Олмалиқ филиали “кончилик иши ва металлургия” факультети



Download 307,62 Kb.
bet13/23
Sana23.02.2022
Hajmi307,62 Kb.
#134782
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   23
Bog'liq
2 5210898771570854793

Қазиб олиш тизими.
Карьер майдони чегарасида ёки унинг участкасида тартибли ва кетма-кет бажариладиган очик кон ишларига казиш тизими деб айтилади. Очик кон ишлаб чикариш тартиби, бу кон ишларини бирин кетин ишланиши булиб бойликни берилган кувватда нобуд килмасдан самарали ва хавфсиз ишлаб чикаришни таъминлашдан иборат.
Ишчи майдоннинг минимал кенглигини аниклаш формуласи куйидагича:
Шр.п.р+Т+D+Z
Бунда Хр- развал кенглиги,
Т- транспорт йўли кенглиги -8 м
Z – берманинг хавфсизлик кенглиги -4 м
D=4÷5 м
Хр=2.3·hy
бунда hy- уступ баландлиги
Бунда горизонтлар сони аникланади
Юқорида келтирилган формулалар асосида ички майдон кенлигини хисоблаймиз.
N=308-2·14-20·14=0
h'y=14 м 2 та горизонт
h''y=14 м 20 та горизонт
Шу асосида Хр хар бир уступ баландлигини хисобга олган холда топилади.
1. Хр=2.3·14=32 м
2. Хр=2.3·14=32 м
Бунка кура Шр.п хар бир киймати топилади
1.Ш' р.п.р+Т+D+Z=32+10+4+4=50 м
2.Ш'' р.п.р+Т+D+Z=32+10+4+4= 50м
Умумий ишчи майдон кенлиги.
ƸШр.п.= Ш' р.п. *N'гор.+ Ш'' р.п * N''гор + Ш'''р.п* N'''гор=
Бунда Nгор.-горизонтлар сони.
ƸШр.п.=50·2+50·20=1100м

Асосий технологик жараёнлар параметрларини ҳисоблаш.

Кон жинсларини қазиб олишга тайёрлаш кон массасини қазиб олиш ва юклаш, транспорт қилиш, отвал ҳосил қилиш ҳамда қайта ишлаш жараёнларини бажариш учун нисбатан яхши шароит ва техник


имкониятларни яратиш мақсадида олиб борилади. Кон жинсларининг тури ва хоссаларидан келиб чиққан ҳолда уларни қазиб олишга тайёрлаш асосан қуйидаги усуллар билан амалга оширилади:


1.Кон жинсларини музлашдан сақлаш.
2.Музлаган жинсларни эритиш.
3.Гидравлик бўшатиш ёки юмшатиш.
4.Механик майдалаш.
5.Портлатиб майдалаш.
Портлатиш ишларини амалга оширишда портловчи моддани жойлаштириш учун скважинлар бурғилаш талаб қилинади. Демак, тоғ жинсларини ушбу усулда қазиб олишга тайёрлаш кўрсаткичларини аниқлаш учун кон жинсларининг бурғуланувчанлик хусусиятини ҳам ўрганиш керак бўлади.

Download 307,62 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish