Олий таълим тизими педагог ва раҳбар кадрларини қайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини оширишни



Download 0,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/83
Sana22.02.2022
Hajmi0,84 Mb.
#98583
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   83
Bog'liq
6.2-Адабиёт-ўқитиш-методикаси

 
Адабиётлар
1. Азизов Д., Усова Г. Теория и практика литературоведческого 
анализа. -Т.: «РУМЦ». 1992. -С. 52. 
2. Бобылев Б. Г. Теоретические основы филологического анализа 
художсственного текста в национальном педвузе. Дисс. докт. пед. наук. -М.: 
1991. -С. 296 
3. Выготский Л. С. Психология искусства. -М.: «Педагогика», 1987. -С. 
341. 
4. Раҳимжон Раҳмат. Дала гуллари (Адабий мақолалар, кузатишлар ва 
шеърлар). -Т.: 2006. 35-36-бетлар. 
5. Тараносова Г. Н. Анализ художественного текста в системе 
подготовки учителя русского языка и литературы в национальной школе. 
Дисс. докт. пед. наук. —М.: 1991. -С. 15. 
6. Ховардсхолм Э. Модернизм. В книге «Называть вещи своими 
именами». -М.: «Прогрссс». 1986. -С. 


53 
2-амалий. МОДЕРН АСАРЛАРНИ ЎҚИТИШ ЙЎЛЛАРИ 
 
РЕЖА: 
1. Модернизмнинг ижтимоий, илмий ва эстетик асослари. 
2. Модерн адабиётнинг белгилари. 
3. Ноклассиклик – модерн ижод белгиси. 
4. Ижод кечимининг ўзи модерн адабиётнинг мақсади сифатида. 
ТАЯНЧ ИБОРАЛАР: 
Анахронизм, абсурд, авангардизм, адабиёт тараққиётининг босқичлари, 
модернизм, умидсизлик, адабиётнинг эстетик аршидан ерга туширилиши
кичик одам адабий қаҳрамон сифатида, адабий тил силлиқланмаслиги 
керак, адабиётда табу бўлмайди. 
Модернизм – фалсафа, санъат ва адабиёт соҳасидаги ноклассик қарашлар 
тизимини умумлаштирувчи атама. Кунботиш мамлакатларида юзага келиб
французча “энг янги”, “замонавий” маъноларини англатувчи модернизм 
ўзини ўз замони ҳамда келажакдаги ягона ҳақиқий эстетик ва фалсафий 
йўналиш ҳисоблаб, оламни фалсафий-бадиий идрок этиш, изоҳлаш ва 
тасвирлаш борасида мавжуд бўлган анъанавий ёндашувларни инкор қилиши 
билан ажралиб туради. Модернизм олам ҳодисалари ва одамга муносабат
улардаги турли-туман ҳолатларни изоҳлаш ҳамда тасвирлашда ўзига 
хосликка интилиб, классик ёндашув йўсинини инкор этиш йўлидан борган 
ғоят кўп тармоқли фалсафий-эстетик ҳодисадир.
Айрим мутахассислар модернизмнинг келиб чиқишини жуда қадимга олиб 
бориб тақайдилар. Жумладан, олий ўқув юртлари талабалари учун чоп 
этилган “Маданиятшунослик” ўқув қўлланмаси муаллифлари қайд 
этишларича, модерн атамаси илк бор қўлланганига минг йилдан ошиб 
кетган. Муаллифлар таниғлиқ қилишадики, модерн сўзи: “...илк бор 

Download 0,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish