О. А. Арипов Хорижий мамлакатларда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг


Германиядаги кичик ва урта корхоиаларнинг Федерал бирлашмаси



Download 8,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/135
Sana21.11.2022
Hajmi8,46 Mb.
#869372
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   135
Bog'liq
Хорижий мамлакатларда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг ривожланиши. Арипов О.А

2.5. Германиядаги кичик ва урта корхоиаларнинг Федерал бирлашмаси
фаолиятинннг кенг куламлилиги
Кичик ва урта корхоиаларнинг Федерал бирлашмаси1 (ингл. German 
Association of Small and Medium-Sized Enterprises) 1975 йилда ташкил топтан. 
Бу ташкилот сиёсий жихатдан бетараф (нейтрал) ташкилот булиб, кичик ва 
урта бизнес вакилларининг иттифокидан иборат уюшма-ташкилотдир. Мазкур 
Федерал бирлашманинг 150 мингдан ортик аъзоси булиб, тармокдараро ва 
кичик бизнес корхоналаридаги касбга дойр функционал вазифаларни 
бажаришга ихтисослашган. Ушбу ташкилот барча тижорат тармокдарига 
хизмат курсатиш билан бирга, кичик ва урта бизнес субъектларининг 
манфаатларини х^моялайди. Маьмурий органлар ва савдо уюшмалари 
уртасидаги ицтисодий-ижтимоий муносабатларда муким ахдмият касб этади.
Федерал бирлашманинг 220 дан ортик; ваколатхонаси Германиянинг 
узида жойлашган булса, 30 га якини хорижий давлатларда мавжуд2 Кичик ва 
урта корхоиаларнинг Федерал бирлашмасига кдрашли бу ваколатхоналарда 
кичик бизнес субъектлари фаолиятини яхшилашга дойр чора-тадбирлар куриб 
борилади. Федерал бирлашма кичик бизнес субъектлари учун махдгший, 
регионал ва халкаро куламларда кар томонлама хизмат курсатишни амалга 
оширади. Айникса, кичик ва урта бизнес субъектларини зарур булган ахборот 
янгиликлари билан таништириб борилиши мудимдир. Кичик бизнес 
субъектлари уз фаолиятлари мобайнида стратегик режаларини амалга 
оширишлари ва истикболдаги вазиятларни аникрок тасаввур кила олишлари 
учун бу ташкилотнинг урни каттадир.
Германияда кичик ва урта корхоиаларнинг Федерал бирлашмаси урта 
синф вакилларига фаол хизмат курсатиб, мамлакатда ишбилармонлик 
мухитининг авж олиш ига ёрдам беради. Ишбилармонлик мухдгидаги салбий 
узгаришларнинг олдини олишда яхши восита хисобланади.
Маълумки, урта синф Германия иктисодиётининг асосини ташкил этади. 
Хозирги даврга келиб, Германияда кичик ва урта корхоналар сони
3,3 миллиондан ошмокда3. Айнан шу секторда янги иш уринларининг 70 фоиз
1
Изох: Русча иктисодий илмий манбаларда ушбу ташкилот нами ФОМСП (яыш Федеральное объединение 
малых и средних предприятий) абревиатураси билан кдйд этилади.
2
Курант: http://wwv\ .bvmw.de/service/spiacheni'u.html
3
Кдранг: http//russia-consulting.eu/m/node/3S9.
40


яратилади. Бопщача айтганда, 2,6 млн. янги иш жойларининг 1,8 миллионтаси, 
ишчилари 29 кишигача булган кичик корхоналарга тугри келади1.
Фшсримизча, жахон микёсидаги хар кандай ривожланган мамлакат ички 
бозордан кура ташки бозорни эгаллашга кизикади. Немис тадбиркорлари кам 
жахон бозорида иштирок эта оладиган салохиятга эга. Бу ишда кичик ва урта 
корхоналарнинг Федерал бирлашмаси фаоллик курсатади.
Германияда кичик бизнес субъектлари илк фаолияти давридаёк халкаро 
бозорга кириб боришга интиладилар. Чунки улар халкаро бозордан катта фойда 
куриш мумкинлигини яхши тушунадилар. Айникса, глобаллашув жараёнларида 
халкаро мухитда иштирок этиш немис тадбиркорлари учун жуда мухим 
хисобланади.
Зфзирги даврда глобализация жараёнлари ракобатбардошликни саклаш 
учун катта имкониятлар яратмовда. Уз навбатида ракобат кулами хам кенгайиб 
бормокда. Бу эса хдлкаро мухитда мижозларнинг купайишига ва ишлаб 
чикарилган мах,сулотларнинг имиджини яратишга эришиш мумкинлигини 
курсатмокда.
2003 йилдан бошлаб кичик ва урта корхоналарнинг Федерал бирлашмаси 
бутун жах,он буйлаб узининг хамкорлик офисларини очди. Бунда Шаркий 
Европа, 'Урта Шарк, Осиё, Жанубий ва Шимолий Америка бозорларига кириб 
бориш учун эътибор устуворрок булиб, бу худудларда истикболдаги 
манфаатларни кулга киритиш максадидаги стратегик режалар амалга оширила 
бошланди. Кичик ва урта корхоналарнинг Федерал бирлашмаси Европа 
Иттифокининг кичик ва урта корхоналар миллий уюшмасининг аъзоси 
сифатида хам уз фаолиятини олиб боради. Шунинг учун хдм жахоннинг деярли 
барча мамлакатларидаги ваколатхоналар узаро алокадорлик асосида иктисодий 
муносабатларни узлуксиз равишда олиб боради. Шунингдек, мамлакатлар 
ичида уз фаолиятини олиб бораётган ташкилотлар билан хам узаро хамкорлик 
муносабатларини яхши ташкил эта олади.
Германия иктисодиётининг юксалишига немис тадбиркорларининг 
таъсири катта булди. Улар ички ва ташки мухитнинг узаро мутаносиб 
ривожланишида иштирок этиб борадилар. Кичик ва урта корхоналарнинг 
Федерал бирлашмаси узаро хамкорлик муносабатлари жараёнида иктисодий 
фаолиятни кенгайтириш ва тажрибаларни ошириб боришга интилади. Халкаро 
«нжуманларда долзарб мавзу ва лойихалар буйича уз маърузалари билан 
катнашади. Бошкаларнинг фикр-мулохазаларини урганадишар. Кичик ва урта 
корхоналарнинг Федерал бирлашмаси махдллий ва хорижий тадбиркорлар 
билан жуда куп учращувлар олиб борадики, уларнинг фаолиятлари билан 
«киндан танишади. Куриниб турибдики, ушбу ташкилотнинг олиб бораётган 
иктисодий фаолияти мамлакатлараро мухитни уз ичига камраб оляпти. Аммо 
мамлакат ичида ва хорижда жойлашган ваколатхоналарнинг коордииацияси 
Берлинда жойлашган марказий офис оркали амалга оширилади.
1 1м);п»Гч>сп 
М Р. Жахон тажрибаси асосида Уэбекистонда кичик ва vpia бишесии ривожлантириш 

Download 8,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   135




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish