Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат техника университети



Download 0,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/24
Sana25.03.2022
Hajmi0,56 Mb.
#509555
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   24
Bog'liq
fojdali qazilmalar (1)

Альбитит ва грейзен конлари 
Бу икки ҳил конларнинг бир группага киришининг асосий сабаблари. Улар 
битта геологик жароён оқибатида кетма-кет ҳосил бўлишлигидир. Альбитит 
конларида учрайдиган фойдали қазилма ва минераллар қаторига цирконий, 
ниобий, тантал, торий, грейзенларда эса бериллий, литий, қалай, вольфрам, 
флюорит, топаз ва бошқалар киради. Буларнинг ҳосил бўлишида нафақат ишқорий 
метасоматоз жароёнигина балки маълум даражада бу элементларнинг миқдори она 
жинслар таркибида юқори бўлганлиги ҳам сабаб. Бу группага кирувчи конлар 
Қозоғистонда, Байкол йўли атрофида, Узоқ Шарқда, Шарқий Сибирда, 
Ўзбекистонда ва узоқ хориждан - Кичик Осиё, Индонезия, Хитой, Марказий ва
Ғарбий Африка давлатларида маълум. 
Альбититли конлар геологик нуқтайи назардан аввалам бор бурмаларнинг 
оҳирги ва кейинги ривожланиш стадияларида, қадимий щит ва платформаларни 
активлашган қисмларида кўп тарқалган расмона биотитли гранитлар, ишқорий ва 
ўта нордон гранитлар баъзан эса нефилинли сиенитлар таркибида учрайди. Ёши 
жихатдан бу конлар кембрий даврларидан тортиб, мезо-кайнозой даврларигача 
ҳосил бўлади. Структурасида интрузивларнинг юқоридан қоплаб турган чўкинди 
тоғ жинсларининг қатламлари, физикавий-кимёвий ҳусусиятлари, бурмалари, 
ёриқлар алоҳида ўрин олади. 
Альбититли конлари ҳосил бўлишига қараб, кўпроқ пегматит ва скарн 
конлари билан ёнма-ён содир бўлади. 
Грейзен конлари юқорида айтганимиздек, бу конлар магматик плутоник тоғ 
жинсларининг юқори қисмларида ёки улар атрофида алюмосиликат ёки 
карбонатли жинслар билан қўшилган контакт ва шу атрофлардаги ёриқларда 
калийлик эритмалар метасоматоз йўли билан таъсири оқибатида ҳосил бўлади.
Бу жароён ҳар хил тоғ жинсларида турлича содир бўлади, жумладан, таркиби 
алюмосиликатли жинсларда горизонтал бўйлаб ўзгарган (грейзенлашган): гранит – 
мусковит-кальцитли грейзен – кварцли грейзен – топаз-кварцли, соф топазли ва 
турмалинли грейзенлар.
Ўтаасосий ва асосий тоғ жинсларида: ўзгарган амфиболит (серпертирит) – 
маргарит-флогопит зонаси – кварц-плагиоклаз зонаси – кварц- мусковит зонаси – 
актинолит-флогопит зоналари; оҳактош тоғ жинсларида: мраморлашган оҳактош -- 
слюда-флюоритли зона – топаз-флюоритли зона – микроклин (турмалин) - 
флюоритли зона – сульфид-кварц- флюоритли зона.


Бу скарнларда кушимча элементларнинг (W, Bi, Sn, Mo, Cu, Pb) 
минералларда ҳам маълум. Марказда кварц-далашпати-касситерит-вольфрамит ва 
сульфидларга бой томирсимон греизенлар хосил бўлади. Бунда қуйдаги зонал 
ўзгариш аниқланган: греизенлашган пироксенли скарн-кварц-далашпати-
флюридли греизен ва греизенлашган оҳактош зонаси. Бу зоналардаги Ф.Қ.лар 
асосан фтор, берелли ва магний элементларининг менералларидан иборат. Коннинг 
умумий қалинлиги 250-300м. ни ташкил қилади.

Download 0,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish