Параметрлар
|
ха
|
йук
|
Кенг масштабли лойиха
|
|
|
Табиий манбалардан фойдаланиш
|
|
|
Чикинди ишлаб чикариш
|
|
|
Ифлослантирувчи чикиндилар
|
|
|
Йул харакатининг купайиши
|
|
|
Шовкинни купайиши
|
|
|
Хавони ифлосланишини ошиши
|
|
|
Лойиха айрим кизикишлар доирасида таркалади:
|
|
|
Жонзотлар ва усимликлар дунёси
|
|
|
Табиатни куриклаш
|
|
|
Кушларни куриклаш
|
|
|
ЕС худуди
|
|
|
Маданий мерос
|
|
|
Ичимлик суви
|
|
|
Юкори сифатли устки сувлар
|
|
|
Боткокланган ерлар
|
|
|
Сохил зоналари
|
|
|
Чиройли манзаралар
|
|
|
7.Mavzu.OVOZni o’tkazish bosqichlari. Atrof muhit holati obzori. Atrof muhitga ta’sirni dastlabki baholash (OVOZ).
Reja;
1.ОВОСнингбоскичлари.
2. Atrof muhit holati obzori.
3. Atrof muhitga ta’sirni dastlabki baholash (OVOZ).
1.ОВОСнингбоскичлари
БутундунёдаОВОСтадбирларихужжатларникайтаишлашдакуйидагибоскичлардаамалгаоширилади.
атроф-мухит холатини куздан кечириш
тахминий атроф-мухитга таъсирини баҳолаш
атроф-мухитга таъсирини баҳолаш (ОВОС)
булим «атроф-мухитни куриклаш»
ОВОСнинг биринчи боскичида- атроф-мухит холатини куздан кечириш белгиланган фаолият доирасида табиий ва социал экологик мухитга тавсиф умумлаштирилади, хўжаликда ишлатилаётган худудларнинг асосий йўналишлари кўриб чиқилади (худудий бирликда) ва ОВОСдаги асосий тутган ўрни куйидаги боскичларда аникланади.
белгиланган фаолиятни атроф-мухитга таъсири турлари (ахлатлар, чикиндилар, физик-химик таъсирлар) буларни кўрилаётган худуддаги мавжуд бўлган турлари билан ўзаро алоқаси (таъсир кўрсатувчи мавжуд манбаалар, бузилиш типлари, ифлослантирувчиингредиентларни номи ва хажми)
чиқинди, ахлат ифлослантирувчи нарсаларни, ишлаб чикариш ва истеъмолданчикиши мумкин бўлган чикиндилар микдорини мўлжаллаб унга тавсиф бериш (ифлослантирувчиларни аник рўйхати кўриб чикиш ва бошка таъсири ва уларни микдори хисоб китоб килинади)
ишлаб чикариш ва исътемол чикиндиларни иложи борича тозалаш чора тадбирларини кўриш;
содир бўлиши мумкин бўлган авария холатларини баҳолаш (масштаб таъсир кўрсатишни давомийлик эхтимоли)
белгиланган фаолиятни бетараф ва салбий окибатларини чеклашни амалга ошириш мўлжалланган асосий карорлардан бўлиб, умумий экологик кескинликни сусайтиришга имкон беради.
ОВОС биринчи боскичи белгиланган фаолиятни техник-экологик кўрсаткичлари асосида мавжуд архив, фонд, материаллари бошка ихтисослашган адабий манбаалар, лойихавий анологлар Билан амалга оширилади.
ОВОС тадбирлари натижаси аторф-мухит холатини тахлил килишдан иборат (шундан кейин мухокама) шунингдек тавсиялар ва табиий мухитнинг холатини урганишда келгусидаги таклифлар ва атроф мухитга булаётган таъсирини батафсил баҳолаш, шу жумладан табиатни куриклаш тизимини кайта ишлаш тадбирларидир. Тахлил маълумотлари ниятлар баённомасида илова килинганидек, буюртмачи томонидан хужалик фаолятида ишлаб чикилган.
Ниятлар баённомаси давлат экологик экспертизаси такдим этулганга кадар белгиланган фаолиятлар буюртмачиси такдим килинаётган ниятлар баённомасида кенг оммони иштирокини таъминлайди. Ижобий келишиш ниятлар баённомасида табиатни куриклаш органларида асосий лойиха олди хужжатлари учу насос булган хисобланади- «инвистицияни асослаш» ва дастлабки тадбирларда лойихавий объектлар курилиши учун ер участкасини танлаш ва белгиланган фаолиятни куроллантириш.
Do'stlaringiz bilan baham: |