O z b e k is t o n r es p u b L i k a s I o liy

0 ‘Q IT U V C H IN IN G   Q O B IL IY A T L A R I
Qobiliyat  malaka  va  uddaburonlikdan  farq  qiladi.  M alaka  va 
uddaburonlik  mashq,  o ‘qish  natijasi  hisoblansa,  qobiliyatning 
rivojlanishi  uchun  esa  yana  iste’dod,  layoqat  va  zehn,  y a ’ni  inson 
nerv  tizimida  anatomo-fiziologik  xususiyat  b o ‘lishi  ham  zarur.
Pedagogik  faoliyatning  samarali  boMishi  uchun  o ‘qituvchida 
qobiliyatning  quyidagi  turlari  mavjud  b o ‘lm og‘i  lozim:

---

1.  Bilish  qobiliyati  -   bunday  qobiliyatga  ega  boMgan  o ‘qituvchi 
fanni  o ‘quv  kursi  hajm idagina  emas,  balki  ancha  keng  va  chuqurroq 
biladi,  o ‘z  fani  sohasidagi  kashfiyotlarni  hamisha  kuzatib  boradi, 
materialni  ipidan  ignasigacha  biladi,  unga  nihoyatda  qiziqadi,  ilmiy 
tadqiqot  ishlarini  ham  bajaradi.
2.  Tushuntira  olish  qobiliyati  -   o ‘quv  materialini  o ‘quvchilarga 
tushunarli  qilib  bayon  eta  olish,  o ‘quvchilarda  mustaqil  ravishda 
t o ‘g ‘ri  fikrlashga  qiziqish  u y g ‘otish  qobiliyati.  0 ‘qituvchi  zarur 
hollarda  o ‘quv  materialini  o ‘zgartira  olishi,  qiyin  narsani  oson, 
murakkab  narsani  oddiy,  noaniq  narsani  tushunarli  qilib  o ‘quvchi- 
larga  yetkaza  olishi  lozim.
Qobiliyatli  pedagog  o ‘quvchilaming  bilim  va  kamolot  darajasini 
hisobga  oladi,  ularni  nimani  bilishlari  va  hali  nimani  bilmasliklarini, 
nimani  unutib  q o ‘yganliklarini  t a s a w u r   etadi.  Qobiliyatli,  tajribali 
o ‘qituvchi  o ‘zini  o ‘quvchining  o ‘rniga  q o ‘ya  oladi,  u  kattalarga  aniq 
va  tushunarli  boMgan  narsalarni  o'quvchilarga  tushunilishi  qiyin  va 
m avhum   boMishi  ham   mumkinligiga  asoslanib  ish  tutadi.  Shuning 
uchun  u  bayon  etishning  shaklini  alohida  rejalashtiradi.
3.  K u z a tu v ch a n lik   qobiliyati  -   o ‘quvchi  shaxsini  va  uning 
vaqtinch alik  ruhiy  holatlarini  j u d a   yaxsh i  tu sh u n a   bilish  bilan 
bogMiq  boMgan  p s ixologik   k u zatu v ch anlik.  B unda y  o ‘qituvchi 
kich k in a g in a   alom atlar,  u n ch a  katta  boMmagan  tashqi  belgilar 
asosid a  o ‘qu v c h in in g   ru hiyatidagi  k o ‘z  ilg ‘a m as  o ‘zg arishlarni 
ham   fahm lab  oladi.  0 ‘q u v c h ila r  bu n d ay   o ‘qituvchi  haqida: 
« Q a ra m a y o tg a n g a   o ‘xshay di-y u ,  h a m m a   narsani  k o ‘rib  turadi!», 
« 0 ‘q u v ch inin g x afa boMganligini yoki dars ta yy orlam a y otg a n ligin i 
k o ‘zidan  biladi!»  -   deydilar.
4.  Nutq  q o b iliy a ti-n u tq   yordamida,  shuningdek,  imo-ishora 
vositasida  o ‘z  fikr  va  tu y g ‘ularini  aniq  va  ravshan  ifodalash 
qobiliyati.
31

---

0 ‘qituvchining  nutqi  darsda  hamisha  o'quvchilarga  qaratilgan 
b o ‘ladi.  O 'qituvchi  yangi  materialni  tushuntirayotgan,  o ‘quvchining 
javobini  tahlil  qilayotgan  yoki  qoralayotgan  b o ‘lsa  ham,  uning  nutqi 
hamisha  o ‘zining  ichki  kuchi,  ishonchi,  o ‘zi  gapirayotgan  narsaga 
qiziqayotganligi  bilan  ajralib  turadi.
0 ‘qituvchining  bayoni  o ‘quvchilar  fikri  va  diqqatini  maksimal 
darajada  faollashtirishga  qaratiladi,  savollar  q o ‘yib,  ularni  asta-sekin 
t o ‘g ‘ri  ja v o b   berishga  undaydi,  o ‘quvchining  diqqatini  kuchaytiradi 
hamda  fikrini  faollashtiradi  («M ana  bu  yerga  alohida  e ’tibor  be- 
ring!»,  « o ‘ylab  k o ‘ring!»  kabi).  Shuningdek,  o ‘rinli  qochiriq,  hazil, 
yengilgina  istehzo  nutqni jonlantirib  yuboradi  va  uni  o ‘quvchilar tez 
o ‘zlashtiradilar.
0 ‘qituvchining  nutqi  aniq,  jonli,  obrazli,  talaffuz  jihatdan 
erkin,  ifodali,  emotsional  bo"lib,  unda  stilistik,  grammatik,  fonetik 
nuqsonlar  uchramasligi  lozim.  Ayrim  o ‘qituvchilar  tez  gapirishga, 
boshqalari  sekin  gapirishga  moyil  boMadilar.  Biroq  o'quvchilarning 
o ‘zlashtirishlari  uchun  o ‘rtacha,  jonli  nutq  yaxshi  natija  berishini 
esdan  chiqarmaslik  lozim.  Shoshqaloqlik  materialni  o ‘zlashtirishga 
halaqit  beradi  va  bolalarni  tez  charchatib  q o ‘yadi.  Haddan  tashqari 
sekin  nutq  lanjlik  va  zerikishga  sabab  boMadi.  Haddan  tashqari 
keskin  va  baqiroq  nutq  o ‘quvchilarning  asabini  buzadi,  tez  toliqtirib 
q o ‘yadi.  0 ‘qituvchining  z a if ovozi  yomon  eshitiladi. Nihoyatda  k o ‘p 
takrorlanadigan  bir  xildagi  imo-ishoralar  va  harakatlar  kishining 
g ‘ashini  keltiradi.
5. 
Tashkilotchilik  qob iliyati-b irin ch idan,  o ‘quvchilar jamoasini 
uyushtirish,  jipslashtirish,  muhim  vazifalarni  hal  etishga  ruhlanti- 
rishni,  ikkinchidan,  o ‘z  ishini  uyushtirishni  nazarda  tutadi.
0 ‘z  ishini  tashkil  etish  deganda  ishni  t o ‘g ‘ri  rejalashtira  olish 
va  uni  nazorat  qila  bilish  nazarda  tutiladi.  Tajribali  o ‘qituvchilarda 
vaqtni  o ‘ziga  xos  his  e tis h -is h n i  vaqtga  qarab  t o ‘g ‘ri  taqsimlay 
olish,  belgilangan  muddatga  ulgurish  xususiyati  hosil  boMadi.
32

---

Dars davomida  b a ’zan  kutilmaganda ortiqcha vaqt sarflash hollari 
uchrab  turadi.  A m m o  tajribali  o ‘qituvchi  zarur  hollarda  darsning 
rejasini  o ‘zgartira  oladi.
6.  O b ro‘  orttira olish  q o b i l i y a t i - o ‘quvchilarga  bevosita  emotsio- 
nal-irodaviy  ta ’sir  k o ‘rsatish  va  shu  asnoda  o bro‘  qozona  olishdir. 
O b ro ‘  faqat  shu  asnodagina  emas,  balki  o ‘qituvchilarning  fanni 
yaxshi  bilishi,  mehribonligi,  nazokatliligi  va  hokazolar  asosida 
ham  qozoniladi.  Bu  qobiliyat  o ‘qituvchi  shaxsiy  sifatlarining  butun 
bir  y ig ‘indisiga,  chunonchi,  uning  irodaviy  sifatlariga  (dadilligi, 
qat’iyligi,  talabchanligi  va  hokazolarga),  shuningdek,  o ‘quvchilarga 
ta ’lim  hamda  tarbiya  berish  m a s ’uliyatini  his  etishga,  o ‘zining  haq 
ekanligiga  ishonishga,  bu  ishonchni  o ‘quvchilarga  yetkaza  olish 
kabilarga  ham  b o g ‘liq.
0 ‘quvchilar  q o ‘pollik  qilmaydigan,  to ‘g ‘ri  talab  q o ‘ya  oladigan 
o ‘qituvchini ju d a   hurmat  qiladilar.  0 ‘qituvchining  b o ‘shangligi,  laq- 
maligi,  savodsizligi  va  irodasizligini  yoqtirmaydilar.
7.  T o ‘g ‘ri  m uom ala  qila  olish  q o b iliy ati-b o la la rg a   yaqinlasha 
olish,  ular  bilan  pedagogik  nuqtayi  nazardan  ju d a   samarali  o ‘zaro 
munosabatlar  o ‘rnata  bilish,  pedagogik  nazokatning  mavjudligi.
8.  Kelajakni  k o ‘ra  bilish  q o b i li y a t i - o ‘z  harakatlarining  oqibatini 
ko‘ra  bilishda,  o ‘quvchining  kelgusida  qanday  odam  boMishini 
t a s a w u r   qila  olishida,  tarbiyalanuvchida qanday  fazilatlarni  taraqqiy 
ettirish  lozimligini  oldindan  aytib  bera  olishda  ifodalanadi.
9.  Diqqatni  taqsimlay  olish  qobiliyati  -   o ‘qituvchi  uchun  diq- 
qatning 
barcha 
xu susiy a tla ri-h ajm i, 
kuchi, 
ko ‘chuvchanligi, 
idora  qilina  olishi,  safarbarligi  kabilarning  taraqqiy  etgan  b o ‘lishi 
muhimdir.
Diqqatni  ayni  bir  vaqtda  taqsimlash  qobiliyati  o ‘qituvchilar 
uchun  alohida  ahamiyat  kasb  etadi.  Qobiliyatli,  tajribali  o ‘qituvchi 
materialni  bayon  qilish  mazmuni  va  shaklini,  o ‘z  fikrini  (yoki 
o ‘quvchining  fikrini)  diqqat  bilan  kuzatadi,  ayni  vaqtda  barcha
33

---

o ‘quvchilami  k o ‘rib  turadi,  toliqish,  e ’tiborsizlik,  tushunmaslik 
alomatlarini  hushyorlik  bilan  kuzatib  boradi,  intizomsizlik  hollarini 
e ’tibordan  qochirmaydi,  nihoyat  o ‘z  xatti-harakatlarini  ham  kuzatib 
boradi.  Tajribasiz  o ‘qituvchi  k o ‘pincha  materialni  bayon  qilishga 
berilib  ketib,  o ‘quvchilarni  e ’tibordan  chetda  qoldiradi;  bordi-yu 
o ‘quvchilarini  diqqat  bilan  kuzatishga  harakat  qilsa,  fikrini  jam lay 
olmaydi.
0 ‘qituvchi 
yuqorida 
k o ‘rsatilgan 
qobiliyatlardan 
tashqari 
bir  qancha  ijobiy  sifatlarga  -   aniq  maqsadni  k o ‘zlash,  q a t’iylik, 
mehnatsevarlik,  kamtarlik  kabi  sifatlarga  ham  ega  boMishi  kerak.