Омон б у л са н г, у н у т м а 1 Уруш ш ш г сунггя йили — цирк бешинчи йилникг ЦК



Download 8,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet99/152
Sana23.09.2022
Hajmi8,11 Mb.
#850018
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   152
Bog'liq
Omon bo\'lsang unutma qissa

вацаям буларканми одам
?9
 Нега
бунацасан-а? Деч гапдан 
Зеч гап йуц, роса олиб цочдинг-да, менинг зам миямни 
«говлатиб юбординг. 1^отмаган бошимни цотириб нима
циласан; кераги йуц. Дали бир кунингга яраб цоларман. 
Агар истасанг, мен сенга зсозир зам минг хил иш топиб 
бераман.
— Масалан, цанаца?
— Аввалига лоацал сал тилингни тийсанг. Айтсанг* 
айтмасанг задемай азобимни тортиб цоламан, бунинг ус*
’ тига яна сен зам ишонмасанг, унда золим нима кечади?
— Турган гапки, агар мен булмасам, сенга анча ях­
ши буларди.
— Булмаса-чи! Албатта яхши буларди,— деди Насте­
на унинг гапига цушилиб.— Хгар узим булмасам, ундан 
Зам 
яхши буларди. Деч нимани билмасдим, кУрмасдим, 
эшитмасдим; зеч нимага куймасдим, азоб хам чекмас- 
дим— 03-03, шундоц яхши, тинч булардики! Галатисан-а, 
агар мен манавидаца — цорним думпайиб турса, нима 
Зам циламан? Нега тагин сен мен булмасам, сенга яхши 
буларди дейсан? Бунаца гапни эшитишни зам истамай 
ман, билдингми? Сен мени узингдан ажратмай цуя цол 
кераги йуц.— Настена нафасини ростлаб олиб, давом эт 
д и :— Энди нима булса, биргамиз. Сен у ёцда гуноз* 
цилиб келибсанми, энди мен зам сен билан бирга гуноз 
корман. Бирга’ жавоб берамиз. Борди-ю, мен булмасам 
балки шу гаплар бУлмасмиди. Шунинг унун сен заммг 
айбни бир Узингга олаверма. Мен сен билан бирга бул 
дим* назотки шуни кУрмаган булсанг? Сен цаерда бул 
санг, мен зам уша ердаман. Сен эса бу ерда мен била! 
бирга булдинг. Икковимиз зам бир хил туш курибмиз 
бу бежиз эканми? О3, Андрей, бу бежиз эмас. Сен истай 
санмиистамайсанми, биз цаерда булсак зам бирга бул 
ганмиз, ярмимиз бу ерда, ярмимиз у ёцда. Нима, сеь 
цазрамон булиб цайтиб келсанг, бунинг менга алоцась


й^цмиди, сенингча шунацамиди? Нима, сен билан бирг#" 
хурсанд бУлишга з^аццим йуцмиди? Э> цуйсанг-чи? МЫ 
нинг эрим деб бошим осмонга етарди. Мана, царанглар, 
хотинлар, з^авасларинг келсин, мен мана шунацаман* 
мана, кимлигимни курсатиб цуйдим, деб цишлоцда кери* 
либ юрардим!
— Э, сен бунацани эсламасдинг з$ам, фаркига з$а*$ 
бормасдинг.., 
^
— Нега энди? 
Нега 
фарцига 
бормасканман? 
Во* 
шингга шундай кун тушибдими, демак, мен сени яхтни 
эз^тиёт цилолмабман. Модомики чидолмабсанми, демак, ё 
сен менга ишонмагансан, ё шунча гидрикапалак бУлга- 
ним сенга камлик цилибди, ё яна бирон нима етишмаган. 
Сен .мени оппоц дема, бари бир уз айбимни узим куриб 
турибман. Масалан, дейлик, борди-ю, мен сени кутмасдан 
битта-яримтага тегсам-у з^аммасини ташлаб, уша билан 
бирон ёцларга з$айё-з$уй деб кетиворсам, унда бир мени 
айбдор деб з^исоблармидинг?
— Булмаса кимни айблардим?
— ЙУц, Ушанда з$ам сен бу ишга аралашган була* 
сан. Нега энди сен бир чеккада туравераркансан? Шун­
дай цилишимга сен ёрдамлашган буласан, Бу иш анча 
олдин пишиб цолган булиши мумкин, цачон лишириб 
цуйганимизни узимиз унутиб юборгандирмиз з$ам, аммо 
бирга пиширган буламиз, бир узим бунаца ишга ботина 
олмасдим. Эй худойим-ей, нималар деяпман-а. Мен зин- 
Зор-базинз^ор бунаца цилолмасдим, шунинг учун бу айб 
сенга, бу айб менга, деб булиб утиришнинг з^ожати йуц 
демоцчиман. Сен билан мен бирга яшаймиз, деб бир 
ёстицца бош цуйганмиз. ТУрт мучалинг сог булса, бирга 
туриш осон, бу худди тушга ухшайди, уйин-кулгингни ци­
либ утаверасан, Бошга ёмон кун тушганда бирга булиш 
керак, ана шу мацсадда одамлар бир ёстицца бош цу- 
йишади. Мен сенга тугиб бермадим, аммо сен мени з$ай* 
даб юбормадинг-ку. Боримга кУниб юрдинг-ку, яхширо^и- 
ни цидириб цолмадинг-ку. Хуш, цани айт-чи, сендац 
раб кетишимга ким цуйиб цУяркан мени? 
1
^айтанга у$рм 
адойи тамом булардим, узимни Узим ердим.
— Ёмон билан ёмоннинг фарци бор, Настена. 
жиноятчиман, цонуннинг узи менга царши. Нима, сей 
з^ам менга цушилиб, жиноятчи булишинг керакми?
— Энди сурашнинг з^ожати йуц. Шу ишга цадам цуй- 
масингдан олдин уйлаб куриш керак эди. Шу йулга 
/ордянгми, демак, мени з$ам узинг билан судраб кетдинг* 
Мен бошцача йул тутолмайман. Ахир узинг кемага чиц-


1{анинг жони бир, деб айтгандинг-ку. Ву тУппа-тугри* 
Аммо менга ишон, ишон, йУцса икковимизга з$ам ёмой 
булади, узимизни узимиз цийнаймиз.— Настена Андрей 
нима деб жавоб беришини кутиб жим бУлди, аммо Ан­
дрей хадеганда жавоб беравермади, шунинг учун Настена 
Уйлаб турди-да, цушиб цуйди:— Мен, эз^гимол, тацдирим 
бошцача булишини хоз^лардирман, аммо бошцача тацдир 
бошцаларнинг узига буюрсин, 
менинг 
кУз очиб курганим 
мана шу. Уни з$еч кимга бермайман.— Настена яна жим 
булиб цолди, кейин яна цушимча цилди: — Даммаси 
яхши 
булиб 
кетади, Андрей. Яхши булмай иложи йуц.
' Мана курасан зсали.— Андрей бари бир жавоб бермади.
— Менга эса з^озир цам яхши. Ахир узинг биласан- 
ку, менга кУп нарса керак эмас. Сен билан турганимнинг 
узи менга катта давлат, бошцаси бунинг олдида бир пул. 
Нима булгани эсимда йуц, кейин нима булиши билан 
ишим йуц. Яна бирон гап булишига з^атто ишонгим з$ам 
келмайди. Бир умр шундоц цолади шекилли: сену мен, 
икковимйз. Фацат шу соцолингни цириб ташласанг бу- 
лармиди, бу соцолинг билан бировларга ухшайсан. Ни­
ма цилсанг з$ам мана шу соцолингга сира куника олма- 
япман, вассалом.
Настена хиёл кутарилиб, унга угирилди, шунинг учун 
Андрей уни курмаса з$ам нафас олишининг Узгаришидан 
хотинининг жилмаяётганини сезди. Шунгача улар гуё 
бир-бирига эътибор бермаётгандай, гуё иккови з$ам узига 
Узи гапираётгандай юцорига, шифтга цараб цимир этмай 
чалцанча ётарди. Андрей бошдан-оёц кузларини юмиб 
ётиб гапирарди — чиндан цам шу кулай экан. Аммо з^о- 
зир у Настенанинг табассумига жавобан кУзини очди, 
унинг мехрибонлик билан мулойим боциб турган нигоз^- 
ларини курдию бу нигоз^ларга тоб беролмай кузларини 
олиб цочди.
— Нега илгари бирон марта з^ам мана шунаца гап- 
лашмабмиз-а?— деди у ва Уз гапини исботлаш учун 
ичидан зил кетиб, хотиржам бошини чайцади.— Ахир, 
з^аммаси бошцача — тескариси булиши мумкин эди-ку. 
Еки бу шунаца туюлдимикин. Э, *ким билибди дейсан! 
Аммо бунаца гаплашганимиз йуц, буниси аниц, 
гаплаш- 
гангшиз йуц. Куп гаплашганмиз у, кар куни цаёцдаги 
зикир-чикирларни, кимнинг арзимас дарди булса, шуни 
гаплашганмиз. Ахир, шу тУрт йил ичида бирбиримиз- 
нинг кунглимизга цул солиб, ким нимани уйлаётгани- 
шг сурагага, гаплашишга вацт бор эди-ку. Бундан чиц­
ди, мен сени яхши билмасканмаи. Юзингга цараб


юраверибман. Борми бор, булди дебман, сенинг кунгц 
лингда нима бор, Узимнинг дилимда нима борини бшЦ 
мабман. 1^ара-я, сенга цул кУтарибман-а.
— Менга цул кутарганинг йуц.
— Кутарганинг йуц?
~ ЙУЧ- 
,
— Демак, ёмонликни эслагинг йуц экан-да. Дай 
майлй, эсламасанг эслама. Агар эсласанг, менга сал еи< 
гил булармиди девдим-да. Менга сендаца хотинни киа*1 
цуйибди? Сендан жуда катта царздор буламан, аммо 
царзимни узишга, узинг куриб турибсан, ^еч нимам 
йуц. Ээ$, Настена-Настена! Сен мени эмас, бошца бировч 
нинг этагидан тутсанг буларкан. Сен .шунчаки айтди* 
ц^йди дема, жиддий гапиряпман. Ахир, сен фаришта* 
сан-ку!. Нима цилиб менга учраб цолдинг узи? Сира 
ацлим етмайди.
— Менга эса, сен яхшисан, бошцанинг кераги йуц« 
Дали з$ам айтувдим. Шунинг учун бу ёги билан ишинЯ 
б^лмасин.
— Яхши булмаганда нима цилардинг энди...
— Деч нимани тушунмайсан-ей, Андрей.— Настена 
ранжиб, алам билан хурсиниб шивирлади ва бошини 
яна ёстиц урнига думалоцлаб цуйилган нимчасига цуй­
ди.— Гапларинг цизиц-а, менга 
яхши-ёмонлигини нега 
билмас экансан, цаёцда эдинг?— Андрей жавоб берма- 
ди, унинг жавоб бериши шартмаслигини пайцаб, Нас­
тена гапида давом этди.— Сен мени бу ерга олиб келга* 
нингда, мен б^ ердагилардан биттасиниям билмасдим, 
^аммаси, ^аммаси бегона эди. Аслини сурасанг, мен 
кузимни чирт юмиб, сенга эргашиб келаверганман. 
Ъ^аёцца олиб борсанг з$ам бари бир эди. Мен $атто 
узингни ^ам туо/ккина билмасдим, нима энди, номига- 
гина икки-уч мирта учрашдик, яна номигагина ^азил 
тарица келишиб хам олдик. Мен охирги дакицагача 
з^ам боришингга ишонмовдим. Нима, одам цурцмайди* 
ми, ахир? Бутун ^аётингни бошцатдан бошлайсан, ил- 
гариги ^аётингдан ном-нишон 
колмайди, 
бир 
узим, 
узиммй ёки бошцами, ацлим етмай цолди. Д у эсинг- 
дами: пароходдан бирга тушдик, у ёц-бу ёцца царашга 
цурцаман, текис ерда э$ам туртиниб кетаман. Эсингда* 
ми? Шунаца булувди: жардан чицаётганимизда оёц- 
ларим чалишиб, йицилиб тушувдим. Одамлар куларди, 
шундай изза булдимки, оёгим остидаги ерни курмас- 
дим. Юрагим ёрилганнни сездинг у, цулимдан ушлаб, 
етаклаб кетдинг. Уйга келднк, сен, мана, хотиним мана
111


•шу, 
дединг. Отанг исминг нима, деб скради. Настя, де­
дам . Отанг бопщача 
цилиб,
Настена деди. Уша-уша 
исмим Настена булиб кетди. Онанг б^лса чурц этмай 
*$араб турарди, ^арасам, онангга унча ёцмадим шекил- 
*ли, балки онанг бошцачаро^ келин келишини кутган- 
'дир. Сен буни сездинг. Сездинг-у, менинг тугримда. 
>апири6, бир узи, ^овургаси ^айишадиган одами йу*$, 
фунишугар, хафа цилмайлик, дединг. Кулиб, з$азил цил- 
гандай булдинг, аслини олганда, з^азилнинг урнимиди? 
!Ана ушанда сенга тегиб, панд еб ^олмаслигимга ишон- 
гандим, тавдир мени 1$аёвда уло^тирсаям, барибир сен 
билан яхши туришимга амин эдим.

Уша куни кечцурун сен мени одамларникига етак- 
лаб бординг. Эсингдами? Витя Березкинникига, Максим 
Вологжинникига ва бош^аларникига кирдик. Айтаман деб 
унутибман: я^инда Максим ^айтиб келди. 
1
?улим цаттиц 
шнкастланди, дейди з^озиргача з$ам боглаб юрибди.—
Андрей бу янгиликни эшитса з$ам, нафасини ичига 
ютиб, чур^ этмади, шунинг учун Настена давом этди: —
Сен мени одамларга курсатиб, мацтаниш учун олиб 
юрмадинг, й^з, мени тезро!$ одамларни таниб олеин,, 
буларнинг ичида бегонасираб юрмасин, деб олиб юр- 
длпг. Ростдан з$ам эрталаб Витянинг Надькасини уч- 
ратиб ^олдим, курдим-у, кузларим косасидан чициб 
кетаёзди: менинг танишим бу ерга цаёцдан келиб 1{ол- 
ди, деб уйладим. Ахир мен уни 
биламан-ку, биламан- 
,:ку ахир, аммо 1>аерданлигини, кимлигини тополмай- 
Нан. Кейин эса, ё тавба, ахир куни кеча танишдим-ку, 
деб уйлаб ^олдим, уларникига узинг олиб борувдинг, 
мен а^лсизнинг булса миям ачиб кетгандй. Ушани кур­
дим-у, худди тугишганимни кургандай хурсанд булиб 
кетдим. Ушанда биз, эсимда, омборда тунаган эдик. Сен, 
шу ерда ётамиз, деб туриб олдинг, кейин 
уша
ерга урин 
1$илиб беришди. Аввалига менга жуда галати туюлди, 
.аммо омбор озода, саранжом-саришта эди — з$у зеовли 
томондаги кичиги. Аммо деразасиз, 1^оп-^оронги эди. 
Мана шунаца кати бор эди, кейин уша кат нима булди, 
ким уни бузиб олди? Х*а, айтгандай, узинг бузувдинг. 
Тугри, узинг бузувдинг: кандук цилиш керак булиб 
цолувди. Э, аттанг, жуда'шинам кат эди-да. Худди зин- 
дондай коронги эди-ю, аммо ёгоч-тахта, киринди з^иди 
анциб турарди, отанг ушангача дурадгорлик цилган 
эканми? Дозиргидай эсимда, ушанда сендан хам 

Download 8,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish