Odam anatomiyasi odam organizmining shakli va tuzilishini uning taraqqiyoti va vazifasiga bog’lab o’rganadigan fandir


Охирги миянинг марказий (базал) ´заклари



Download 1,01 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/103
Sana25.02.2022
Hajmi1,01 Mb.
#260453
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   103
Bog'liq
odam anatomiyasi fanini organishga kirish.

Охирги миянинг марказий (базал) ´заклари 


Бош мия яримшарларида унинг устини ³оплаган п´стло³дан таш³ари 
кулранг моддалар µам бор. Улар яримшарнинг о³ моддаси ичида алоµида 
´заклар шаклида жойлашгани учун уларни марказий ёки мия асоси (базал) 
´заклари деб аталади. Базал ´закларга ³уйидагилар ³уйидагилар киради: 
(130-расм) 1. тар²ил тана; 2. ихота; 3.бодомсимон тана. 
Тар²ил тана (сorpus striatum) иккита йирик: думли ва ясми³симон 
´заклардан иборат б´либ, мия кесмаларида о³ ва кулранг µошиялар 
к´ринишида б´лади.

Думли ´зак (nucleus caudatus) ясми³симон ´закдан ю³ориро³ ва ички 
томонда жойлашиб, ундан ички халтанинг олдинги оё³часи воситасида 
ажраб туради. ¤закнинг олдинги ³исми кенгайган б´либ, бошчаси (caput 
nuclei caudati) дейилади. У ён ³оринчанинг олдинги шохини таш³и 
деворини µосил ³илади. ¤закнинг ор³а торайган ³исми-думи (cauda nuclei 
сaudati) пастга ³араб бурилиб, ён ³оринчанинг пастки шохини устки 
деворини µосил ³илиб, бодомсимон танагача етиб боради. Думли ´зак ички 
томондан к´рув б´ртиІидан stria terminalis билан чегараланиб туради. 
¤закнинг ´рта ³исми-танаси (corpus nuclei сaudati) тепа б´лаги остида ён 
³оринчанинг марказий ³исмини пастки деворини µосил ³илади. Олдинги 
томонда думли ´закнинг боши ясми³симон ´закнинг ³оби²и билан 
бирикади. Ор³а томонда бу ´заклар ´заро ички капсуланинг о³ толалари 
воситасида ³´шилади ва тар²ил танани µосил ³илади. 
Ясми³симон ´зак (nucleus lentiformis) думли ´зак ва к´рув 
б´рти²идан таш³арида жойлашиб, улардан ички капсула воситасида 
ажралиб туради. Ясми³симон ´зак бир-бирига паралел й´налган о³ ³атлам 
ёрдамида уч б´лакка б´линади. Бу б´лакларнинг таш³иси т´³ кулранг б´либ, 
³оби³ (putamen) деб аталади. Ичкарида жойлашган рангсизро³ икки ³исми 
рангпар шар (globus pallidus) деб аталади. Рангпар шар ´зининг макро-
микроскопик тузилишига к´ра, ³оби³ ва думли ´заклардан фар³ ³илиши ва 
филогенез жиµатдан улардан эски б´лгани учун, уни (pallidum), думли 
´зак ва ³оби³ни (striatum) деб аталади. ¥озирги ва³тда думли ва 
ясми³симон ´заклар биргаликда стриопалидар тизим деб аталади. Бу тизим 
экстрапирамида тизимининг асосий ³исми, µамда исси³лик ва углевод 
алмашинувини бош³арувчи олий вегетатив фаолиятлар маркази 
µисобланади. 

Download 1,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish