О. А. Арипов Хорижий мамлакатларда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг


 Германияда солицлар ва солик фонзлари



Download 8,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/135
Sana21.11.2022
Hajmi8,46 Mb.
#869372
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   135
Bog'liq
Хорижий мамлакатларда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг ривожланиши. Арипов О.А

2.10. Германияда солицлар ва солик фонзлари
Германияда соликлар жуда юкори тарзда белгиланиб, уларнинг турлари 
жуда куп. Бундай соликлар тадбиркорлар фаолиятлар ини иктисодий жихатдан 
чегаралаб куйиши хам мумкин.
Хрзирги кунда ГФРда кулланадиган соликлар тури 50 тага якин булиб, 
уларнинг асосийлари куйидагича2:
- корпорация 
фойдасидан 
олинадиган 
солик 
(акциядорларга 
тиксимланган фойданинг 36 фоиз микдорида ва таксимланмаган фойданинг 
*i0 фоизи микдорида хамда хорижий компаниялар булинмаларидан 46 фоиз 
микдорида);
- махаллий 
хунармандчилик 
солиги 
(капитал 
ва 
даромад га 
таксимланмаган фойданинг микдоридаги базавий ставкада плюс капиталдан 
гнхминан 0,2 фоиз микдорда). Махаллий хокимият хунармандчилик солиги 
базавий ставкасини ошириши мумкин. Натижада соликнинг ставкаси ерга ва 
жамоага боглик равишда фирма фойдасининг 15 фоиздан 24 фоизгачаси 
даражасида узгариб туради. Бундай соликка тортишда минимал даромад 
60 000 еврони ташкил этади;
- мулк солиги (фирма соф активл ар ининг, яъни унинг карзларини 
чикариб ташлаб, микдоран 0,454)6 фоиз гача). Фирма мулки 60 000 евродан 
кам б^лса солик олинмайди;
- кушилган киймат солиги (асосий ставка - 15 фоиз);
- капитални кучиришга солик (жамият ташкил этилишида устав 
кппиталининг 1 фоизи микдорида туланади, кимматли когозларни сотиб 
олишда 0,25 фоиз ва мавжуд масъулияти чекланган жамият капиталидаги 
улушни сотиб олишда туланган сумманинг 2,5 фоиз микдорида);
1
МпнГш: Хал к с)Ьи. 18 февраль 2014. // Умумий курсаткичлар тахлили. / Жахрн 24 соат ичида рубрикаси.
' Ии>.\ Ну ерда корхоналар мак,оми берилмаган. Юкирнда келтирилган солик турларининг у ёки бу 
Припиши кичик бизнес корхоналарига тааллукли, айримлари йирик хорхоналарга тегишли.
51


- махаллий ер солиги (ер участкаларига, уни хисоблаш тартиби 
хунармандчилик солигини хисоблаб чикшшши билан бир хил, базавий ставкаси
0,26-0,6 фоиз, реал ставка уртача 1,2 фоиз)
- кредит муассасаларига пул куйилмаларини куйганда олинадиган фоиз 
даромаддан солик (10 фоиз микдорида).
Соликларнинг базавий ставкалари компанияларнинг солик сифатида уз 
фойдасининг уртача 70 фоизини тулашга мажбур этади. Солик имтиёзлари ва 
бошка имтиёзларни кисобга олган холда компания амалда уз фойдасининг 
50 фоиздан камрогини тулайди. Бирок, шу даража оркали хам Германия юкори 
солик туланадиган мамлакатлардан бири эканлиги куриниб турибди.
Хулоса килиб айтганда, Германияда соликларнинг юки катта булса-да, 
кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик билан шугулланадиган шахслар уз 
вактида солик туловларини амалга оширадилар.

Download 8,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   135




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish