О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Эрозия аккумляция жараёнида рельеф шакллани- 
шининг бир типи булган дарё хавзаси водийсида рель­
еф хосил булишидир. Бу типдаги рельефнинг асосий 
курсаткичлари — дарё 
узани, ёнбагирликлар ва асо­
сий киргок-
Ж арлик типидаги рельеф паст-баланд худудларда 
таркалган. Уларга нисбатан енгил ёткизикларнинг юви- 
лиш и (емирилиши) натижасида шаклланган рельефлар 
киради.
Карст типидаги рельеф — тог жинслари таркибида- 
ги хар хил кимёвий жараёнлар ва сув таъсирида шакл- 
ланади (охак, гипс, даломит, тош туз, мергелнинг юви- 
лиш и).
Тог жинслари таркибидаги майда минерал ва эри- 
ган моддаларнинг 
шимилаётган сув таъсирида юви- 
лиш и натижасида суффозия типидаги рельеф шаклла- 
нади.
Тоглардаги музликларнинг эриши натижасида улар- 
нинг юкори кисмига хос рельеф шаклланади.
Ш амол иштирокида (кум кучиши, йигилиши) зол 
типидаги рельеф хосил булади.
Инсон таъсирида, яъни хилма-хил хужалик ишлари- 
ни юритиш жараёнида техноген типдаги рельеф шакл­
ланади. Масалан:
— ер ости бойликларини казиш, карьерлар, тоглар­
даги минерал ёткизикларни ковлаб олиш, тог ёнбагир- 
ларини упириш, чукурликларни тулдириш;
— саноат чикиндиларини ташлаш, ташландик сув- 
ларни тиндириш;
— дехкончиликда нишабликларда экин учун май- 
дон яратиш, 
сугориш шахобчалари, коллектор-зовур- 
лар, сув омборлари куриш.
Ландшафтларнинг шаклланишида ицлимнинг таъси- 
ри жуда каттадир. 
Иклимнинг ландшафтга таъсири 
жуда кенг, м интакавий ва чекланган худудда булиши 
мумкин.
8


ЛАНДШАФТЛ АР ВА УЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРУВЧИ ОМИЛЛАР
Ландшафтнинг ш аклланиши ва ривожланишида ер 
ш арининг куруклик ва сув (океан) билан банд кисм и 
орасида намлик ва иссиклик алмашинуви катта ахами- 
ятга эга.
И клим шароити ер сатхидан иклимий ландш аф т 
минтакаларини ажратишни такозо этади. Иклим мин- 
такаларида (урмон, чул, сахро) атмосфера ва ер сатхи, 
яъни ландшафтнинг шакли, таркиби ва хусусиятлари 
ажралиб туради. Ландшафтнинг айрим компонентлари 
таъсирида минтакавий иклим — мезоицлим
хосил була- 
ди (чул, тайга, сахро шутами). Алохида худудларда м ик- 
роищлим
шаклланади.
М акро, мезо ва микроикдим шаклланишида инсон 
фаолияти
мухим а\амиятга эга.
Тирик организмлар ва тог жинсларининг узаро таъ- 
сири, парчаланиши натижасида тупроц цатлами хосил 
булади. Бу катлам ер кобигининг устки кисми булиб, 
унда ландшафт компонентларининг барча куриниш- 
лари бир-бири билан б о т и к булади.
Тупрокнинг табиат компонентлари билан узаро таъ- 
сири натижасида ландшафт ойнаси — кишлок ва урмон 
хужалиги махсулотларини чи кариш воситаси ш аклла­
нади.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish