Олинмайдиган тиш протезлари хабилов Н. Л., А. Н. Акбаров, О. У. Арсланов, Ф. К. Усмонов, Н. С. Зиядуллаева


Чархлашни олиб боришда кузатиладиган асоратлар



Download 7,97 Mb.
bet32/63
Sana26.04.2022
Hajmi7,97 Mb.
#581675
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   63
Bog'liq
ОЛИНМАЙДИГАН ТИШ ПРОТЕЗЛАРИ

Чархлашни олиб боришда кузатиладиган асоратлар:

  1. оғриқдан қўрқиши сабабли пациентнинг бош тортиши – мулоқотга киришиш ва, агар қарши кўрсатма бўлмаса, оғриқсизлантиришни ўтказиш;

  2. пульпанинг ортиқча қизиб кетиш хавфи борлиги сабаб оғриқсизлантириш чархлаш тартибига қатъий риоя қилишни талаб этади;

  3. лунж юмшоқ тўқималари, тилнинг шикастланиши, айниқса сепарацион дисклар билан ишлашда (кўпинча милк ва тилнинг кесилиши).

Профилактикаси: исталган ҳолатда қўлни тираб туриш, ойна, махсус метал ҳимоя билан билан ҳимоялаш. Жароҳатнинг оғирлик даражаси яранинг ўлчами ва чуқурлигига боғлиқ. Оғиз бўшлиғи юмшоқ тўқималарининг яраланиши кўп қон кетиши билан кечиши ва шошилинч жаррохлик ёрдамни талаб этиши мумкин.
Юмшоқ тўқималар жароҳатланганда бормашинани зудлик билан тўхтатиш ва эҳтиёткорлик билан кесувчи асбобни оғиз бўшлиғидан чиқариб олиш лозим. Агар асбоб юмшоқ тўқималар билан қисилиб қолган бўлса, уни ажратиб олиш учун, куч ишлатиш керак эмас. Қўшимча жароҳат етказмаслик учун асбобни учликдан ажратиб олиш ва уни оғиз бўшлиғида қолдириш лозим. Барча ҳолатларда ярага стерил салфетка босилади ва беморга хирургик ёрдам кўрсатилади.
Оғиз бўшлиғи юмшоқ тўқималарининг яраланиши кам ҳолатларда пациент ва шифокорнинг руҳий жароҳатланишисиз ўтади. Тишларни чархлашнинг мураккаб муолажаси бемор учун руҳий синов бўлиб ҳисобланади. Психоэмоционал зўриқиш ортопедик муолажаларни олиб боришда юзага келиши мумкин бўлган оғриқни кутиш билан боғланган. Кўп қон кетиши билан юмшоқ тўқималарнинг жароҳатланиши, шифокорнинг саросимага тушиши ва ишининг уддасидан чиқа олмаслиги пациентни безовта қилади ва хавотирини оширади. Кейинчалик, жароҳат етказилгандан сўнг, шифокордан ортопедик давонинг ижобий якун топишига пациентни ишонтириш учун максимал даражада куч сарф қилишни талаб этади;
4) сепарацияда ишни энди бошлаган шифокорлар кўпинча, “поғона” деб аталувчи хатога йўл қўядилар, яъни шлифовкалашни тишни бўйин қисмигача эмас, балки милкни жароҳатлаб қўймаслик учун, дентинга кириб, юқорироқдан олиб борадилар. Агар бу ҳолат рўй берса, уни тузатиш лозим, акс ҳолда коронкани ўлчаб кўриш вақтида ушбу поғонага таянади ва уни қўйишнинг имкони бўлмайди.

Download 7,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   63




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish