Основные понятия об измерениях и измерительных приборах


Термомагнит газоанализаторлар



Download 27,52 Mb.
bet56/86
Sana20.03.2022
Hajmi27,52 Mb.
#502130
TuriПротокол
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   86
Bog'liq
НЎУ ва А маъруза матни 15.04.13

Термомагнит газоанализаторлар
Ишлаб чиқаришда қўллаш учун энг қулай усул бўлиб, термомагнит конвекция ҳодисасига асосланган усул ҳисобланади.
Агар электр токи ёрдамида қизитилган ўтказгични бир жинсли бўлмаган магнит майдонига жойлаштирилган бўлса, унда, газ аралашмасини бу ўтказгич яқинида қизиши натижасида кислороднинг хажмий магнит қабул қилиш кўрсаткичи камаяди ва бунда магнит майдонининг катта кучланганлигидан кичик кучланганлиги томонга мажбурий газ оқими ҳосил бўлади. Бу оқимни термомагнит конвекция оқими дейилади.
Тортиш куч катталиги қуйидаги тенглама бўйича аниқланади:
dFх = а•k • Н • dV
бу ерда, а – ўзгармас коэффициент;
k – хажмий магнит қабул қилиш кўрсаткичи;
Н – магнит майдони кучланганлиги;
- Fx кучи йўналиши бўйича магнит майдонининг кучланганлик градиенти;
V –газ хажми.
Хажмий магнит қабул қилиш кўрсаткичи қуйидаги тенглама бўйича аниқланади
(Кюри қонунига асосан):
k = •

R – ўзгармас газ катталиги;


С – ўзгармас Кюри катталиги;
М – молекуляр оғирлик;
Р – газ босими;
Т – газнинг абсолют температураси.





Расм 104.
Ушбу тенгламадан кўриниб турибдики, газ температураси ортиши билан унинг хажмий магнит қабул қилиш кўрсаткичи камаяди (расм 104). Бунинг натижасида, совуқ газ иссиқ газни сиқиб чиқара бошлайди ва мажбурий газ оқими пайдо бўлади. Бу оқим термомагнит конвекция оқими деб номланади. Газ аралашмаси оқими электр қаршилиги температура коэффициенти катта материалдан ясалган сезгир элементни совутиб, унинг электр қаршилигини ўзгартиради ва бу ўзгариш кўприк схема ёрдамида ўлчанади.
Бу газоанализаторлар қаторига кислороднинг магнит газоанализатори МГК-2 киради. Унинг газ схемаси қуйидагича (расм 105):
Газ аралашмаси фильтр 1, нинасимон вентиль 2 ва ротаметр 3 орқали маълум сарфда газоанализатор датчигига берилади. Газоанализатор датчиги трубасимон шиша перемичкаси бор халқасимон камерадан ташкил топган. Перемичканинг бир томонига ўзгармас магнит ўрнатилган. Трубасимон шиша перемичкага икки секцияли иситиладиган ингичка платина симлари ўралган. Ўрам секциялари номувозанат кўприк елкаларига уланган, кўприкнинг қолган икки елкасига эса, манганиндан ясалган ўзгармас қаршиликлар уланади. Газ аралашмаси таркибида кислород пайдо бўлиши билан, газ оқимининг бир қисми перемичкага бўлинади ва газ оқими ҳосил бўлади. Конвектив оқим иссиқликни R1 ўрамдан R2 ўрамга олиб ўтади ва бунда, R1 совиб, R2 исиб, уларнинг қаршиликлари ўзгаради. Ушбу қаршиликлар фарқининг ўзгариши газ аралашмасидаги кислород миқдорига функционал боғлиқ бўлганлиги сабабли, кўприк разбалансини иккиламчи асбоб билан ўлчаб, кислород миқдорини аниқлаш мумкин.



Расм 105.
1- фильтр; 2 – нинасимон вентиль; 3 – ротаметр; 4 – халқасимон ўлчаш камераси; 5 – ўзгармас магнит; 6 – перемычка.
Датчик термостатланган (±1оС).
Ўлчаш чегераси 0-5; 0-10; 0-21; 20-35%. Асосий хатолиги шкала диапазонининг ±2;5% миқдорида.
Кислороднинг магнит газоанализатори МГК-2 электр схемаси қуйидагича (расм 106):

Расм 106.
Кислороднинг катта концентрацияларини ўлчашда МГК -4 дан фойдаланилади.
Ўлчаш чегараси: 95-100; 90-100; 80-100; 50-100 ва 20-80% О2. Хатолиги ±5%.
Термомагнит газоанализаторларда қуйидаги хатоликлар манбаи мавжуд:
1. Атроф мухит температурасининг ўзгариши натижасида ўрам қаршиликларининг ўзгариши;
2. Газ аралашмаси босими ёки атмосфера босимининг ўзгариши;
3. Манбаа кучланишининг ўзгариши натижасида сезгир элемент температурасининг ўзгариши;
4. Магнит эскириши натижасида магнит майдони кучланганлигининг ўзгариши.
Бу хатолик манбаалари таъсирини термостатлаш, босим ва сарфни ростлаш ва хар хил стабилизаторладан фойдаланиш йўли билан йўқотиш мумкин.
Аналитик асбобсозликда яратилаётган термомагнит газоанализаторларда кучланишнинг автоматик компораторларидан фойдаланилмоқда (расм 107).

Расм 107.



Download 27,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish