О’збекистон республикаси олий ва о’рта махсус та’лим вазирлиги тосҳкент кимйо технологийа институти «Саноат екологияси»



Download 6,44 Mb.
bet38/67
Sana23.02.2022
Hajmi6,44 Mb.
#182448
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   67
Bog'liq
ЭКОЛОГИЯ маър. матн кирил., 2011

Флокулясия
Флокулясия жараёни оқова сув таркибига юқори молекуляр бирикмалар, я’ни флокулянтлар та’сир еттириб, муаллақ заррачаларни агрегасиялашдир. Коагулясия жараёнидан фарқли равишда флокулясия жараёнида заррачаларнинг йириклашиши заррачаларнинг о’заро контактлашуви билангина емас, балки флокулянт заррачаларида адсорбсияланган молекулаларнинг о’заро та’сир натижасида содир бо’лади.
Флокулясия жараёнини алюминий ва темир гидроксидларини ионларини ивиқларини ҳосил бо’лиш жараёнларини тезлаштириш мақсадида амалга оширилади. Флокулянтларни қо’ллаш коагулянт миқдорини камайтириш, коагулясия вақтини қисқартириш ва ҳосил бо’лган ивиқларни чо’киш тезлигини оширади.
Оқова сувларни тозалаш учун табиий ва синтетик флокулянтлардан фойдаланилади. Табиий флокулянтларга крахмал, денстрин, ефирлар, селлюлоза ва бошқалар киради.
Активланган кремний диоксиди енг кенг тарқалган ноорганик флокулянтлардан ҳисобланади Синтетик (органик) кенг қо’лланиладиганлари полиакриламид (-CҲ2-CҲ-CОНҲ2)н-, техник (ПАА) ва гидролизланган (ГППА) дир.
Флокулянт таркиби ва дозасини танлашда унинг макромолекуласининг хусусияти ва диеперс зарраларнинг табиати (бог’лиқ) хисобга олинади.



15-rasm. Koagulyatsiya uchun qurilmalar:
а – to’siqli aralashtirgich:
1 - korridor; 2-to’siq; 3 - deraza;
b – iviq hоsil qiluvchi to’siqli kamera:
1- korridor; 2- to’siq; 3- deraza.
в – koagulyator-tiniqlashtirgich:

  1. – korpus; 2 – jelob; 3– tiniqlashgan suvni chiqarish uchun teshik; 4 – hаvo аjratgich; 5 – markaziy quvur; 6 – ajratuvchi quvurlar.




ПАА нинг оптимал миқдори оқова сувларни тозалашда 0,41,0 г/м3 атрофида бо’лади. ПАА ни пҲ мухитнинг кенг оралиқларида қо’ллаш мумкин, лекин чо’киш тезлиги пҲ > 9 бо’лганда пасаяди.
Флокулянтнинг тасир етиш механизмига коллоид зарраларнинг юзасида флокулянт молекулаларнинг адсорбсияланилиши, ретикулясия (то’рсимон структура ҳосил бо’лиши) флокулянт молекулаларининг ретикулясияси: коллоид зарраларнинг Вандер-Валс кучлари ҳисобига ёпишиши; флокулянтларнинг коллоид заррачалар билан та’сирланиши натижасида тример структура ҳосил бо’лади, бу суюқ фазадан майда заррачаларнинг тезроқ ажралишига олиб келади. Бундай структуранинг ҳосил бо’лишига сабаб флокулянт макромолекулаларининг бир неча заррачалар билан полимер ко’прикларини ҳосил қилиб адсорбсияланишидир.
Полиакрамид 79% ни гел ҳолатида ишлаб чиқарилади, у 273 К да қотади. ПАА ни сувга қо’шганда қовушқоқлиги бирданига ортади.
Оқова сувларни коагулясия ва флокулясия усуллари билан тозалаш қуйидаги босқичларда амалга оширилади: реагентларни ме’ёрлаш ва оқова сув билан аралаштириш, ивиқларни ҳосил қилиш ва ивиқларни чо’ктириш.
Коагулянтларни сув билар аралаштириш усун механик ва гидравлик аралаштиргичлар қо’лланилади. Гидравлик аралаштиргичларда аралаштириш сув оқимининг ҳаракати ва тезлиги ё’налишининг о’згариш натижасида содир бо’лади (15а-расм).
Механик аралаштиргичларда аралаштиргичли қурилмаларда аралаштириш жараёни бир хил ва секин бориши керак, акс ҳолда ҳосил бо’лган ивиқлар аралаштиргич айланганида парчаланиб кетиши мумкин. Оқова сувларни реагентлар билар араллаштирилгач ивиқ ҳосил қилиш камерасига ё’налтирилади. Ивиқ ҳосил қилиш вақти 1030 дақиқа. Ивиқ ҳосил қилиш камераси бир-биридан то’сиқлар билан ажратилган кетма-кет о’тказилган коридорлардан иборат. Коридорларда сувнинг тезлиги 0.20.3 м/с.
Ивиқларнинг чо’киши тиндиргич ва тиниқлаштиргичларда олиб борилади. Ко’пинча аралаштириш, коагуллаш ва чо’ктириш жараёни битта қурилмада олиб борилади. Коагулянт билан аралаштирилган оқова сув труба орқали ҳаво ажратгичга тушади. Со’нгра сув марказий труба орқали тақсимловчи трубага, кейин флокулянт берилган айланиш зонасига берилади. Шу ерда ивиқ ҳосил бо’лади. Муаллақ заррчалар ивиқлар билан бирга қурилма тубига чо’кади ва қурилмадан ажратиб олинади.
Оқова сувларни тозалашда коагулянт ва флокулянтга дозалаш ва реагентларни оқова сув билан аралашиш, муаллақ заррачаларнинг ҳосил бо’лиши ва чо’киши.



Download 6,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish