Т´ртинчи ³оринча
Т´ртинчи ³оринча ромбсимон мия пуфагининг µосиласи. Унинг
деворларининг µосил б´лишида узунчо³ мия, к´прик, мияча ва ромбсимон
мия си³и²и иштирок этади. Т´ртинчи ³оринча шакл жиµатидан чодир
(палатка) к´ринишига эга. Унинг тубини узинчо³ мия ва к´прикни ор³а
юзалари µосил ³илиб к´риниши ромбга ´хшайди. Шунинг учун ромбсимон
чу³урча деб аталади. Бу юзада узунчо³ мия билан к´прик ´ртасида
к´ндаланг й´налган мия толалари (stria medullaris) жойлашган.
¤рта мия
Бош миянинг нисбатан содда тузилишга эга ³исми ´рта мияни
вентрал юзасини ю³оридан (олдиндан) к´рув й´ллари ва с´р²ичсимон тана,
ор³адан эса к´прикнинг олдинги чеккаси билан чегараланади. У филогенез
жараёнида к´рув ва эшитув анализаторларининг таъсири остида
ривожланади. Одамда охирги мия п´стло²ида к´рув ва эшитув марказлари
пайдо б´лганидан с´нг, ´рта миядаги марказлар п´стло³ ости марказлари
µолига тушиб ³олади. ¤рта мия учинчи мия пуфагидан тара³³ий этади. У
пуфакча деворлари бир текис кенгайиб, дорсал ³исмидан ´рта мия томи,
вентрал деворидан мия оё³чалари µосил б´лади. Унинг ³олди³ б´шли²и III
ва IV ³оринчаларни ³´шиб турувчи мия сув й´лига айланади.
¤рта мияда унинг тара³³иёти билан бо²ли³ б´лган ³уйидагилар
жойлашган:
1.П´стло³ ости к´рув маркази ва к´з мушакларини иннервация
³илувчи нервларнинг ´заклари.
2.П´стло³ ости эшитув маркази.
3.Бош мия п´стло²ини ор³а мия билан бо²ловчи пастга тушувчи ва
ю³орига чи³увчи ´тказув й´ллари.
4.¤рта мияни бош миянинг бош³а ³исмлари билан бо²ловчи нерв
толалари.
¤рта мия икки асосий ³исмдан: ´рта миянинг томи ёки т´рт тепалик
пластинкаси ва мия оё³чаларидан иборат.
¤рта миянинг томи ёки т´рт тепалик пластинкаси ´заро т´²ри бурчак
µосил ³илиб кесишган б´йлама ва к´ндаланг эгатлар билан ажраган т´ртта
тепачадан иборат. Иккита ю³оридаги тепачаларда п´стло³ ости к´рув
маркази, иккита остки тепачаларда эса п´стло³ ости эшитув маркази
жойлашган. Паст таба³али µайвонларда ю³ориги тепачалар к´рув нерви
тугайдиган асосий курув маркази б´либ, сут эмизувчи ва одамларда бу
марказ охирги мияга к´чиши муносабати билан у рефлекслар учун
аµамиятли б´либ ³олади.
Т´рт тепалик пластинкаси ор³а мия билан tr. spinotectalis ва tr.
tectospinalis воситасида икки томонлама ало³ада б´лади. Бу й´ллар оё³чани
томида кесишганидан с´нг узунчо³ ва ор³а мияни мускул ´закларига боради
ва товуш эшитиш й´лини µосил ³илади. Шунинг учун т´рт тепалик к´рув
ва эшитув к´з²олишлари таъсири остида б´ладиган µар турли µаракатларни
рефлектор маркази б´либ µисобланади.
¤рта миянинг вентрал ³исми мия оё³чалари ³орамтир модда
воситасида икки: олдинги ³исми- оё³чанинг асоси ва ор³а ³исми- оё³чанинг
томига ажралади.
£ора модда мия оё³часининг бор б´йига к´прикдан то орали³ миягача
ч´зилган б´либ, фаолият жиµатидан экстрапирамида тизимига киради.
Унинг µужайралари таркибидаги меланин пигменти ³орамтир ранг беради.
Мия оё³часининг
³оп³о³
³исмида
жойлашган
³изил ´зак
экстрапирамида тизимини мувофи³лаштирувчи маркази б´либ, унинг
бош³а ³исмлари билан бо²ланган. Унга миячадан ва бош миянинг ³адимий
п´стло³ ости тугунларидан бири рангпар шардан толалар келади. Шу
бирлашувлар ор³али мияча ва экстрапирамида тизими ³изил ´зак ва ундан
чи³увчи руброспинал й´л ор³али тана мускулларига ихтиёрдан таш³ари
автоматик µаракатлар таъсирини ´тказади.
¤рта миянинг ³оп³о³ ³исмидан афферент ´тказув й´ллари ´тади.
Мия
оё³часининг
асоси
о³
моддадан
иборат
б´либ,
µаракатлантирувчи ´тказув й´ллардан иборат.
Мия оё³часининг асосий ³исми бола ту²илганидан кейин п´стло³
билан ор³а мия, ´заклар ва мияча ´ртасидаги й´ллар тара³³иётига бо²ланиб
´сади. £изил ´зак ва унинг ало³алари экстрапирамида тизими таркибига
кириб, онтогенезда пирамида тизимидан илгариро³ пайдо б´лади. У йирик
ва майда µужайрали ³исмлардан иборат. Йирик µужайрали ³исм олдинро³
пайдо б´либ, у импулсларни миячадан мия по²онаси ва ор³а мияга ´тказиб
беради. Майда µужайрали ³исми кейинро³ пайдо боълиб, импулсларни
миячадан п´стло³ ости ва п´стло³³а ´тказиб беради. £ора моддада пигмент
3-4 ёшларда пайдо б´лади ва 16 ёшда у ю³ори даражада такомиллашади.
¤рта мия кулранг ´заклари болада яхши ривожланган. Силвий сув й´ли
бола µаётининг биринчи йилида кенг б´либ, кейинчалик аста-секин
тораяди.
Do'stlaringiz bilan baham: |