O'zbekiston izhtimoyi iqtisodiy tahlil, shu jumladan, pardozlash va pardozlash rivozhlanishini ularniig prognozulash kirsatkichlari asosida ishlab mundarija


-жадвал 2011-2020 йилларда инвестициялар таркибининг ўзгариши



Download 1,47 Mb.
bet16/16
Sana24.02.2022
Hajmi1,47 Mb.
#209995
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16
Bog'liq
ЎЗБЕКИСТОН ИЖТИМОИЙ 222222222222222

3-жадвал
2011-2020 йилларда инвестициялар таркибининг ўзгариши (фоизда) 12



Молиялаштириш манбалари

2011

20012

2013

2014

2015

2016

2017

2018

2019

2020

Давлат бюджети

12,7

10,7

9,0

9,0

8,1

7,4

5,1

4,5

4,8

4,5

Чет эл инвестициялари

19,2

19,0

22,8

25,8

32,4

28,8

25,3

25,5

23,2

21,2

Корхоналар ва аҳоли маблағлари

60,3

60,0

59,0

53,9

46,9

47,3

49,0

42,6

46,6

43,2

Бошқа манбалар

7,8

10,3

9,2

11,3

12,6

16,5

20,6

27,4

25,4

31,1

3-жадвал маълумотларидан кўринадики, инвестицияларнинг молиявий манбалари таркибида давлат бюджетининг улуши 2019 йилдаги 12,7 фоиздан 2020 йилда 4,5 фоизга пасайган. Чет эл инвестицияларининг улуши эса, аксинча, 19,2 фоиздан 21,2 фоизга кўтарилган. Сўнгги йилларда инвестициялар таркиби, хусусан, бюджетдан ажратиладиган инвестициялар ва банк кредитларнинг салмоғи кескин ўзгарди. Айни пайтда инвестицияларнинг молиявий манбалари таркибий тузилишида ҳам сезиларли ўзгаришлар рўй берди.
Ўзбекистон Республикасида олиб борилган оқилона макроиқтисодий сиёсат натижасида юзага келган қулай инвестиция муҳитияхшиланди. жумладан сиёсий ва иқтисодий барқарорликнинг таъминланганлиги, солиқ юкининг пасайтирила бориши,
4-жадвал
Инвестиция соҳасидаги макроиқтисодий кўрсаткичларнинг ўсиш суръати13

Кўрсаткичлар

2013

2014

2015

2016

2017

2018

2019

2020

Амалдаги баҳоларда, жами, миллиард сўм

5479,7

8587,1

12531,9

15409,1

20721,8

11,7 млрд.$

13 млрд.$

14,6 млрд.$



Жорий йилга нисбатан фоиз ҳисобида

122,9

128,3

124,8

109,2

112,6

114

111,3

110,9


ЯИМда инвестиция миқдори, фоизда

19,4

22,7

26,1

24,9

26,8

22,9

23

23


Марказлашган инвестициялар амалдаги баҳоларда, миллиардсўм

1099,7

1717,0

2517,9

2855,3

4696,5

2,34 млрд.$

6,89 млрд.$

3 млрд.$

Капитал қўйилмаларда марказлашган инвестициялар миқдори, фоизда

20,1

20,0

20,1

18,5

22,7

20

53

21,2

Марказлашмаган инвестициялар амалдаги баҳоларда, миллиард сўм

4380,0

6870,1

10014,1

12553,8

16025,4

9,36 млрд.$

6,11 млрд.$

4,3 млрд.$



Капитал қўйилмаларда марказлашмаган инвестициялар миқдори, фоиз

79,9

80,0

79,9

81,5

77,3

80

47

30

2020 йилда иқтисодиётга киритилган жами инвестициялар ҳажми 14,6 млрд.АҚШ долларини ташкил қилди, шундан хорижий инвестициялар 3 млрд.АҚШ доллари, тўғридан тўғри хорижий инвестициялар 2,25 млрд.АҚШ долларини ташкил қилди. 2019йилга нисбатан инвестициялар миқдори 110,9 фоизга ўсди, ЯИМга нисбатан эса 23 фоизни ташкил қилди. Бу эса мамлакатимизда самарали инвестиция сиёсати олиб борилаётганлигини тасдиқлайди (4-жадвал).


Ҳозирги пайтда инвестиция фаолиятини ташкил этиш ва молиялаштириш инвестиция сиёсатининг қуйидаги йўналишларига асосан амалга оширилмоқда:

  • ташқи иқтисодий фаолиятни янада эркинлаштириш борасида аниқ
    мақсадни кўзлаб сиёсат ўтказиш, товарларни экспорт қилишда
    ҳорижий инвесторлар ўз даромаддаридан . фойдаланишлари учун
    имтиёзлар яратиш;

  • хориж капитал маблағларини республика
    иқтисодиётида жалб этиш учун ҳуқуқий, ижтимоий-иқтисодий ва
    бошқа шарт шароитларни янада такомиллаштириш;

  • миллий иқтисодиётга жаҳон даражасидаги технологияларни олиб
    келадиган, иқтисодиётда таркибий ўзгаришларни вужудга келтиришда ёрдам берадиган хориж, инвесторларига нисбатан очиқ эшиклар сиёсатини ўтказиш;

  • маблағларни иқтисодиётнинг устувор тармоқлари: қишлоқ хўжалиги, ёқилғи-энергетика комплекси, саноат ва бошқа базавий тармоқларни ривожлантиришга ҳамда рақобатга қодир тайёр махсулотларни ишлаб чиқаришга сарфлаш.

Ҳозирги пайтда республикада инвестиция базасини ривожлантириш ва чукурлаштириш ислоҳотлар стратегиясининг мухим шарти бўлиб ҳисобланади. Иқтисодиётни таркибий жиҳатдан қайта қуриш, экспорт имкониятини кенгайтириш бўйича белгиланган вазифаларни бажариш,


II боб бўйича хулоса
Иқтисодиёт ривожланиши, реал секторда ишлаб чиқариш самарадорлиги ошиб бориши билан саноат ва айниқса хизмат кўрсатиш соҳаларининг ЯИМдаги улуши ортиб борилиши жаҳон иқтисодий тарихида кузатилган ҳодисадир. Ўзбекистон Республикасида кейинги йилларда саноат тармоқларининг ЯИМ даги улуши ортиб бораётганлиги прогрессив таркибий силжишдан далолат беради.
Иқтисодиётнинг асосий тармоқ ва соҳаларида иқтисодий ўсишнинг юқори ва барқарор суръатлари сақланиб қолмоқда. Жумладан, 2019 йилда саноат маҳсулотлари ишлаб чиқариш умумий ҳажми 2018йилга нисбатан 8,3 фоизга, қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқариш ҳажми 6,9 фоизга, кўрсатилган хизматлар ҳажми 15,7 фоизга ўсиб, унинг ЯИМ таркибидаги улуши 54,0 фоизни ташкил қилди. Ички талабни рағбатлантириш борасида амалга оширилган чора-тадбирлар натижасида ўтган йилда чакана товар айланмасининг 2019 йилга нисбатан 14,3 фоизга ўсиши кузатилди.
2019 йилда иқтисодиётга киритилган жами инвестициялар ҳажми 14,6 млрд.АҚШ долларини ташкил қилди, шундан хорижий инвестициялар 3 млрд.АҚШ доллари, тўғридан тўғри хорижий инвестициялар 2,25 млрд.АҚШ долларини ташкил қилди. 2020йилга нисбатан инвестициялар миқдори 110,9 фоизга ўсди, ЯИМга нисбатан эса 23 фоизни ташкил қилди. Бу эса мамлакатимизда самарали инвестиция сиёсати олиб борилаётганлигини тасдиқлайди
Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик фаолиятининг кенгайиши иқтисодиёт бошқа соҳа ва тармоқлари ишлаб чиқариш ҳажмидаги салмоғининг ошиши орқали ҳам намоён бўлди. Хусусан, мазкур соҳанинг саноат маҳсулотлари ишлаб чиқаришдаги улуши 2019 йилдаги 26 %, қишлоқ хўжалигида 45,3 %, қурилишда 6,2 %, чакана товар айланмасида 45,4 %, пуллик хизматда 47 % га тенг бўлган



1 Каримов И.А. 2015 йилда иқтисодиётимизда туб таркибий ўзгаришларни амалга ошириш, модернизация ва диверсификация жараёнларини изчил давом эттириш ҳисобидан хусусий мулк ва хусусий тадбиркорликка кенг йўл очиб бериш – устувор вазифамиздир. – Т.: Ўзбекистон 2015 й.

2 Агапова Т.А., Серегина С.Ф. “Макроэкономика”., Учебник., - М. 2004 г, -448 с.
Б.Беркинов. “Институционал иқтисодиёт”, Ўқув қўлланма, -Т.: 2011, 350 б.
Ishmuhamedov A.E. «O’zbekiston milliy iqtisodiyoti» Darslik. – T.: TDIU, 2010 yil. 320 b.

3 Ўзбекистон Республикаси иқтисодий-ижтимоий тараққиётининг мустақиллик йилларидаги (1990-2010 йиллар) асосий тенденция ва кўрсаткичлари ҳамда 2011-2015 йилларга мўлжалланган прогнозлари: статистик тўплам. – Т.: “Ўзбекистон”, 2011, 59-61-б.

4Агапова Т.А., Серегина С.Ф. Макроэкономика:Учебник.-7-е изд.перераб. и доп.-М.:Издательство “Дело и сервис”, 2005. 23-с.

5 Муаллиф ишланмаси

6www.soliq.uz - Ўзбекистон Республикаси давлат Солиқ қўмитаси расмий сайти.

7 www.cbu.uz – Ўзбекистон Республикаси Марказий банки расмий сайти

8 www.mineconom.uz - Ўзбекистон Республикаси иқтисодиёт вазирлиги расмий сайти.

9 www.mineconom.uz – Ўзбекистон Республикаси иқтисодиёт вазирлиги расмий сайти.

10www.mineconom.uz - Ўзбекистон Республикаси иқтисодиёт вазирлиги расмий сайти.

11 Собиров А. Ўзбекистон Республикасига хорижлик инвесторларни жалб қилиш шакллари. /Иқтисодиёт ва таълим, 2011 й., 5-сон.

12 www.mineconom.uz – Ўзбекистон Республикаси иқтисодиёт вазирлигининг расмий веб сайти, 2015 йил.

13 Ўзбекистон Республикаси молия вазирлиги маълумотлари, 2014 йил.

Download 1,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish