Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллий университети ҳ. П. Абулқосимов, М.Ҳ. Абулқосимов иқтисодиёт қисқача изоҳли луғат «noshirlik yog‘dusi»



Download 2,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet268/350
Sana20.06.2022
Hajmi2,5 Mb.
#680232
1   ...   264   265   266   267   268   269   270   271   ...   350
Bog'liq
IZOHLI LUGAT

Тармоқлараро баланс – тармоқлараро ишлаб чиқариш 
ва ялпи ички маҳсулотни тақсимлашнинг иқтисодий-
математик модели бўлиб, у якуний натижалар бўйича бир-
бирига боғлиқ бўлган (шахмат катаклари кўринишидаги) 
маҳсулот тақсимоти балансининг кўпайтма устамасидан 
(жадвал сатрлари) ва уларни ишлаб чиқариш харажатлари
-
дан (устунлари) ташкил топган бўлади; у тармоқларнинг иш
-
лаб чиқариш ва хўжалик алоқаларини ўзида акс эттиради. 
Тармоқлараро баланс натура ва қиймат(пул) шаклида тузи
-
лади. Асосий кўрсаткичлари-тўлиқ харажатлар коэффици
-
ентлари ва бевосита харажатлар коэффициентларидан иборат 
бўлади. У “харажатлар – ишлаб чиқариш” усули деб аталади.
Тармоқлараро рақобат – турли тармоқ корхоналари ўр
-
тасида энг юқори фойда нормаси олиш учун олиб борилади
-
ган кураш. Бундай рақобат капиталларнинг фойда нормаси 
кам бўлган тармоқлардан фойда нормаси юқори тармоқларга 
оқиб ўтишига сабаб бўлади. Янги капиталлар кўпроқ фой
-
да келтирувчи соҳаларга интилиб, ишлаб чиқаришнинг кен
-
гайишига, таклиф кўпайишига олиб келади. Шу асосда, на
-


340
рхлар пасая бошлайди. Шунингдек, фойда нормаси ҳам па
-
саяди. Кам фойда келтирувчи тармоқлардан капиталнинг 
чиқиб кетиши тескари натижага олиб келади: бу ерда ишлаб 
чиқариш ҳажми ўзгаради, товарларга бўлган талаб улар так-
лиф қилишидан ошиб кетади, бунинг оқибатида нархлар 
кўтарилади, шу билан бирга фойда нормаси ошади. Натижа
-
да тармоқлараро рақобат объектив равишда қандайдир дина
-
мик мувозанатни келтириб чиқаради. Бу мувозанат капитал 
қаерга сарфланганлигидан қатъи назар, тенг капитал учун 
тенг фойда олинишига интилишни таъминлайди. Демак, 
тармоқлараро рақобат капитал қайси тармоққа киритилма
-
син, худди шу тармоқ фойда нормаларини ўртача фойда нор
-
масига «бараварлаштиради».

Download 2,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   264   265   266   267   268   269   270   271   ...   350




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish