Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллий университети ҳ. П. Абулқосимов, М.Ҳ. Абулқосимов иқтисодиёт қисқача изоҳли луғат «noshirlik yog‘dusi»



Download 2,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet109/350
Sana20.06.2022
Hajmi2,5 Mb.
#680232
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   350
Bog'liq
IZOHLI LUGAT

Ижтимоий танлов назарияси – бу улар ёрдамида
инсонлар ҳукумат муассасаларидан ўз манфаатлари йў
-
лида фойдаланадиган турли усулларни ўрганувчи наза
-


138
рия. Ижтимоий танлов назарияси – сиёсий ва иқтисодий 
ҳодисаларнинг ўзаро боғлиқликларини тадқиқ этишга йў
-
налтирилган назария. Иқтисодиёт назарияси фанида иж
-
тимоий танлов назарияларининг йирик намоёндаси П. Са
-
муэльсон қарашлари асосида ижтимоий соҳада харажат 
– наф (маҳсулот) тамойилини жамоат неъматининг оптимал 
ҳажмини чегараланган харажати билан чегараланган иж
-
тимоий нафлиликни таққослаш йўли аниқлашда қўллаш 
ётади. Э.Линдал “Адолатли солиққа тортиш – позитив 
қарор” асарида эквивалентлик принципини ижтимоий соҳа 
иқтисодиётига жорий этишни ва Парето оптимумини жамо
-
ат неъматларини ишлаб чиқаришга қўллашни таклиф қилди. 
Шунингдек, солиқларни ҳар бир шахс томонидан аниқ бир 
жамоат неъмати учун тўланган нарх деб қарашни таклиф 
этди. Ж. Бьюкенен ижтимоий танлов назарияси иқтисодий 
назария фанида ишлаб чиқилган анализ методлари ва ин
-
струментларини сиёсий ва бошқарув соҳасида, сиёсатга 
ва давлат иқтисодиётига қўллашни асослаган. Д.Мюллер 
ижтимоий танлов – қарорларни нобозор усулларда қабул 
қилишни иқтисодий ўрганиш, яьни иқтисодиётни сиёсий 
фанларга қўллаш, деб таърифлаган. Ижтимоий танлов пред
-
мети сиёсий фанларникига ўхшаш: давлат назарияси, сайлов 
ва овоз бериш қоидалари, партиялар сиёсати, бюрократия ва 
ҳ.к. Унинг методологияси иқтисодий фанларникига ўхшаш
-
дир. Ижтимоий танлов назарияси шахснинг ким бўлишидан 
қатьи назар жамиятдаги сиёсий вазиятга таъсир эта олишини 
асослайди. 
Бу назария қуйидагиларга асосланади: 
1) инсон 
табиати ва жамият тўғрисидаги тасаввурларнинг ягонали
-
ги, натижада инсон ўз манфаатларига эга ва уларни ўзининг 
фаол автоном фаолияти билан ҳимоя қила олади; 2) киши
-
ларнинг ўз манфаатларини эркин амалга оширишига имко
-
ният яратадиган жамият яхши ҳисобланади; 3) ҳукумат эр
-
кин кишилар томонидан конституциявий ҳуқуқларини ҳимоя 
қилиш учун ташкил этилади; 4) шахслар ўзларининг фойда
-
ли функцияларини максималлаштириш орқали ўзаро кели
-


139
шиб ҳокимиятни вужудга келтиришади ва бу ҳокимиятнинг 
мақбул чегараларини белгилашади. Таъкидлаш лозимки, 
ижтимоий танлов механизми бозордаги истеъмол танло
-
видан фарқ қилади, бу фарқлар қуйидагилардан иборат:
1) бозор механизмида “пул билан овоз берилади”, натижа
-
да кишилар ўртасида ижтимоий – иқтисодий тенгсизлик 
юзага келади, демократик жамиятнинг сиёсий механизми
-
да “бир сайловчи-бир овоз” принципига асосланиб, бар
-
ча фуқароларга сиёсатда, давлатни бошқаришда ва сиёсий 
қарорлар қабул қилишда тенг имкониятлар яратишни кўз
-
лайди; 2) ижтимоий танлов механизми тўғридан-тўғри ва 
вакиллик демократиясига асосланади. Бозор механизми ин
-
дивидуал истеъмол танловига асосланади; 3) тўғридан-тўғри 
ва вакиллик демократияси муқобил ижтимоий-иқтисодий 
дастурлар асосида овоз беришга асосланади. Бозорда эркин 
нархлар асосида субьектларнинг хоҳишлари аниқланади; 
4) ижтимоий танлов давлат ва фуқаролар ўртасидаги моли
-
явий муносабатларда мажбурлаш тартибини тақозо этади 
(солиқ ва мажбурий тўловлар). Бозор тизими иқтисодий эр
-
кинликларнинг кафолатланишига асосланади; 5) ижтимоий 
танлов механизми ўз ичига давлат бошқарувини олади. Овоз 
бериш орқали жамоавий танлов амалга оширилганда ижти
-
моий соҳани ривожлантириш истиқболларига тегишли ман
-
фаатлар нисбати қуйидагича аниқланади: тўғридан-тўғри 
демократия (овоз бериш ҳуқуқига эга бўлганларнинг барча
-
си иштирок этади); давлат бюджети парламент депутатлари 
томонидан овоз бериш йўли билан тасдиқланади. Бунда овоз 
беришнинг асосий принципи кўпчиликни аниқлашдир.

Download 2,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   350




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish