браконьерки...
– Тушунарли, – деди Баҳор ва қаҳ-қаҳ отиб кулди. – Ҳатто одамни
отиб ҳам қутилиб кетади!
Ултон ҳам кулди.
– Рост, рост. Буни вертолётдан отишганди... – Шу гап оғзидан
чиқиши ҳамон мияси ғувиллаб, Етимчўққи ўркачида айланаётган
баргранг вертолёт кўз ўнгига келди: у пасайди, ҳавода муаллақ қолди,
кейин баҳайбат ниначига ўхшаб нари-берига чайқалиб-сурилиб уча
бошлади...
– Сиз жа хаёлкашсиз-а? Қанақа вертолёт эди у?
– Военний.
– А-а-а.
– Балки геологларникидир... Кўргазмани текшириб ётишипти. Кон
очилса, йигирма минг ўрис келар экан... – Ултон сигарет тутатаркан,
60
қўли қалтираб кетди. – Кон очилса, кимдир ишлаши керак... Бироқ
тоғларимиз бузилиб, экологиянинг янаям расвоси чиқишига куйинаман.
– Кейин: – Эҳ! – деб юборди қалбида қандайдир пуфак ёрилган каби. –
Ривожланган капиталистик мамлакатларда ҳатто атом энергиясидан
ҳам воз кечишяпти!
– Уф-ф, – деди Баҳор.
– Ҳа, ҳа, – деди Ултон. – Барибир қўлимиздан ҳеч нарса келмайди.
– Сўнг ҳали Кўкмайдондан қирувчи самолёт учган пайтдагидек
қандайдир кичрайиб, ожизланиб жилмайди. – Кечирасиз, онангни қози...
дардингни кимга айтасан дейдилар.
Ултон бошини эгди. Баҳор эса (уялиш қайда!) аксинча ҳузур қилиб
кулди.
– Прекрасно сказано!
– Бориям шу-да.
– Ҳа-ҳа, ўртоқ Султонов! Умуман, биласизми, сизнинг кўп
фикрларингиз менга м-маъқул тушаётир. Узр, бу гапим камтарликдан
бўлмади...
Ултоннинг ҳам дилидан шу ўй ўтганди.
– Лекин, – деб иршайди, – сизниям кўп мулоҳазаларингиз
каминага маъқул.
Do'stlaringiz bilan baham: |