Омон б у л са н г, у н у т м а 1 Уруш ш ш г сунггя йили — цирк бешинчи йилникг ЦК


унинг  ишлари, ташвишларига деярли аралашма-  ди.  Корни



Download 8,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet107/152
Sana23.09.2022
Hajmi8,11 Mb.
#850018
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   152
Bog'liq
Omon bo\'lsang unutma qissa

унинг 
ишлари, ташвишларига деярли аралашма- 
ди. 
Корни 
тук, усти бут — зсеч нимадан камчилиги 
йуц, 
отасининг цилгани шунчаликдир-да, ахир, тирикчилик 
йулшхн узи билиб олеин, уз калласи, цул-оёги бор. У 
углига акл ургатмади, 
уни 
тарбияламадй, икнайкеййн, 
тарбия нималигини, 
уни цандай сингднриш к е р а к л и п ш п  
узи 
з^агл 
билмасди; у 
з^аетшшг 
узи з$ам з^ар 
цандай одам-
126


ни ургатади, тарби^лайди, 
феъл-х Уйига 
яраша цилиб 
цуяди, деб уйларди. Лозим булганда жиловини тортди, 
лозим булмаг^нда уз золига цуйиб цуйди. Борди-ю, Ан­
дрей бирон нимани сураб цолгудай булса, у углим цизи* 
циб цолибди, деб суюниб, тушунтириб берарди, тушунтир- 
ганда зам, атрофлича, бам;аъни цилиб тушунтирарди, кур- 
сатиш, айтиб бериш эса унинг цулидан келарди: агар у 
углининг бирон фойдали ишга уринганини курса, раг- 
батлантирарди, цулидан келганича курсатарди, аммо бп- 
ронта ишни зурлаб цилдирмасди, бунаца одати йуц эди. 
Узи, заммасини узи билиб олеин, ана ушанда уз ишига 
пишиц-пухта булади. Андрейнинг эсида бор, отаси фацат 
бир марта яхши билан ёмонни ажратиб олишда унга 
ёрдам берганди: Андрей бир куни бемаъни иш цилиб 
цуйиб, айбни цушниси Мишкага агдарганида, отаси ил- 
гакдан чарм жиловни олиб, индамай роса савалаганди —■
одам булиб ургани шу.
Шунинг учун отасининг йуриги бошца эди. Отаси эр- 
калатиб цуймасди зам, онасига ухшаб фигони фалакка 
чицмасди, онаси бахор завосидай тез-тез узгариб цолар­
ди: бугун бир хил булса, эртага бутунлай бошцача булар- 
дн. Андрей хозлаган пайтда отасининг олдига бориб, ди- 
лидагини дадил айтаверарди: ам^мо’ онасига рупара була- 
диган булса, аввал унинг авзойи цанацалигига царарди. 
Онаси асли сузларни «й»лаб, «ш»лаб гапиришадиган 
Братск атрофидан эди. Ангарада атиги бир неча кишлоц 
шу талаффузда гапирарди, одамлари зам худди саралаб 
цуйгандай чиройли, баланд буйли, мезнаткаш булади —
анницеа хотин-цизларини куяверасиз,— бу тоифа эл бу 
ерда цаёцдан пай до булиб цолганини зеч ким билмайди. 
Шу цишлоцларшшг юцорпсида хам, цуйи томонларида 
хам бинойидек гапиришади, бу ердагилар эса негадир 
й ’.шкача гаплашолмайдилар, гуё бу тил уларга алозида, 
пахсуе илаштириб цуйилгандай эди. Бу тил бошца цулоц- 
ка цандайдир галати, тушуннб булмайдигандай эп!-итилар- 
;;н, албатта, бу тнлга куиикиш керак эди. Атамановкада 
;> }г!шг -онасини то царигунча зам мазах- цилиб кулишар- 
.онасининг эса жахли чицардн, жазли 
чи^цанини 
’-шзра олмасди хам, шунинг учуй у узини одамлардан 
« 
л \:6
цочиб юрарди, танхо цолишга 
заракат циларди. 
Аммо онасининг куйпб-пишишига бундан бошца сабаблар 
бор эди: гражланлар уруши вацтида унинг уруг- 
.■нмоцлари тухумигача куриб кетганди — отаси, онаси,
• I ака-укаси — заммаеи. Бир вацтлари Колчак да хизмат 
гилган. укаси партизанлардан жонини сацлаб цолиш
127


учун Атамановкага, опасиникига цочиб келувди, аммо 
бу ерда зам уни топиб. олишди. Андрей энди бешга ца- 
дам цуйганида дастлабки, биринчи марта гира-шира, 
узуц-юлуц эсида цолган нарсаси шу эди. Ушанда бегона, 
серсоцол одамлар тогасини яшириниб ётган жойидан суд- 
раб чициб олиб кетишганди. Кейин онаси укамни аж- 
ратиб оло лмадинг, деб отасига бир умр таъна цилиб юрди. 
Отаси гиц этмасди: узи герман урушидан майиб булиб 
келганл учун цайтиб цулига цурол олишни хаёлига 
з^ам келтирмасди. У колхозга кирган кунидан бошлаб 
отбокарлик цилди. 
,
Отаси отларни 
яхши курарди. Андрей бирор киши 
отаси каби отларга ачинишини, уларнинг цадрига етиши- 
ни билмасди. У 
огилидан, агар той'зам зисобга олина- 
диган булса,— учта отни жамоат отхонасига элтиб топ- 
ширгаж* учун бошца бировнинг ёлчитиб царашига ишон- 
маганидан отбоцар булишни узи илтимос цилган булса 
э^ам ажаб эмас. Агар гап хиёл отларга бориб тацалади- 
ган булса, одатда вазмин, буштоб булган отаси зеч ким- 
ни юз-хотир цилмасди. Бир куни, колхоз тузилган даст­
лабки вацтларда мужикларнинг кузи олдида, з^ша пайт- 
даги тиркишчи, зозирги колхоз раиси Несторни роса туз- 
лад и-да. Ушанда Нестор Чацмоц лацабли айгирни улгу- 
дай сйлласини цуритиб, заммаёгини купиклатиб, лабла- 
рини цонатиб, аллацаёцдан елдириб келган эди, у Нес­
торни шундай бопладики, 
Михеични тухтатишга зеч 
кимнинг юраги дов бермади. Аслини олганда айгир то 
колхоз тузилганига цадар Несторнинг акаси Ульянники 
эди (акаси кейинчалик фин урушида цалок б$глганди), 
шунинг учун Нестор айгирни узиники зисоблаб, шун­
чалик чоптирган булса керак, аммо отаси зеч нимани юз- 
хотир цилмади. У от г^штини ейишдан зазар цилган 
рдамлардан жацли чицарди, барча зайвонлар гуштидан 
энг залоли деб исботларди, аммо узи зам от гуштини 
емасди: ея олмасди. Отларни яхши к^рганидан, затто 
Улик булса з^ам уларга ачинганидан ея олмасди. У : «Ул- 
сам уламан, аммо от гушти билан одам гуштини огзим- 
га олмайман», дерди. Андрей Сталинград остоналарида 
очликдан цутулиш учун от гушти ер экан, отасининг шу 
гапини тез-тез эсларди ва мен кураётган кунларни отам 
кургани й^ц, булмаса бунаца гапни айтишдан тилини 
♦Гиярди, деган хулосага келган эди. Бир куни уша ерда 
харом улган отни майдалаб, пиширишга тугри 

Download 8,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish