О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик


ги ва агрегатлар ичидаги говаклик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

ги ва агрегатлар ичидаги говаклик. Агрегатлар ичидаги 
говаклик одатда тупрок доналари - микро ва макроаг- 
регатлар ичида шаклланади ва тупрокнинг сув ушлаб 
туриш кобилиятини ифодалайди.
Тупрок говаклиги ва зичлиги узгарувчан курсаткич 
булиб, тупрок катламининг зичлигига ва заррачалар- 
н ин г тупрокка ишлов берилганда майдаланиш даража- 
сига боглик булади.
Тупрокнинг физик-механик хоссалари 
деганда, унинг 
таш ки ёки ички куч таъсирида узгариши тушунилади. 
Уларга тупрокнинг букиш и, чукиши, пластиклиги, 
ёпиш коклиги, богликлиги ва каттиклиги киради. Бун­
да: тупроцнинг букиши
 
— тупрок хажмининг намлан-
52


ТУПРОКНИНГ УМУМФИЗИК ВА ФИЗИК-МЕХАНИК ХОССАЛАРИ
ганда ортиши, тупроцнинг чукиши
 
тупрок куриганда 
хажмининг камайиши, тупроц пластиклиги
 
— маълум 
даражада намланганда унга берилган ш аклни саклаб 
туриши, тупроц ёпишцоцлиги
 
— нам тупрок заррачала- 
рининг бирон жисм ёки ишлов бериш куролларига 
ёпишиши, тупроц ботицлиги
 
— тупрок заррачалари- 
нинг узаро илашувчанлиги ёки бир-бирига тортилиши, 
тупроц цаттицлиги
 
— тупрокнинг каггик жисм таъси- 
рига каршилик курсатиши.
Тупрок катгиклиги одатда юмшок, ю м ш окрок, зич- 
лашган, каттик ва жуда каттик холатда булиши мум- 
кин.
Тупрокка ишлов берилганда у хар хил катталикдаги 
булакчаларга (заррачаларга) майдаланади. Бу жараён 
тупрок донадорлигига, тузилишига ва намлигига бог- 
лик булиб, унинг ишлов беришга етилганлигини изох- 
лайди. Тупрок етилганда ишлов берилса, куролларга 
(плуг, культиватор, юмшатгич ва х.к.) карш и ли к курса- 
тиш даражаси нисбатан кам булади, яъни тупрокка 
ишлов 
беришнинг макбул даврини курсатади. Узбе- 
кистоннинг сугориладиган дехкончилик минтакасида 
тупрокка ишлов беришнинг макбул вакти унинг тар- 
кибидаги намлик дала нам сигимининг 40% ини таш- 
кил этганда содир булади.
Кумок ва соз тупроклар намланганда (сув берил­
ганда, ёмгир ёкканда) уларнинг устки кисм ида катка- 
лок хосил булади. Одатда бу жараён тупрок таркибида 
майда чанг (0,001—0,005 мм) ёки лойка (0,001 мм дан 
майда) 25% дан купрок булганда вужудга келади. Ун- 
дан ташкари, ерни доимо бир хил чукурликда хайдаш 
натижасида хайдалма катламнинг остида зичлашган кат- 
лам шаклланади. Бундай катламнинг сув утказувчан- 
лик даражаси нихоятда паст булиб, усим лик илдизи 
яхши ривожланмайди, иссиклик, хаво ва бош ка хосса- 
лари нисбатан ёмон булади/)

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish