Қўқон дпи. Илмий хабарлар


Цуцон ДПИ. Илмий хабарлар



Download 2,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet145/189
Sana20.06.2022
Hajmi2,27 Mb.
#679855
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   189
Bog'liq
Qoqon DPI jurnal 1 son

Цуцон ДПИ. Илмий хабарлар
белгилаб, уз-узини тарбиялаш жараёнида, жамиятдаги уз урнига муносиб бахо берганида амалга 
ошиб ривожланиб боради.
Олий таълим муассасаси яхлит ижтимои объект, ижтимоий педагогик тизим хисобланиб, 
олий укув юртига укишга кирган талабани Олий таълим муассасасига мослашишини таъминлаш 
психологик-педагогик, 
ижтимоий-психологик, 
психологик-физиологик, 
шахсий 
мотивацион 
жараёнларни уз ичига олади. Ушбу жараёнларнинг хар бири оли таълим муассасасига илк бор кадам 
куйган 1-боскич талабасига уз таъсирини утказувчи шарт-шароитлар билан богликдир. Олий таълим 
муассасасига ижтимоий жихатдан мослаша олмаган талабанинг соглигининг ёмонлашиб тушкун 
холатда булишлиги, рухияти, танлаган ихтисослигига муносабатида, укишда улгурмаслик 
холатларининг вужудга келиши, курсдошлари жамоасига кушила олмаслик, уз хулк-атворини 
бошкара олмаслик каби холатларда учрайди.
Олий укув юртининг 1-боскич талабаларида олий укув юртига мослашишда учрайдиган 
камчиликларнинг сабабларини тахлил килиш натижаларига асосланиб ушбу камчиликлар 
талабанинг узига боглик булган (субъектив) хамда ташки шарт-шароитлар билан боглик булган 
(объектив) омилар эканлигини айтиш мумкин.
1-курс талабасининг Олий укув юртига мослашишидаги субъектив омиллар: талабанинг 
кунлик фаолиятини режали, окилона ташкил эта олмаслиги, укув машгулотига доир мустакил ишлаш 
куникмасининг шаклланмаганлиги, гурухидаги тенгдошлари билан узаро мулокотга киришиб 
кетишдаги ички тусиклар хисобланса, объектив сабабларга мазкур олий укув юртининг мавжуд 
тузилмаси, уларнинг жойлашиш холати, тарихи, мавжуд холати, истикболи хакидаги маълумотлар 
талабага етказилмаганлиги, гурух мураббийсининг гурух жамоасини ташкил этиш методикасини 
яхши билмаслиги, “1-курс мактаби” курсини тизимли, максадга мувофик ташкил этилмаслиги, укув 
юкламасининг хафта кесимида тенг таксимланмаганлиги, профессор укитувчиларнинг талабалар 
билимини бохолаш мезон ва талабаларнинг турлича эканлиги, укув адабиётларининг етишмаслиги, 
институт ахборот ресурс марказидан файдаланиш имкониятининг етарли эмаслиги, профессор 
укитувчиларнинг мураккаб илмий тилда маъруза укиши, берилаётган ахборотларни талабалар 
томонидан онгли узлаштириб олинмаслиги, гурух сардорини тайинлашда субъектив холатларнинг 
учраши кабилар хисобланади.
Юкоридаги омиллар таъсири натижада талабанинг Олий укув юртига мослашишда икки 
хусусиятни биринчиси талабанинг ижтимоий-психологик мовлашуви иккинчиси талабанинг касбий 
фаолият сохасига мослашувини ажратиб олиш максадга мувофикдир. Талабанинг олий укув юртига 
ижтимоий мослашуви 1-навбатда гурухдошлари билан узаро муносабатларни урнатилиши, 
академик гурухдаги одоб-ахлок нормалари кадриятлари узлаштиришга кай даражада тайёрлиги 
билан боглик.
Иккинчидан, талабанинг ижтимоий мослашувида факультетдаги мавжуд ички тартиб 
коидалари, факультет маъмурияти, профессор укитувчилар билан узаро мулокотни урната олишга 
ботикдир.
Учинчидан, олий таълим муассасаси билан узаро мулокот, олий таълим муассасасига хо 
кадриятлар тизимли, меъёрларни узлаштириш Олий таълим муассасаси билан уйгунлаштира 
олишга боглик.
Туртинчидан, эса танлаган касбига хос касбий кадриятни узлаштириш даражасига боглик.
1-боскич талабасининг касбий фаолият сахасига мослашувида талабанинг укитувчилик касбини 
танлашга шахсий муносабати (ота-онанинг курсатмаси, узининг касбга булган иштиёки, укишга 
кириш имкониятининг кенглиги) мухим ахамият касб этиб, касбий педагогик тайёргарлика 
йуналтирилган фаолиятда касбий фаолият сохасига мослашишда талабанинг гурухдагилари билан 
мулокот эхтиёжининг ортиши, янгича турмуш тарзига режалар тузиш, уз-узини намоён килиш 
куникмасини таркиб топиши ва мустакил ишлаш куникмасининг шаклланиб бориши кузатилади. 
Натижада касбий фаолият сохасига мослашув жараёнида унга мос ижтимоий макомни эгаллаб, узи 
мансуб булган ижтимоий гурух кадриятлари билан узаро мутаносибликни таъминлайди.
Шуни айтиш уринлики талабанинг Олий укув юртига мослашуви хар бир талабада узига хос 
тарзда унинг индивидуал психологик хусусиятлари, турмуш тажрибаси ва мазкур касбни танлов 
мотивидан келиб чикиб индивидуал тарзда амалга ошади. Олий укув юртида талабанинг 
ижтимоийлашуви учун яратилган шарт-шароит талабани академик мехнатга тез ва осон мослашиш 
имконини беради.
Бунинг учун олий таълим муассасаси таълим йуналишларида куйидаги шарт-шароитларни 
яратишни тавсия этамиз.

1-боскич талабаларига дарс бераётган фан укитувчиси, гурух мураббийсининг талабани 
шахс сифатида кабул килишлари, 1-курс талабалари хаётида руй берадиган “инкироз” лар 
муаммосини тугри англашлари, хамкорлик педагогикаси гояларига амал килишлари 
талабалардаги ижтимоий мослашиш ва касбий фаолият сохасига мослаштиришнинг мазмун 
мохиятини тушуниб етишлари асосида таълим тарбия самарадорлигини таъминловчи
journal.kspi.uz 
2020/№1
66



Download 2,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   189




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish