O’rganilyotgan til bo’yicha mavjud kompyuter o’qitish vositalari xaqida


Компьютерда маълумотларни сакланиши



Download 76 Kb.
bet4/4
Sana08.01.2023
Hajmi76 Kb.
#898383
1   2   3   4
Bog'liq
O’RGANILYOTGAN TIL BO’YICHA MAVJUD KOMPYUTER O’QITISH VOSITALARI XAQIDA

Компьютерда маълумотларни сакланиши.
Хар хил турдаги маълумотлар (товуш, матн, тасвир, видео) компьютерда ракамлар (кодлар) куринишида сакланади. Хар бирини саклашда компьютер махсус коидани куллайди. Масалан: мусикани саклаш учун у хар бир вакт интервалида булган товуш тебрланиш кодини хотирага саклайди; тасвирда эса тасвирни бир нечта сатр ва устунларга булиб, кесиш нукталарнинг хар бирининг рангини кодини хотирага сайлайди; матнда эса хар бир белги, ракам, харф кодини хотирага саклайди. Биз унлик санок системада хамма хисоб китобларни килсак, компьютер эса иккилик санок системада уларни бажаради. Шунинг учун маълумотларни минимал хажми Бит деб номланиб 1 ёки 0 га тенг булади. Бу сонларни маъноси – ха, йук ёки тугри, нотугри. Максимал 256 белги булиши мумкинлиги учун битта канака дир белги учун хотирада 1 Байт хажм хотира ажратилади(1байт=256=28 бит). Байтдан катта улчов бирликлари хам бор 1 Килобайт = 1024 байт = 210 байт, 1 Мегабайт = 1024 Килобайт = 220 байт, 1 Гегабайт = 1024 Мегабайт = 230 байт . Мисол учун битта А4 форматли когозни тахминан 2 Килобайт хажмли маълумот эгаллайди. Компьютер асосан маълумотларни саклаш ва улар билан ишлаш учун керак булади. Шу амалларни бажариш учун биз кутубхоналардан фойдаланамиз. Кутубхоналарда хам маълумотлар сакланади ва уларни биз хохлаган вактда ишлатишимиз мумкин. Кутубхонада маълумотлар китобларда сакланса, компьютерда эса файлларда. Файл бу номланган, дискда жойлашган маълумотлар кисми (харфлар ракамлар ва белгилар мантикий кетма кетлиги). Китобнинг номи иккита кисмдан иборат булса (китоб номи ва автор номи), файл номи хам иккита кисмдан иборат (файл номи ва тури). Шу иккита кисми файлнинг тулик номи деб номланади. Файл номи узунлиги - 8 белгигача, кенгейтмаси - 3 белгигача булиши мумкин. Файл номи ва кенгейтмаси уртасида нухта белгиси куйилиши шарт. Файл номи китоб номига ухшаб ичида сакланиб турган маълумотлар мавзусига караб куйилади. Файл тури (кенгейтмаси) шу маълумотлар турига караб куйилади. Файл номига караб биз шу файлдаги маълумотлар нима хакидалигини ёки кимга тегишлигини аниклашимиз мумкин. Файл тури (кенгейтмасига) караб компьютер маълумотларни канака куринишда бизга курсатишни аниклайди. Шунинг учун асосий, куп кулланадиган, кенгейтмалар билан танишамиз.

Асосий кенгейтмалар:


exe, com, bat - хар хил программаларни ишга туширадиган файллар
bmp, jpg, gif - расм ва тасвир файллари
txt, doc, wri - матн файллари
wav, mid, mp3 – aудио файллари
mov, avi – видео файллари
sys - система файллари
Масалан: реферат.doc, photo.jpg, setora.mp3, taxi.mov, munojat.txt

Китоблар кутубхонади хоналарда жойланишса, компьютерда эса файллар каталогларда директория ёки папкаларда) жойлашади. Битта хонада бир нечта хона булиши мункин булса, битта каталогда бир нечта бошка каталог булиши мумкин. Битта хонада чикиб кетсангиз, сиз юкори жойлашган хонага чикиб кетасиз. Энг юкори хона эса каридор деб номланади. Худди шу вазият каталоглар билан. Агар сиз каталогдан чикиб кетсангиз, у холда сиз юкори жойлашган каталокга чикасиз. Энг юкори каталог асосий деб номланади. Каталоглар номи узинлиги 8та белгидан ошмаслиги керак. Хонанинг номи унинг ичидаги китобларга караб куйилса, каталог номи хам ичида сакланиб турган файлларга караб куйилади.


Масалан: GAME, TXT, BUGALTER, PROGRAMM,
Хамма хоналар ва китоблар кутубхонада этажларда жойлашади, компьютерда эса каталоглар ва файллар дискларда. Дисклар 3 хил булади: каттик, юмшок ва компакт. Этажлар номи тартибланиб сонлар билан берилса, дисклар номи хам тартибланиб лотин харфлар билан берилади (А, В, С, D, E...). Булардан А ва В юмшок (флоппи) дискларга берилади. Колган харфлар С, D, E ... каттик дискларга берилади. Агар сизда (компакт дисклар юритувчиси) хам компьютерда булса у холда охирги харф унга берилади
Куйидаги жадвалда биз компьютер ва кутубхона уртасидаги фаркни куришимиз мумкин.



Download 76 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish