О. Х.Қўлдашов, З. Мирзаева, З. Абдумаликова биофизика (дарслик) фарғона – техника – 2007


Нафас олиш системаси механикаси хақида



Download 1,72 Mb.
bet15/50
Sana26.02.2022
Hajmi1,72 Mb.
#469000
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   50
Bog'liq
BIOFIZIKA DARSLIK

2.8. Нафас олиш системаси механикаси хақида
Нафас олиш системаси юрак–қон томир системаси билан туташган ўта мураккаб шохланиб кетган томирлар туридан иборат. Ҳаво трахея орқали ўтиб, аввал 20–30 тагача шохланган томирларга, сўнгра эса юз миллионларгача майда томирчаларга тарқалади. Майда томирлар альвеолалар билан тугайди. Нафас йўллари, ўпка ва кўкрак нафаси кенгайиши махсус мускуллар ёрдамида бажарилади. Бу система эгилувчан бўлиб, уларнинг математик ифодаси ўта мураккабдир. Қоннинг ўпкадаги микроциркуляциясини ўзига хос томони бор. Ўпка капиллярлари, икки альвеолани ажратиб турувчи пардаларда жойлашгандир. Бу юпқа парда капиллярлар туридан ташкил топган мембранадир. У альвеолалардаги РА босим остида осон деформацияланади. Капиллярдаги қон босими артериал (РА) ва веноз Р, босимларини уни ўртачасига тенг, уларнинг фарқи капиллярлардаги қаршиликни ҳосил қилади. Альвеола мембраналари кўндаланг ва уринма йўналишларда юкланган бўлади. Улардаги кўчишлар ва зўриқишлар юпқа мембраналар назарияси бўйича топилади.


2.14–расм



Нафас олиш системаси механикасида алоҳида ўринни альвеолалар мажмуаси механикаси эгаллаган. Альвеолалар мажмуасини совун кўпигига ўхшаш фазовий қобиқлар системаси деб қараш мумкин. Одатда, бу масала икки хил вариантда кўрилади. Биринчисида мембраналар чўзувчи зўриқиш кучлари мавжуд деб, уларни кесим юзаси бўйича интеграплаб макроскопик кучланиш векторини аниқлаш мумкин, яъни (2.15)


(2.15)


Иккинчи вариантда эса альвеолалар системасини фазовий ингичка
призматик системадан иборат деб олинади. У бошланьич холатида кубсимон
бўлиб, деформациядан кейин параллелепипед кўринишига ўтади деб
қаралади.
Бошланғич ҳолатда куб томонлари  бўлсин, деформациядан кейин х1, х2, х3 ўқларига мос равишда 1; 2; 3 бўлади. Бунда 1, 2, 3 – мос равишда ўқлар бўйича узайиш даражаларидир.



2.15 – расм










2.16–расм

Расмда белгиланган АВСД каттакдаги кучланиш қуйидагича топилади:


(2.16)
бу ерда: –АВСД кесим периметри. Ушбу кучланиш икки қисмдан иборат деб олинади.
(2.17)
бу ерда: – эластик тўқималардаги кучланиш қисми; – сирт таранглашишидан ҳосил бўлган кучланиш. Уларнинг ифодалари
(2.18)
(2.19)
Бу формулалар ифодалаётган боғланишлар ўпка материали механик хоссаларини аниқлайди. Агар  – ўзгармас миқдор бўлса, – узайиш даражаси га боғлиқ бўлмайди ва кўндаланг узайиш даражалари ларни ўсиши кучланишни камайтиради.
НАЗОРАТ САВОЛЛАРИ:

  1. Юрак кандай орган?

  2. Юрак кандай жойлашган?

  3. Юрак тузилишини тушунтиринг.

  4. Миокард нима?

  5. Систол ва диастол қандай тушунчалар?

  6. Юракка қандай факторлар таъсир этади?

  7. Деформацияланмайдиган контейнер қандай тушунча?

  8. Нафас олиш системаси қандай тузилган?

  9. Альвеола нима?

  10. ҚИБ миқдори кўтарилса нима бўлади?

  1. ЭКГ қандай эгри чизиқ?




Download 1,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish