Останконсозлик заводининг электр таъминоти


Qэ - энерготизим томонидан узатиладиган реактив қувват, (кВАр); Qк



Download 1,16 Mb.
bet7/21
Sana01.03.2023
Hajmi1,16 Mb.
#915457
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   21
Bog'liq
Cаноат корхоналарининг электр таъминоти фанидан амалий машгулотлар

- энерготизим томонидан узатиладиган реактив қувват, (кВАр);
- корхонада компенсацияланиши зарур бўлган реактив қувват, (кВАр).
Корхонанинг реактив қувват танқислигини бир қисми энерготизим томонидан қопланса, иккинчи қисми корхонага ўрнатиладиган компенсаторлар орқали тўлдирилади.
Компенсацияловчи қурилмаларнинг қувватини қуйидагича аниқлаш мумкин.

QK PУM tgХ tgЭ

(кВАр)

бу ерда, Рм - энерготизим юкламаси максимум бўлганида, корхонанинг актив қуввати, (кВт);


tgм - Рм га тўғри келадиган реактив қувват коэффициенти;
tgэ -энерготизим талаб қиладиган реактив қувват коэффициенти, (ҳисоблашлар учун cosφ=0,95 бўлган ҳолатида, tgэ=0,328 га тенг деб қабул қилинган).
Мисол тариқасида, БСУ цехи учун реактив қувват компенсация тадбири ўтказамиз. Бунда реактив қувват манбаси сифатида конденсатор батареясини қўллаймиз.


    • QХ .KУ PХ tgХ tgЭ   320 (0,588  0,328)  249,9

      (кВАр)



      цех бўйича конденсатор батареясини ҳисобий қувватини аниқлаймиз:


Ялпи қуввати
QН .КУ
 225
(кВАр), ҳамда 3хУКН-0,38-75УЗ маркали

конденсатор батареяларни танлаймиз.

    • цехнинг қолдиқ реактив қувватини ҳисоблаймиз:

      QХ . QХ .0,4 QН .  374,4  225 149,4

      (кВАр)

    • цехнинг компенсациядан кейинги ҳисобий тўла қувватини топамиз:



S  (P P )2Q 2  (320 17,6)2 149,42  369,2
x.кк x x.ёр Х .КК

(кВА)

    • цех бўйича компенсациядан кейинги қувват коэффициентини аниқлаймиз:

cos'' РХ РХ .ЁР
SХ .КК
320 17,6 0,91
369,2

    • цехнинг компенсациядан кейинги реактив қувват коэффициенти:




tg'' 
cos''


0,91
 0,44

Худди шу тартибда, қолган цехлар учун ҳам реактив қувват компенсацияси тадбирини ўтказиб, жадвал кўринишида келтирамиз ва натижаларини 3 чи жадвалга киритамиз.

Жадвал №3




Цехларнинг номланиши

Qҳ.ку

КУ сони ва типлари

Qн.ку

Qҳ.кк

Sҳ.кк

cos"

tgφ"

кВАр

кВАр

кВАр

кВА

1

Цемент омбори

11,6898

-

0

45,9

90,5817

0,86211

0,58777

2

БСУ

249,915

3*УКН-0,38-75УЗ

225

149,4

369,186

0,91446

0,44253

3

Пайвандлаш цехи

406,99

2*УКН-0,38-150+108УЗ

408

234,6

700,213

0,9422

0,35559

4

Электр-механика цехи

621,54

4*УКН-0,38-150УЗ

600

313,92

858,282

0,93071

0,39298

5

Таъмирлаш-механика цехи

630,169

4*УКН-0,38-150УЗ

600

331

827,113

0,91643

0,43668

6

Ёкилғи омбори

67,4102

1*УКН-0,38-75УЗ

75

25,34

71,9417

0,93591

0,37635

7

Қозонхона

317,344

2*УКН-0,38-150УЗ

300

223,248

646,96

0,93858

0,36766

8

Компрессорхона

443,78

3*УКН-0,38-150УЗ

450

348

1126,14

0,95106

0,32492

9

Ошхона

45,4184

1*УКН-0,38-75УЗ

75

17,4

122,73

0,9899

0,14322

10

Арматура цехи

643,63

4*УКН-0,38-150УЗ

600

277,8

728,612

0,92446

0,41243

11

Маъмурий-хўжалик биноси

16,7865

-

0

66

136,606

0,87554

0,55182

12

Насосхона

326,972

2*УКН-0,38-150УЗ

300

290,625

846,177

0,93917

0,3657

13

Синов майдони

-7,6025

-

0

90

351,785

0,96672

0,26465

14

Тайѐр-маҳсулот омбори

3,97246

-

0

41,58

109,136

0,92458

0,41207

15

Формировка қилиш цехи

244,392

2*УКН-0,38-108УЗ

216

487,8

1141,19

0,90404

0,47282

Жаъми

4022,41




3849

2942,61

8112,35

0,93189

0,38924
4 – амалий машғулот. Бош пасайтирувчи подстанциянинг ўрнини топиш.

Электр юкламалар картограммаси.

Саноат корхоналарининг бош пасайтирувчи подстанцияларида, электр энергетикаси тизимидан узатилган юқори кучланишли (35, 110, 220 кВ) электр энергиясини 6 ѐки 10 кВ ли кучланишга пасайтиради. БПП нинг ўрнатиш жойини тўғри танлаш, саноат корхонасининг электр таъминоти тизимини оптимал лойиҳалашдаги асосий масалаларидан бири ҳисобланади.


Корхонанинг электр таъминотини лойиҳалаш жараѐнида, унинг бош плани берилиб, унда барча цехлар ва бошқа объектлар кўрсатилган бўлади. Цехларнинг жойлашиш тартиби, корхонанинг технологик жараѐнидан келиб чиқади. Планда цех ва бошқа объектлардаги қурилмаларнинг ўрнатилган қувватлари кўрсатилади. Булардан ташқари айрим цех ва корхонанинг актив ва реактив қувватларининг ѐзги ва қишки фаслларига тегишли бўлган характерли кунлик графиклари берилади.
Корхонанинг БПП сининг жойлашиш ўринларини тўғри танлаш, электр таъминоти тизимига кетадиган сарф-харажатларни камайтиради. БПП ни жойлашиш ўрнини тўғри танлаш учун, корхонанинг бош планига электр юкламалар картограммаси чизилади.
Электр юкламалар картограммаси деб, ҳар бир цех ва объект майдонларида чизилган доиралар тушунилади. Уларнинг марказлари сифатида, объект ва цех бош планларининг марказлари олинади. Чизилган доираларнинг юзалари, олинган масштаб бўйича цех юкламаларига тенг бўлади. Цех ѐки корхона юкламаларининг марказлари, электр энергиясини қабул қилувчи истеъмолчиларнинг

    1. расм.

символик маркази ҳисобланади. БПП ва цех подстанцияларини имконият чегарасида ушбу марказга жойлаштириш керак. Бу эса, юқори кучланишли

электр энергиясини истеъмолчиларга яқинлаштиради, юқори ва паст кучланишли тарқатувчи электр тармоқларининг узунлигини қисқартиради, сарфланадиган ўтказгичлар узунликларини камайтиради ва электр энергиясини нобудгарчилигини камайишига олиб келади. Булардан ташқари, электр юкламалар картограммаси асосида электр юкламаларни корхона ҳудудида қандай тақсимланганлигини тасаввур қилиш имконияти яратилади.
Электр юкламалар картограммасини актив ва реактив юкламалар учун алоҳида-алоҳида қуриш мақсадга мувофиқдир. Чунки актив ва реактив қувват истеъмолчиларнинг корхона майдони бўйича жойлашишлари ҳар хил бўлиб, улар айрим-айрим манбаларга уланишлари мумкин.
Электр юкламалар картограммаси доираларининг радиуслари қуйидаги формулалардан аниқланади:

ria
Pxi
m;
rip
Qxi
m;

бу ерда, Рҳi; Qҳi - i – чи цехнинг ҳисобий актив ва реактив қувватлари;
m - доира юзини аниқлаш учун, танланган маштаб.
Актив юкламаларнинг таъминоти электр тизими томонидан бажарилса, реактив қувват манбаси сифатида махсус конденсатор батареялар, синхрон

компенсаторлар ва реактив қувватнинг вентилли статик манбаларини ишлатиш мумкин. Реактив қувват манбаларини ўрнатиш жойи, реактив қувват картограммаси асосида юкламаларнинг символик марказини аниқлаш натижасида топилади. Реактив қувват компенсаторлари ўринларини нотўғри танлаш, реактив қувват оқимларини электр таъминоти тизими элементларидан кераксиз ҳаракатларига олиб келади ва электр энергиясининг қўшимча нобудгарчиликларига сабаб бўлади.
Электр юкламалар картограммасининг ҳар бир доирасини секторларга ажратиш мумкин. Бу секторларнинг юзалари мос равишда юқори ва паст кучланишли, ҳамда ѐритиш юкламаларига пропорционал бўлади. Агар бирор цехда юқори ва паст кучланишли истеъмолчилар, шу билан бир қаторда ѐритиш қурилмалари мавжуд бўлса, ҳисобий қувват уч ташкил этувчилардан иборат бўлади, яъни:

Рҳюкпкёр

(кВт)

бу ерда, Рҳ - цехнинг умумий ҳисобий актив юкламаси, (кВт);
Рюк- цехдаги юқори кучланишли истеъмолчиларнинг хисобий қуввати,

(кВт);


Рпк - паст кучланишли истеъмолчиларнинг ҳисобий қуввати, (кВт); Рёр - ѐритиш қурилмаларининг ҳисобий юкламаси, (кВт).

Секторларнинг марказий бурчаклари қуйидагича аниқланади.

1
Рюк
 3600
Рх
; 2
Р  3600

е
;
Рх

Электр юкламалар картограммасини қуришда, доираларнинг марказлари цех шаклларининг геометрик марказларига жойлаштирилади. Қурилган электр юкламалар картограммаси асосида, корхона юкламаларининг шартли маркази (ЮШМ) аниқланади. Цех юкламаларининг юзаси, унинг юзаси бўйича текис тақсимланган деб фараз қилинса, ЮШМ цех геометрик шаклининг марказида деб қабул қилинади. Корхонанинг ЮШМ аниқлашда қуйидаги формуладан фойдаланилади:



n
Pi xi
i1
0 n
Pi
i1

(см)

n
Pi yi
y i1
0 n
Pi
i1

(см)

бу ерда, Рi; Хi; Уi - i - чи цехнинг ҳисобий актив қуввати ва унинг геометрик марказининг координатлари ҳисобланади.
Агар ҳар хил сабабларга (технологик, архитектуравий, экологик в ҳ.к) кўра, БПП ни корхонанинг ЮШМ аниқланган нуқтада ўрнатишнинг иложи бўлмаса, уни ташқи электр манбаси томонга силжитиш тасвия этилади.
Агар корхона цехларига, электр энергиясини тизимдан марказий тарқатиш пункти (МТП) орқали узатиладиган бўлса, уни ўрнатиш жойини

аниқлашда ЮШМ ни ҳисоблаш шарт эмас. МТП ўрнини танланганда электр энергиясини тескари томонига узатилишига йўл қўймаслик керак. Бундай талаб бажарилганда ўтказгич материаллари тежалади ва электр энергиясини нобудгарчилиги камаяди.
Цех трансформатор подстанцияларини иложи борича истеъмолчилар гуруҳига яқин жойлаштириш зарур. Бундан ташқари подстанциянинг ўрнини танланганда, ишлаб чиқариш биносининг шаклини, технологик қурилмаларини жойлашишини, совитиш шароитларини, ѐнғиндан хавфсизлигини ва ишлатиладиган электр жиҳозларининг турларини ҳисобга олиш керак бўлади. Кўп ҳолларда, подстанциялар цех ичида, цех биносига ички ѐки ташқи томонидан бириктирилган тарзда қурилади. Саноат корхоналари электр таъминотида комплект трансформатор подстанциялари (КТП) кенг ишлатилади. Бундай КТП лар завод томонидан тўла йиғилган ҳолатда келтирилади. Улар трансформаторлар ва комплект тақсимлаш қурилмаларидан (КТҚ) ташкил топган бўлиб, манзилга етказиш осон, кам жойни эгаллайди, ҳамда таъмирлаш ишларини тезкорлик билан бажариш мумкин.
Мисол тариқасида, Цемент омбори учун электр юкламалар картограммасини қурамиз. Бунда, m=10 (кВт/см2) га тенг деб қабул қиламиз.
Электр юкламалар картограммасини актив юкламалар учун қурамиз ва доира радиусини 2 чи жадвал маълумотлари асосида аниқлаймиз.



r РХ РХ РХ .ЁР 45  33,1 1,6
ia   m   m 3.14 10

(см)

Цех ѐритиши учун кетадиган қувват секторини аниқлаймиз:

Р 3600 33,1 3600
Х .ЁР 152,60
ёр Р 45  33,1
Х

(град)

Худи шу тартибда, қолган цехлар учун доира радиуси ва қувватлар секторини аниқлаб, натижаларини 4 чи жадвалга киритамиз.
Юкламаларнинг шартли марказини (ЮШМ) аниқлаймиз. ЮШМ ни аниқлаш учун, ҳар бир цехни Х ва У ўқидаги кўрсатгичларини ∑РХ га кўпайтириб, натижаларини 4 чи жадвалга киритамиз ва уларнинг суммасини аниқлаймиз (масалан, Цемент омборида х1=2,5 (см) ва у1=3,5 (см) га тенг).
ЮШМ координатлари қуйидагича ҳисобланади:



n
Pi xi 180529
Х i1   23,88
0 n 7559,83
Pi
i1

(см)



n
Pi yi 174732
У i1   23,113
0 n 7559,83
Pi
i1

(см)



Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish