар билан жихозланган. Улар 2, 3 ва 4 коридорли бо’лади. Аеротенк чуқурлиги 2-5 м бо’лади.
Аеротенк қуйидаги ко’рсаткичларига ко’ра бо’лади:
1) гидродинамик режим бо’йича – аеротенк – сиқувчилар, аеротенк аралаштирувчилар, оралик ко’ринишдаги аеротенкларга;
2) фаол илнинг регенерасиялаш қобилиятига ко’ра – алохида регенерасияли аеротенкка ва алохида бирикмалар регенерасияси аеротенкка;
3) фаол илга юкламаси бо’йича – юқори юкламали (то’лиқ бо’лмаган тозалаш учун), оддий ва кам юкламали (озайтирилган аерасия билан);
4) босқичлар миқдори бо’йича – 1; 2; ва ко’п босқичли
5) сувнинг киритилиши режими бо’йича – о’згарувчан иш даражасини ва контактлашиш;оқовали, яримоқовали
6) конструктив ко’рсатгичлар бо’йича бо’линади.
Аерасия. Сувда кислороднинг ерувчанлиги кам, шунинг учун уни кислород билан то’йинтириш учун ко’п миқдорда ҳаво берилади.

66-расм. Турли структурали оқимга ега бо’лган оқова сувли ва фаол илни қайтаришли аеротенклар.
а-аеротенк зичлаштиргич; б-аеротенк-аралаштиргич; в-оқова сувни аста-секинлик билан берувчи аеротенк.

67-расм. Оқова сувларни аеротенкларда тозалашнинг асосий схемалари:
а – бир босқичли аеротенкли регенрасиясиз; б – бир босқичли аеротенкли регенрасияли; в – икки босқичли аеротенкли регенрасиясиз; г - икки босқичли аеротенкли регенрасияли; 1 – аеротенклар; 2 – тиндиргичлар; 3 – ил учун насослар стансияси; 4 – И босқичли регенераторлар; 5 – ИИ босқичли аеротенклар; 6 – ИИ босқичли регенератор.

Кислороднинг тоза сувда 0.1 МПа босимдаги ерувчанлиги қуйида ко’рсатилган:



Ҳарорат, ºC

5

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

Ерувчанлик, мг/л

12.8


11.3


10.8


10.3


9.8


9.4


9.0


8.7


8.3


8.0


7.7


Аерасияда ҳаво, оқова сув ва ил о’ртасидаги катта контакт юзаси та’минланиши керак. Бу самарали тозалашнинг шартидир. Амалда аеротенкларда оқова сув аерасиясининг пневматик, механик ва пневмомеханик услублари қо’лланилади. Усуллардан қай бирини танлаш аеротенк тури ва аерасия интенсивлиги заруратига бог’лиқ.
Пневматик аерасияда сиқилган ҳаво ҳавопуркагич ёрдамида г’овакли керамик плиталар орқали берилади. Механик аерасияда суюқликлар турли қурилмалар ёрдамида аралаштирилади, ҳаво оқимларининг бо’линишини та’минланади. Бу қурилмалар яқинида газ пуфакчалари ҳосил бо’лади, улар ёрдамида кислород оқова сувга о’тади.
Аераторлар вертикал ва горизонтал айланиш о’қига ега бо’лиши мумкин. Вертикал айланиш о’қили аераторлар юзали ва суюқликка ботган турга бо’линади. Аерасия механизми ко’риниши бо’йича турбали, импеллерли ва оқимли бо’лади. Горизонтал айланма о’қли аераторлар юзали (роторли) ва аралаштиргичли бо’лади.

68-расм. Механик аераторлар синфланиши.


Турли конструксияли аераторларда аерасия механизми турлича:

  1. Айланаётган паррааклар орқасида унда босимнинг пасайиши натижасида ҳавони суюқлик юзаси орқали суриш.

2) Ҳаво билан то’қнашган суюқлик томчи ва оқимларни кислород билан то’йиниши
3) Айланаётган парракнинг олди ва орқасида босимнинг кескин камайиши шароитларида аератор бо’шлиг’ида ҳаво ва сувнинг аралашуви;

  1. Суюқлик оқимлари ёрдамида кислороднинг сурилиши

Кислороднинг турбулентли аралашувида суюқликнинг алмашинган юза қатлами орқали шу кислороднинг ериши.

69-расм. Аеротенклар:


а- аеротенк-тиндиргич:
1- лоток; 2 - илосослар; 3-тиндириш зонаси; 4 - сув то’кгичлар; 5-аерасия зонаси;
б - аеротенк-тиниқлаштиргич:
1-қайта қуйиш деразаси; 2 -аерасия зонаси; 3 -дегазасия зонаси; 4-ё’налтирувчи то’сиқ; 5-аератор; 6-тиниқлашиш зонаси;
в - икки камерали аеротенк-тиндиргич:
1 - импеллерли аератор; 2-дастлабкуи бойитиш зонаси; 3 - то’сиқ; 4- роторли аератор; 5-фермектасия зонаси; 6-тиниқлашиш зонаси.



Download 6,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish