О. А. Арипов Хорижий мамлакатларда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг



Download 8,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet68/135
Sana21.11.2022
Hajmi8,46 Mb.
#869372
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   135
Bog'liq
Хорижий мамлакатларда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг ривожланиши. Арипов О.А


§
я
64
Я
я
§
§
§
§
3
5
я
1



■X


:ВЯ
JH

-'Я

С-1
гп
vTi
so
t—
00
Сч
о
*—1
CN
m
40
§
JSI
г -
о
гд
8
о
о
8 8 8 8 8 8
о
о
О
о
о
о
О
СЧ
СЧ
сц
гч
гч
гч
cs
сч
CS
сч
сч
сч
4 12.1
-раем. 
Италияда 2002-2017 йиллардаги иш етлик даражаси1
Эътироф этиш керакки, Италияда муайян даражада хуфёна иктисодиёт 
кам хукм суради. Айникса, мамлакат жанубида (Сицилияда) бундай хуфёна 
иктисодиётнинг ривожи юкори даражадаги расмий ишеизлик урнинн кисман 
гулдириб боради. Мамлакатнинг ушбу худудида стандартсиз ижтимоий 
имтиёзлар ва кафолатлар асосида муайян одамлар кам иш х;аки олиб 
иш лайд ил ар. Бундан танщари Италияда ахолининг уз-узини иш билан банд 
этиш даражаси жуда яхши куллаб-кувватланади. Ушбу курсаткич 25,5 фоизни 
ташкил этади2.
Хулоса килиб айтганда, жахон молиявий-иктисодий инкирози Италия 
иктисодиётига жиддий салбий таъсир курсатди. Мамлакатдаги кичик ва урта 
бизнес ривожида иктисодий муаммолар юзага келди. Ханузгача (2017 йилга 
квдар) ишеизлик даражаси юкори фоизларда сацланмокда. Хукумат томонидан 
иктисодиётни тартибга солиш чора-тадбирлари куриб борилса-да, жиддий 
натижаларга эришишда кийинчиликлар мавжуд.
Туртинчи боб буйича хулоса
1. Рим империяси кулаган даврларда тадбиркорлик жуда суст 
ривожланган. Бу даврларда солик юки огир булган ва тадбиркорлар учун кийин 
даврлар булган. Бундай мухит урта аерларга вддар давом этган.
2. Италияда савдо, хунармандлик ва саноат ХШ аср бошларидан 
сезиларли ривожлана бошлаган. XIV аерга кадар эса Венеция, Флоренция ва 
I енуя каби шахарларда ишбилармонлик тезрок фаоллашиб борган.
' Манбалар: Узбекистон Республикаси йиллик статистик т^пламн. -Т.: 2008.; CIA World Factbook. ва 
http://www.lxstr6et.ru.com/economic сайтларидан олинган. Бунда 2014 йилнинг маълумоти ноябрь ойига 
(J»llpB://mfd.ru/calendar/detaiIs/?id=455) т^три. 2015 ва 2016 йидиарга тегишли маъяумотлар 
йнл
якунига, 2017 
Йип апрель ойига к^ра https://’mfd.ru/calendar/details/?idI=455 сайтидан олииган.
1
Манба: http://www.ereport.ru/articleB/weconomy/italy.htm
103


3. Италия табиий ресурслари жуда кам мамлакатлар каторига кирса-да
лекин дунёдаги энг йирик ва Европанинг етакчи цитрус ишлаб чикарувчи 
мамлакатидир. 
К,ишлок, 
хужалигида 
купрок 
усимликшунослик 
яхши 
ривожланган. 1953-1962 йилларда мамлакатнинг шимолий шахдрларида саноат 
тезрок, ривожланганди ва автомобилсозлик, аник, машинасозлик, сунъий 
толалар ишлаб чикариш каби тармоклар сезирлари кенгайиб борди.
4. Италия Европа Иттифоки таркибига кирган, лекин айнан шу жараён 
мамлакат ЯИМнинг усишига салбий таъсир курсатди.
5. Мамлакатда махаллий ах,оли жуда секин усмокда. Сунгги йилларда 
италияликларнинг уртача ёши 45 ёш ва ундан купрокди ташкил этмокда. 
Европа ва бошка мамлакатлардан чет элликларнинг Италияга кириб келиши 
ахоли сони узгаришларига ижобий таъсир килгандек кузатшшокда. Масалан, 
куплаб европаликлар, араблар ва осиёликлар Апеннин ярим оролига кучиб 
келмокдалар. Мамлакатда ахолининг уртача зичлиги 1 кв. км. жойга 200 киши 
тугри келади. Аслида, Италия Европада ахолисининг зичлиги буйича 5-уринда 
туради. Хуллас, миллат жуда секин купаймокда, аммо жуда тез каримокда.
6. Шуни алохдца кайд этиш керакки, 80-йилларга кдцар Италия 
иктисодиётида турли мафиялар шаклланган ва бу махаллий иктисодиёт 
тараккиётида узига хос роль уйнаган. Хрзирги даврда Италия хукумати ва 
жамиятни тартибга солувчи давлат органлари томонидан мафияга карши чора- 
тадбирлар конун доирасида амалга ошириб келинмокда. Лекин шунга карамай, 
Италия коррупция буйича берилган рейтингда яхши курсаткичларга эга эмас ва 
жахонда 42-уринни эгаллайди.
7. Италияда ижтимоий тадбиркорликка алохида эътибор берилади. 
Мамлакат ижтимоий тадбиркорлик сохасида куп йиллик тажрибага эга ва 
Европа мамлакатлари орасида Италия ижтимоий тадбиркорликни давлат 
мщёсида куллаб-кувватловчи биринчи мамлакатдир.
В. Италия асосан учта регионал иктисодий худудга булинган. Булар 
шимоли-гарбий, шимоли-шаркий ва марказий хдмда жанубий худудлар булиб, 
хар бир худудда кичик бизнеснинг ривожланиши узига хос. Бу худудлар хам 
тармоклар буйича, хам товарлар ишлаб чикариш буйича жуда фаркли даражада 
сегментланади. Масалан, жанубий худуд иктисодий жихатдан ривожланиши 
буйича бошка худудларга солиштирилганда жуда паст курсаткичларга эга.
9. 
Италия солик тизими Швеция ёки Франция солик тизимига нисбатан 
олганда соддарок хисобланади. Бу ерда тадбиркорлар махаллий конунчилик 
асосида солик ставкаларини шундай пасайтириш имкониятига эга буладиларки, 
аксарият кичик бизнес корхоналари учун бу холат табиий хисобланади.
10. Италияда кластер шаклидаги узаро алокаларнинг ривожланиши 
кичик бизнес корхоналарининг фаолиятларини мувофикдаштириб боради.
11. Мамлакатда 60 фоиздан купрок баиклар кооператив банклар булиб, 
уларнинг аксарияти кенг тармокланган молиявий муносабатларни амалга 
оширишда фаол иштирок этади. Аммо жахон молиявий-иктисодий инкироз 
даврида халкаро рейтинг агентликлари мамлакатдаги аксарият банклар 
рейтингини пасайтирган.

Download 8,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   135




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish