Odam anatomiyasi odam organizmining shakli va tuzilishini uning taraqqiyoti va vazifasiga bog’lab o’rganadigan fandir


Бош мия п´стло²ида марказларнинг жойлашуви



Download 1,01 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/103
Sana25.02.2022
Hajmi1,01 Mb.
#260453
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   103
Bog'liq
odam anatomiyasi fanini organishga kirish.

Бош мия п´стло²ида марказларнинг жойлашуви 
Бош мия марказларини жойлашувини ´рганиш жараёнида биз 
организмни ´зида б´лаётган ´згаришлар ва таш³и муµитнинг организмга 
таъсирига мослашувида р´й берадиган нерв бош³арувида ³айси 
марказларнинг ³андай аµамияти борлигини биламиз. 
Бош мия п´стлоІи марказларини И.П.Павлов анализаторнинг 
миядаги охирги ³исми деб атаган. Анализатор бу мураккаб нерв механизми 
б´либ, у таш³и ³абул ³илувчи аппаратдан бошланиб мияда тугайди. 
Анализатор ёрдамида таш³и муµитнинг мураккаб таъсири алоµида 
³исмларга б´линади ва таµлил ³илинади. Бош³а анализаторлар билан 
ало³ада маълум иш бажарилади. Мия маркази текис чегарага эга б´лмай, 
«´зак»

µамда «ёйилган элиментлардан» ташкил топади. ¤зак рецепторнинг 
п´стло³даги т´²ри ва чу³ур проекцияси б´либ, ю³ори таµлил ³илувчи асосий 
³исм µисобланади. Ёйилган элиментлар ´закни атрофида жойлашган 
б´либ, уларда анча содда ва элиментар таµлил содир б´лади. Марказнинг 
´зак ³исми шикастланганда ёйилган элиментлар маълум даражада ´закнинг 
й´³олган фаолиятини ³оплаб туради. ¥ар хил анализаторларнинг ёйилган 
элиментлари эгаллаган соµалари бир-бирига ³´шилиб кетади. ¥озирги 
ва³тда мия п´стлоІи бир бутун ³абул ³илувчи юза µисобланади. 
I.Ички анализаторларнинг п´стло³даги марказлари 
1.¥аракат анализаторининг ´заги марказ олди пуштаси (gyrus 
precentralis) ва яримшарнинг ички юзасидаги марказ ён б´лагида (lobulus 
paracentralis) жойлашган. Бу соµада µаракат анализатори ´заги 
µужайралари п´стло³нинг ´рта ³исмларида ётади. Унинг чу³ур ³аватларида 
(5-6 ³ават) катта пирамида (Бец) µужайралари жойлашган. Уларни 
И.П.Павлов п´стло³ни п´стло³ ости марказлари, бош мия нервларининг 
´заклари ва ор³а миянинг олдинги шохлари билан ³´шувчи орали³ нейрон 
деб µисоблайди. Марказ олди пуштада одам танасининг ³исмлари боши 
пастга, оё²и ю³орига ³араган µолатда жойлашган. Марказда тананинг 


айрим ³исмларининг эгаллаган соµаси турлича б´либ, уларнинг фаолиятига 
бевосита бо²ли³. £´л, юз, лаб мушакларининг фаолияти мураккаб б´лгани 
учун, уларнинг бош³арувчи марказлар тана ва оё³³а нисбатан катта соµани 
эгаллайди. ¤нг марказ тананинг чап томонини, чап марказ эса ´нг 
томонини бош³аради, чунки пирамида ´тказув й´ли узунчо³ ва ор³а мияда 
кесишади. Тана мушаклари, µи³илдо³ ва µал³ум мушакуллари иккала 
яримшарни таъсири остида б´лади. 
2.Бош ва к´зни бир ва³тда ³арама-³арши томонга µаракатини 
таъминловчи анализаторнинг ´заги ´рта пешона пуштасининг (gyrus 

Download 1,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish