О’збекистон республикаси олий ва о’рта махсус та’лим вазирлиги тосҳкент кимйо технологийа институти «Саноат екологияси»



Download 6,44 Mb.
bet40/67
Sana23.02.2022
Hajmi6,44 Mb.
#182448
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   67
Bog'liq
ЭКОЛОГИЯ маър. матн кирил., 2011

Адсорбсия
Оқова сувларни биокимёвий тозалашдан со’нг ериган органик моддалардан то’лиқ тозалашда адсорбсия усули кенг қо’лланилади, агар бу моддаларнинг консентрасияси паст бо’лса ва биологик парчаланмайдиган ёки кучли заҳарли моддалар бо’лса, шунингдек, локал қурилмаларда қо’лланилади. Адсорбент сарф қилинганда модда яхши адсорбсияланса локал қурилмаларнинг қо’лланилиши мақсадга мувофиқ.

Адсорбсия усули оқова сувларни фенол, гербисид, пестисид ароматик азот бирикмаларидан, САМ дан зарарсизлантиришда қо’лланилади. Бу усулнинг афзаллиги юқори самарадорлиги, таркибида бир неча модда бо’лган оқова сувларни тозалаш ва уларни рекуперасия қилиш мумкинлигидадир.


Сувларни адсорбсия усулда тозалаш регенератив бо’лиши мумкин, я’ни адсорбентдан моддани ажратиб олиб уни утилизасия қилиш ва деструктив бо’лиши мумкин, я’ни оқова сувлардан ажратиб олинган моддалар адсорбент билан бирга ё’қотиб юборилиши мумкин. Оқова сувларни адсорбсия усули билан тозалашнинг самарадорлиги 80-95% ва бу адсорбентнинг кимёвий хусусиятига, адсорбсия юзасининг о’лчамига ва унинг яроқлилигига, модданинг кимёвий жойлашишига ва унинг аралашмадаги холатига бог’лиқ.
Адсорбентлар. Сорбентлар сифатида активланган ко’мир, синтетик сорбентлар ва ишлаб чиқаришнинг ба’зи чиқиндилари (кул, шлам, қипиқ ва ҳоказо) ишлатилади. Минерал сорбентлар – тупроқ, силикагел, алюмогел ва метал гидроксидлари оқова сувлардаги турли моддаларни адсорбсиялаш учун кам ишлатилади, чунки уларнинг сув молекулалари билан та’сир етиш енергияси жуда катта, ба’зида адсорбсия енергиядан ошиб кетади. Ко’п ишлатиладиган сорбентлар – фаол ко’мирдир, аммо улар маҳсус бир хусусиятга ега бо’лиши керак. Активланган ко’мир сув молекулалари билан суст та’сирда бо’лиши ва органик моддалар билан еса жуда та’сирчан бо’лиши керак, катта г’овакларга (тешикларга) (адсорбсион г’овакларнинг) (тешикларнинг) радиуси 0.85 нм ёки 850 Å) ега бо’лиши керак, уларнинг юқори қатлами (юзаси) катта ва мураккаб органик молекулаларга яроқли бо’лиши керак. Сув билан қисқа вақт ичида контактда бо’лганда юқори адсорбсион сиг’имга ега бо’лиши керак, юқори селектив ва регенерасия вақтида ушлаб туриш қобилияти паст бо’лиши керак. Охирги шароитни хисобга олганда ко’мирни регенерасия қилаётганда реагентларнинг сарфи кам бо’лади. Ко’мирлар мустаҳкам, сувда тез намланиши керак, ма’лум бир гранулометрик ҳолатга ега бо’лиши керак. Тозалаш жараёнида майда заррачали адсорбентлар (0,250,5 мм) ва о’лчами 40 мкм бо’лган юқори дисперс ко’мир заррачалари ишлатилади. Оксидланиш, конденсасияланиш ва бошқа реаксияларга нисбатан ко’мирлар паст каталитик фаолликка ега бо’лиши мухимдир, чунки оқова сувдаги ба’зи органик моддалар оксидланади ва смолаланади. Бу жараёнлар катализаторлар та’сирида тезлашади. Смолаланган моддалар адсорбентнинг г’овакларига (тешикларига) кириб ёпиб қо’яди, бу регенерасиянинг паст ҳароратда боришига халақит беради. Шунингдек, улар арзон бо’лиши, регенерасиядан со’нг адсорбентлар ҳажми камаймаслиги ва ишнинг ко’п марта қайтарилишини та’минлаши керак. Фаол ко’мир учун хом-ашё сифатида турли углерод-бирикмали материаллар қо’лланилиши мумкин, я’ни ко’мир, ёг’оч, полимерлар, озиқ-овқат ва селлюлоза чиқиндилари ва бошқалар. Фаол ко’мирнинг адсорбсион хусусияти юза қисмининг ва г’овакларининг (тешикларининг) ривожланганлиги натижасидир.



Download 6,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish