О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Актив
— 
тупрок;
хавосининг босими, куюкдиги ва 
хароратининг узгариши натижасида ва 
пассив
— 
т уп­
рок;
намлиги, ер ости сувларининг сатхи узгарганда 
содир булади.
Тупрок хавоси унда содир булаётган оксидланиш— 
кайта тикланиш жараёнининг асоси хисобаланади. Бу 
жараённинг жадаллиги ва йуналиши 
милливольт
(мВ) 
бирлигида ифодаланди. 
Милливольт 

платина ёки 
бошка индифферект электроднинг нам тупрокда кай- 
тиш потенциали.
Оксидланиш жараёни
тупрокда кислород булганида 
содир булади. 
К^айтмас оксидланиш жараёни
органик 
моддаларнинг парчаланишида (аминокислоталар, оксил, 
шакар, елимсимон ва ишкорий моддаларнинг оксидла- 
ниши) содир булади. Кайта тикланадиган оксидланиш 
жараёни темир, марганец, олтингугуртнинг оксидлани- 
ши ва кайта тикланишида вужудга келади.
Донадор, аэрацияси яхши, таркибида кислород куп 
тупрокларда оксидланиш — кайта тикланиш жараёни 
300—600 мВ, боткок ва сернам тупрокларда 200 мВ 
микдорда булади. Оксидланиш — кайта тикланиш жа­
раёни курсаткичи тупрок эритмасининг pH га пропор- 
ционал нисбатда булади.
Оксидланиш жараёни жадал содир булганда (500 
мВ дан юкори) органик моддалар тулик парчаланади. 
Натижада тупрокда гумус йигилмайди, таркибида ми­
нерал тузлар куп булган оч тусли тупроклар шакллана-
3 -5 2 1 4
65


ТУПРОКШУНОСЛИК
ди. Бу жараён чул минтакасида, 
к,УРУК 
икдим шарои- 
тида содир булади (масалан, буз тупровдар минтака- 
си). 
*
К,айта тикланиш жараёни жадал содир булганда (200 
мВ дан кам) органик 
моддалар секин парчаланади 
(торф хосил булиши). Натижада тупровда усимлик учун 
зарур булган озука моддалар кам йигилади. Тупровда 
усимлик учун захарли бирикмалар хосил булади.
Тупрок,нинг сув—хаво режими макбул булган ша- 
роитда оксидланиш—к,айта тикланиш курсаткичи 350— 
500 мВ атрофида булади, гумус микдори куп, физик, 
кимёвий хоссалари яхши булган тупровдар (кора туп­
рок) шаклланади. Оксидланиш — к,айта тикланиш 
жараёнининг жадаллиги ва йуналиши тупрок хосил 
булишини изохловчи курсаткич хисобланади.
Саволлар:
1. Тупрок,нинг иссикдик сигими деганда нима тушу- 
нилади?
2. Тупрокнинг ИССИК/
1
ИК утказувчанлиги деганда нима 
тушунилади?
3. Тупрок,нинг иссиклик режими кандай бошкарила- 
ди?
4. Тупрок кавосининг таркиби нималардан иборат?
5. Тупровда *аво нима учун зарур?
16-§. ТУПРОКНИНГ СУВ ХОССАЛАРИ ВА СУВ ТАРТИБИ
Тупрок хосил булиш жараёнида содир буладиган 
биокимбвий узгаришлар сув иштирокида амалга оша- 
ди. Ундан ташкари, усимликларнинг озивданиши ва 
ривожланиши тупрок,нинг сув билан таъминланганлик 
даражасига боглик.
Тупровда сув куйидаги холатларда булади:
Букимон сув —
тупрок катламидаги бушливдарда 
эркин харакат кил ад и. Буг сернам жойдан нами оз 
томонга, юкори хароратли катламдан паст хароратли 
катламга, босими куп жойдан кам босимли жойга эр­
кин харакат килади. Бугсимон сувни усимлик узлаш-
66


ТУПРОКНИНГ СУВ ХОССАЛАРИ ВА СУВ ТАРТИБИ
тирмайди. Аммо куюклашиб суюк холга утгандан (харо- 
ратнинг пасайиши натижасида конденсация хисобига) 
сунг усимликка сингади. Бундай сув дехкончиликда 
ахамиятга эга эмас.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish