Омон б у л са н г, у н у т м а 1 Уруш ш ш г сунггя йили — цирк бешинчи йилникг ЦК



Download 8,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/152
Sana23.09.2022
Hajmi8,11 Mb.
#850018
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   152
Bog'liq
Omon bo\'lsang unutma qissa

%оя&яЛо;%
'Ъи~ 
даб туролмади. У бу ерга зеч ким ^ар кунй Ьйора б^ляб 
мисранг олиб келиб, олкб кетмаейигшаг била^Ди, «йуйййг 
учун цпдириб, уни буталар орасидан топди, ёнйда сопи 
калта белкураги зам бор эди — ойчи, аф*гидан, зайша 
нарсанинг шай булишини яхши к^радиган одам эка'н, 
^армо^лар одатда эртаяаб текшириларди, Гуськов эса, то 
эрталабгача уйи^чалар яна музлаб улгурсин, деб т^орбн- 
ги тушгапдан кейин цармоцларнн куздан кечириб чй- 
^арди. У шу йул билан т^ртта елимбалиц олди. У жуда 
уста лик билан ишларди, узидан кейин зеч ^а'ндай из 
^олдирмасди; эгаси зам бирон нимадан кгубзаланиши 
гумон эдн, бунинг устига хужайин кечаси, эзтимол, энг 
куп тушган балицнй олиши мумкин эди.
«Ишларди* уринли айтилган с^з-да, илгари бунаца 
ишдан Андрейыинг узи зазар циларди.
Мухтожлик, хиппа томогидан бугиб оладнган &уз- 
тожлик уни шундай тубан ишга зул уришга^маисбур 1{й- 
лаётган эмас эди. Унда зали гушт бор эди, Йастена до­
имо у~бу келтириб ташлаб кетарди. Маълумки, ортицча 
давлат бош ёрмайди, аммо бу ерда узидан укиниб, Дилй- 
дан сацлаб юргаи цаттиз кек Гуськовни зимдан йулга 
солиб гижгижларди, зафсала билан яшириб, зар томонла- 
ма тщ облаб зуйилган бу истак узига ухшамаган, 6чш$- 
ойдин яшаётган, бекинмасдан, зурцмасдан юрган киши- 
ларнинг йулидан лоа^ал кесиб утиб, уларни пушаймон 
едиришга ва шу билан гуё 
Згзини уларнинг таедирига 
аралащиб золгандек зис этишга ундарди: Наздида, узи 
аралашмаса бошцача-ю, аралашса бош^ача буларди. 
Уни куришмаса зам, унинг тугрисида эшитишмаса зам, 
уни бор деб уйлашмаса зам майли, аммо у тирик, унинг 
борлиги ё у, ё бу хилда бош^аларга таъсир цилииш ке­
рак, йу^са у мурда, бир соя, азамиятсиз одам. Бу унга 
зузур-заловат бахш этмасди, розатланиш учун биров 
кима зилаётганингни билишинг керак, аммо негадир 
унга ана шу кичик, арзимас иш зам хуш ёцарди, зандай- 
дир кунглини кутарарди. Аммо у айнан ннмадан енгил 
тортишини, нима цилса осон булишини ижикилаб суриш- 
тириб утирмасди, ^айтанга буни билмагани маъзулроз.
йсси з печкадаги бализ шурва бирпасда бил^иллади, 
шундан кейин улар овцатланишди, дарвозе Настена учун 
мана шунаца шодиёна кунга Андрей атайлаб ясаган ало- 
Зида чуп 30ШИ3 зам топилдй. Андрей секин-аста рузго» 
рининг кам-кустини бут зилаётган эди, улар шурвашг 
манёркада эмас, уч литрли д^г^ада пйширишДй/бу дег«


чани Утган еафар Настена фуфайка билан бирга мурчага 
келтириб берганди. 
4
Улар ушанда бир-бирини куришганди, аммо мурчада 
бирЛшрини пайпаслаб куришганди. Ана шу учрашувлар- 
дан сунг Настена зеч ниманинг фарц-сарцига етмаслиги- 
дан, виждонсизлигидан жирканиб, дили сиёз булиб цо- 
ларди; гарчи у биров билан сира зам дон олишмаганини 
яхши тушунса зам, аммо назарида биров билан ётган- 
дай, алдагандай булаверарди-ю, бунаца ишга зарца- 
лай кУника олмасди, кунгли жойига тушмасди: у Анд- 
рейнинг овозига 
цулоц
соларди — бу овоз Ушаникими- 
кин? Андрейнинг феъл-атворидаги узгаришни изларди,—
излаганингдан кейин топасан-да, албатта,— ва унинг хат* 
ти-заракатидан илгари сира пайцамаган цилицларни то* 
парди-ю, уринсиз булса зам мияси говлаб, юраги орцасиг 
га тортиб кетарди. Аммо айницса муздек, сурилиб кета- 
верадиган, ачимсиц куйинди зиди анциб турган хазон 
тушалган баланд сурида ётиш жуда нохуш эди, бу сУри- 
га зам эмаклаб чицишга тУгри келарди: Настенанинг 
назарида, бир зумда аъзойи баданидан зайвон юнги Усиб 
чиццандай, агар истаса, худди зайвонга Ухшаб букириши 
мумкиндай туюлар эди.
Бу ерда эса бошца гап. Улар бу ерда бир-бирининг 
кузига цараши мумкин эди, у Андрейнинг юзига цараб, 
нимани уйлаётганини пайцарди, уларнинг дон олишуви 
Зам илгариги турмушлари туфайли айбга буюрилмасди, 
аммо шунчалик гайритабиий, ажуба ва бир шароитда 
руй бераётган бу яцинлик эса ташвишли, нотаниш, аммо 
бундай пайтлардаги оддий иш туйгуси чегарасидан утиб 
кетадиган ихтиёрий заяжонини ошириб юборарди.
Эр-хотин була туриб азён-азёнда яширинча учрашиб 
юрган шу аянчли азвол туфайли тугилган ранж, а лам 
учун Настена ана шу учрашувларнинг Узидан товон ол- 
моцчи буларди; Настена бу учрашувларнинг зар бири 
бир неча йилдарга татишини алозида мазмун, алозида 
бир куч-цудрат ва мезр-музаббатга тУлиц бУлишини ис- 
тарди. Аммо унга цандай эришишни, турган гапки, Нас­
тена гасаввур цила олмасди; у эртанги кунни Уйлаб 
цурцар, цийналар, азоб чекар экан, узи муяссар булиши 
мумкин булган цандайдир катта бир нарсани орзу ци- 
ларди ва зарцалай, борди-ю, уша орзуси ушалгудай бул­
са, бармогини тишлаб цолмаслигига сал-пал ишонарди*
Бир куни орзуси руёбга чиццандай туюлди, аммо ца« 
чон, цайси учрашувида шунаца бУлганини Узи билмасди* 
бу зам уни цийнарди: у цандай цилиб буни сезмай цол*
88


ди, а? Нима бало, ёгочга Ухшаб зеч нимани сезмайдя- 
ган булиб цолганми узи? Тугри, Настена шундай зодиса 
чиндан зам юз берганига унчалик ишонмасди, лекин 
куп нарсалар унга, за, шунаца булди, деб айтиб турар­
ди — шунинг учун зам у бугун гоят заяжонланиб, ган- 
гиб цолган эди. Настена стол ёнидан турди-да, сирцираёт* 
ган, зил-замбил булиб цолган оёцлари оцсоцланиб, катг$ 
чицди-ю, ётиб олди. Мана энди нима важдан келганинй 
Андрейга айтса бУлаверади.
— Биласанми, Андрей, нима гап?
— Нима?
Аммо Настена фикридан цайтди:
— Да, майли, кейин.
Настена Андрейнинг ёнига келишини кутди. У замог? 
стол ёнида Утирарди; Настена Андрей имиллаб овцат# 
ланаёттанини пайцади — афтидан, кейинги пайтларда 
Зеч цаёцца шошилмаслик одатини акси урганга Ухшарди* 
Низоят, у Урнидан турди, аммо овцатдан терлаб кетганн 
учун сал совиб олгани эшикни очди. Настенага музден 
совуц шамол гуп этиб урилди, шунинг учун у:
— Тезроц эшикни ёп,— деб бацирди.
— Ёпдим, ёпдим. Шамол сал пасайганга Ухшайди*
— Да, шунаца шекилли.
Андрей келиб, унинг ёнига чунцайди.
— Нима бало, зали зам исимадингми?
— Исишга-ку исиб олдим-а, 
аммо за демай цайтиб 
кетишимни Уйласам, аъзойи баданим жимирлаб кетяпти* 
Бу ерга келгунча она сутим огзимга келди.
— Пича тура тур, дамингни ол. Бир узинг кетмайсан, 
мен кузатиб цУяман.
— Цандоц цилиб цоламан, Андрей? Шипиллаб жунаб 
цолган булсам, зеч кимга индамаган булсам. Мени йуцо- 
тиб цуйиб, зайрон булиб Утиришгандир. 
Ярим кечада 
борсам, кимнинг кузига яхши куринаман? Мен шундоч 
Зам кечалари санциб юрадиган булиб цолдим. Мана ке- 
динимизнинг азволи.,. деб уйлашади-да.— Настена беря 
эшикни цандай тациллатишини тасаввур цилди-да, куз- 
ларини юмди.
— Отам бу тугрида бирон нима деб сурамаяптими?
— Дозирча сурагани йуц. Жим. Шу чоццача мил- 
тицнинг гойиб бУлганини 
пайцамаганига зайронман» 
Дадемай заммаси очилади.
— Сезиб цолса, нима дейишингни уйлаб цуйдингми* 
ахир?
89


Уйлашга-ку $гйлйб 
Йастейа афтийй
бужмайтирди. 
.
* — Хуш, нима демоцчисан?
— Ёлгон-яшиц гапларимни сенга айтиб ни«иа *^ияа- 
ман? Айтмайман. Узим бир йулики кнларман.
Андрей уцувсизлик билан унинг бошини силади :
— Е^ийналяпсанми, Настена?
— Э 
йУц,— Настена 
кУзларини 
очиб жилмайдн. 
Унинг шамодда цотиб цолган юзи иссицда цизиб, анор 
донасидай цип-цизариб турарди, юзида кезган табассум 
безолгина эди,— Аммо сенга ичим ачийди.— У Узи сев- 
ган нарсаларни унга гапириб утирмади, гапиришни иста- 
мади.— Менга жин урармиди? Шукур, отдайман, чидай- 
вераман. Нима, сен мен йугимда ялло цилиб юрган деб 
уйлайсанми? Худонинг берган куни нима булдийкин, 
Уликмикин-тирикмикин, деб юрагингни зовучлаб юра- 
сан. Бу ерда лоацал тириклигингни биламан-ку.
— Ё сен пича дам олгунингча беш-олти кун кУринь 
май турайликмикин, а? ^амма нарса бор, бир куним бул­
са Утади.
— Сен нега бунаца 
дейсан? Дам ол, дейди-я. Сея 
аввал сурагин-чи, мен дам олишни истармикинман! Да- 
демай Ангаранинг музи эрийди, то эрувгарчилик тугаб, 
йул очилгунча дам олаверамиз, улгурамиз. Боз устига ло- 
ацал сени куриб турмасам, бу ёруг оламда нима цилиб 
юрибман узи. ^еч нимани, зеч нимани билмайсан.— Нас^- 
тека хиёл жим булди, чуцур хурсинди ва айтишга жазм 
этиб, шошилмай, озиста, чузиб, 
Уз сузларига эътибор 
бермаётгандай деди: — Буйимда булиб цолганга Ухшайди, 
Андрей.
— Нима?!— унинг огзидан 
жУнгина «нима» эмас» 
«03* зам цушилиб чицди.— Нимо-оз!— У урнида Ути- 
ролмай сакраб кетди.— Шу гапинг ростми, рост айтяян 
санми?
— З^али Узим зам аниц билмайман. Аммо сира бу­
наца булмасдим. Аницца ухшайди.— У аввалгидек шо- 
шилмасдан, гуё эрининг бу гапига цанаца муносабатда 
булишшш 
аницлаш 
лахзасини атайлаб 
чузаётгандай 
озиста жавоб берди.
— Нега шу чоццача индамадинг? — деб иккиланиб 
гаи бошлади у. Огзига келган шу сУзларни айтар экан, 
эриб кетди, руй берган зодисанинг бутун маъноси Ан­
дрейнинг онгига етиб, аъзойи баданини циздириб юбор­
ди.— Нас-те-на!— у секин, аммо сидцидилдан илтижо 
;цилди за бушашиб, туриб утирди-да, Настенанинг цУли-

Download 8,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish