Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат техника университети



Download 0,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/24
Sana25.03.2022
Hajmi0,56 Mb.
#509555
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   24
Bog'liq
fojdali qazilmalar (1)

 
2. Колчедан конлар 
Колчедан конлар группасига гидротермал – метасаматик, гидротермал-
чўкинди ва уларнинг аралашган конлари киради. Кўп йиллар давомида бу конлар 
чўкинди конлар группаси таркибида ўрганилиб келинган. Факат А.Заварицкийнинг 
1930-1940 йиллар давомида жанубий Урал худудидаги қуйи девон охактош ва 
вулканик ётқизиқлар таркибидаги темир-мис маъданларини урганиш окибатида 
мустакил конлар группаси деб тан олинган. Деярли ҳама колчедан конларининг 
маданлари кай холда ва шаклда учрамасин минерологик таркиби бир хил: пирит, 
пирротин базан марказий ва булар билан бирга учрайдиган халькопирит, борнит, 
сфалерит, галенит ва бошка сульфидлардан иборат булади.
Колчедан конларининг уч хил саноатбоб турлари маълум: 1-Карельск тури 
ёки олтингугуртли колчедан конлари. Бу турдаги конлар асосан олтингугурт 
кислотаси олишда хом ашё сифатида фойдаланилади: 2-Урал туридаги мисс-
колчедан конлари. Бу турдаги конлардан мисс олинади; 3- Алтай туридаги 
кўпметалли-колчедан конлари. Булардан мис, қурғошин ва рух металлари олинади. 
Базан бу турлардаги конлардан асосий компонентлардан ташқари қўшимча 
сифатида яна олтин, висмут, маргамуш, кадмий, селен, теллур ва бошқа элементлар 
ҳам олинади. 
Ер шарида деярли ҳама тектоно-магнитик циклларда хосил бўлган колчедан 
конлари маълум: архей цикли билан Канада, АКШ ва Россия (Корельск) колчедон 
конлари; протеразай даврида эса Россиянинг деярли ҳама қолган колчедан конлари 
(Шимолий Урал, Байкал кули атрофии, Карпат тоғларининг орқа қисми ва 
Шимолий Тянь-Шан конлари) шунингдек Канада, Хиндистон, Марокаш, ЖАР, 
Швеция, Филландия колчедан конлари ва каледан цикли билан Буратия, Гарбий 
Саян, Джунгар, Алатау, Чехословакия, Эрон, Норвегия ва бошқа конлар; 
Герцинидлар билан эса Урал, Алтай, Казахстан, Ўрта Осиё Кавказ колчедан 
конлари боғлиқ. 
Ўзбекистондаги бу группага кирадиган битта «Хондиза» кони маълум: Бу 
кон Сурхондарё вилоятининг Сариосиё худудида Сурхантау тоғининг (Ғиссор 
тоғининг жанубий-ғарб тормоғи) шимолида жойлашган. Дастлаб бу кон охактош 
қатламлари билан боғланган деб тахмин қилинган.
Бу конларнинг хосил бўлиши асосан худудда юқори палеозой даврида 
Бойсун Ўрта массивининг активланиши оқибатида хосил бўлган дарзлар ва 
вулканик жараён билан боғлик. 
Асосий маъданлар андезито-дацит, риодацит формациялари ва қуйикарбон 
охактош қатламлари таркибида учрайди. Марказий қисми кўп металли-колчедан, 
кураги соф колчедон рудаларидан иборат. Руда гавдалари букланган, эгилган ва 
линза шаклида бўлиб 80-90% пирит қолган қисми бошқа сульфидлардан иборат. 
Ўзгарган жинслар: березитлашган, пропилитлашган риодоцит туфлар баъзан 
андизитлар. Узунлиги 200 м дан 1-1,2 км. гача бўлиб, 350-500 м чуқурликгача 
тарқалган. 

Download 0,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish