Олий ва ўрта махсус таҳлим вазирлиги ўзбекистон республикаси қишлоқ хжалиги вазирлиги



Download 5,11 Mb.
bet32/110
Sana20.03.2022
Hajmi5,11 Mb.
#502656
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   110
Bog'liq
МАЖ. омборхона 21-22 й krill (2)tayyor

25- расм.Омбор узун бурун қўнғизи:1— личинкаси; 2–ғумбаги;
3— қўнғизи
Ҳаёт кечириши омбор узун буруни иситилмаган хоналарда одатда қўнғиз даврида, камдан-кам холларда еса личинкалик даврида қишлайди, бахорда ҳарорат 10—12° бўлганда қўнғизлар қишки уйқудан уйғонади, бир оз вақт донлар билан озиқланади, сўнгра еркаги 3 урғочиси билан қўшилади ва урғочиси тухум қўя бошлайди. Битта урғочи қўнғиз бир кунда 1—5 дона тухум қўяди, лекин битта урғочи қўнғиз бутун хаёти мобайнида 150—160 дона, баoзан еса 250—300 донагача тухум қўйиши мумкин, шунинг учун тухум қўйиш муддати 3—4 ойга чўзилиб кетади. Шу муддат ичида урғочиси еркаги билан бир неча марта такрорий равишда қўшилиши мумкин. Буғдой, жавдар, арпа донларига урғочи қўнғиз фақат биттадан тухум, йирикроқ донга — маккажўхори донига 2—3 донадан тухум қўяди. Тухумни доннинг махсус кемирилган жойига қўяди. Тухум қўйилган жойни гард ва қўшимча жинсий безларидан чиқадиган ёпишқоқ моддалар билан беркитади. Натижада бундай доннинг зарарланмаган соғлом донлардан асло фарқи бўлмай қолади. Тухумнинг инкубацион даври, ташқи шароитга, биринчи навбатда ҳароратга қараб, 4 кундан 2 хафтагача чўзилиши мумкин. Тухумдан чиққан личинка доннинг ўрта қисмига қадар боради ва бу жойда орқа томони билан ётиб ўзининг тепасидаги дон қисмини кемириб, зўр бериб овқатланади ва личинка ўсган сари дон ичидаги бўшлиқ хам катталашиб боради.
Личинка то вояга етгунча, яoни қўнғизига айлангунга қадар шу дон ичида ривожланади. Личинка бошқа донга ўтмайди, мабодо личинка ўзи яшаётган дондан тушиб кеца, у халок бўлади, у янги донни кемириб, унинг ичига киролмайди.
Личинкалар ривожланиши, ташқи мухит шароитларига қараб, 3 хафтадан 2, хатто 3 ойгача чўзилиши мумкин. Бунда намлик катта рол ўйнайди. Агар дон намлиги 12—13% дан паст бўлса личинканинг ривожланиши тўхтаб қолади, дейиш мумкин.
Личинка доничида 4 марта пўст ташлайди, унда личинка дон ичида қолган тезаги ва ташлаган пўстидан инга ўхшаш нарса ясайди ва унинг ичида ўзининг пронимфа (3—7 кунлик) даврини ўтайди, сўнгра ғумбакка айланади. Дон ичида ўтадиган ғумбаклик даври бир хафтадан икки хафтагача давом етади, аммо баoзан еса 5-6 кунда тамомланиши хам мумкин. Ғумбакдан оч-сариқ рангли, ожиз, кам харакат қўнғиз чиқади. Қўнғизи бир оз вақт (2—4 кун) дон ичида қолади озиқланади, ўзига хос рангга киради ва сўнгра ташқарига чиқади. Қўнғизлар 3—7 кун тўйиб озиқлангандан сўнг қўшиладилар ва урғочиси тухум қўя бошлайди.
Енг қулай, яхши шароитларда (ҳароратда 25— 30° ва намлиги 13—15% бўлганда) личинка 36—46 кун мобайнида тўла ривожланиб бўлади, ноқулай шароитда еса ривожланиши 2—6 ойга чўзилади. Бунда намлик хал етувчи ахамиятга ега, намлик қанча юқори бўлса зараркунанда шунча тез ривожланади. Қўнғизлар узоқ, баoзан 200—250 кун яшайди.
Ўрта Осиё шароитида омбор узун буруни 3—4 бўғин (генерация) енг жанубий вилоятларда еса, еҳтимол, 5 бўғин бериши хам мумкин.
Омбор узун буруни узоқ вақт 1—2 ой овқациз яшаши мумкин. Шамоллатиб туриладиган, шовқин хонани у қадар севмайди, аксинча, қоронғи, оғир ҳаволи жойни кўпроқ ёқтиради.
Омбор узун бурун қўнғиз миқдорини камайтириб турадиган табиий душманларидан йиртқич кана ва ҳашаротлардан еса, кичкина яйдоқчи Лариофҳагус утибилус Туcкер катта ахамиятга ега. Чунки бу яйдоқчи узун бурун қўнғиз личинкаси ва ғумбаги танасининг сиртига биттадан тухум қўяди. Битта лариофагус 30—87 донагача тухум қўйиши мумкин.



Download 5,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   110




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish